Ритам

TUCE INČA

Najzarazniji muzički virus osamdesetih sampling, baš kao i njegov medicinsko —socijalni ekvivalent aids, ulazi u novu deceniju obavijen totalnom misterijom i sveopštom znatišeljom o krajnjim posledicama njegove rasprostranjenosti. I u jednom i u drugom slučaju, lek ne postoji. PRO ET CONTRA: SAMPLING ZalvorsH krug. Übice, mafijaši i lopovi debili su nekoliko novih kamarada. Iza rešelaka nasi a se grupa hiladih muzićara jer je neumorno sempovala celokupnu diskografiju James Browna. Kako trenutno stvari stoje ovakav scenario je nemoguć. Razloga za to je mnogo. Sudcći po savremenim gibanjima u američkom društvu puristi su više zabrinutr za tekstulni sađržaj novih îzdanja. U saveznoj državi Pennsylvania nedavno je donet zaiton koji prodavcima obavezno nalaže zabranu trgovine ploCama sumnjivog ukusa, ako na njima ne stoji ožnaka: eksplicifni tekstovi, poželjan savel roditelja. O sempldvanju ni refi. ZvaniCni zakonski spisi kažu da ako je u pitanju obrada pesine (nova verzija) 5.25 centi, po pesmi i prodatoj ploCi, pripada auloru. Za semplovane delove kompozicije ne kaže se ništa. Tako stižemb u slvarni svet gde je prednost semplovanja donela radost mnogima i noćne more nekolicinr. Koreni savremenih sempl-instm menata nalaze se u sedamdesetìm godinama, u vrcme carstva analogne tehnologije. EleklriCni sintisajzer i kasnije Mellotron (izvesno vreme naroCito poštovan od predstavnika progresivnog rocka Genesis, Yes) simulirali su zvukc tradicionalnih instrumenata. 1979. godine FCMI (Fairlight Computer Musical Instrument) se pojavio na tržištu kao prvi predslavnik digitalne tehnologije ali zbog previsoke cene nije bio preterano popularan. Tako se po prvi put Divorila mogućnost da se digitalno snime zvuci a zatim reprodukuju bez čujnog gubilka kvaliteta. Emulator, Synclavier, Greengate, Ensonig Mirage bili su naslednici FCMI-a i prethodnici Casia koji je pojavom 1986. godine snizio cenu smpl-instrumenata na nekoliko dana bezbižnog nadničenja. Semplovanje je postalo pristupaCno.

Uloga tehnologije u muziCkim promenama osamdesestih godina je dakle, kristalno jasna. Ona je Divorila nova vrata i donela nove izbore. lako se uz semplovanje najčešće vezuje repertoar grupa MARKS i Cokjcut ili pripajanje „Knee Deep" brazda George Clintona uz De La Soul pesme, najugroženiji se ne osećaju originalni autori, već studijski muzičari. Ekonomski faktor Cini od njih višak гаdne snage. Umesto dugog i napornog studijskog nasnimavanja, producenti, montažeri i miks tehniCari rade prekovremeno. U sedamdesetim Marley Marl bi imao status glamuroznog tehnološkog čarobnjaka, danas je on devojka zasve. Hank Shocklee, producent grupe Public Enemy, še smatra pravom encikolöpetdijom več objavljenih ritmova i bas deonica, muzičkih efekata i političkih govora. U house muzici ne postoje klasični kompozitori, već se vrši melodijska preraspodela ritmova i zvuka. Nije čudno da su house autori, svi redom, bivši disk džokeji i nije tajna da dobar skreCer sa nekoliko gramofona može mnogo gore da zamesi stvari nego Citava generacija sempl-kompjutera. Oni koji misle da sve ove promene donose poplavu sintetiCkih pesama, nisu u pravu. Sintetika je, naime nasledena iz doba analogne tehnologije. Najbolji primer je nekad popularna, analogna ritam mašina Roland TR-808. Izmedu ostalog, ona je proizvodila veStaCki (sintetički) zvuk tapšanja koji se može Cuti na Chic ploCama, kao i na Man/in Gayeovoj „Sexual Healing”. Pojavom digitalnih ritam maSina, mnogi su ostali razoCarani prirodnošću Ijudskog tapšanja. Kedostajala je njegova sinletička dimenzija. Paradoksi i kontrovcrze u vezi semplovanja time se ne S*'— Ako Ce studijski muzičari morati übudtlte da sviraju uglavnom u krugu porodice, advokatì Ce zàtrpavali jcdan drugog još većom količinom papira. Naime, sve je veCi broj onih koji olkrivaju da lira?.! hip-hop i dance ploCa imaju 6 a Cesto i 7 cifara. Jimmy Castor, nekadaSnja zamcna za Frankie Lymona u grupi Teenagers i vlasnik nekoliko sićušnih hitova iz Sczdesetih, lužio je grupu Beaslie Boys i njihovog produccnta Rick Rubina zbog upotrcbe ~Yo, Leroy” glasova u pesmi „Hold It Now, Hit It”. Svoju odžtetu procenio je na 250 000 dolara, Flo i Eddie, iz nekadašnje grupe Tbrtles, takode nc bi

imali ništa protiv svežeg novca. Tužena strana bili su De La Soul. Zalo su, u poslednje vreme, producesti i izvodaCi postali opreznìji. Njihovi advokati pokušavaju da dogovore, sa originalnim autorima semplovanih delova, iznos honorara pre izlaska ploCe. Stetsasonic su ostvarili dogovor sa Lonnie Liston Smithom za koriščenje delova njegove pesme „Expansion” (upotrebljena za bas liniju „Talkin’ All That Jazz”) i ostali lakši za 3000 dolara. De La Soul su se složili da 1 cent svake njihove prodate ploCe ode na raCun dueta Hall /Oates. Ne tako daleko od advokatskih kancelarija, semplovanje je donelo i prepisku između zagovornika i protivnika post-modemistiCkih teorija. Ovi prvi našli su sebe u teškoj situaciji. Kako objasniti sve paradokse masovne kulture? Estetski, semplovanje nije donelo promenu. Pesmama i dalje dominira ista, stara pop supstanca. Siede mižljenja nekoliko znaCajnih uCesnika savremene muziCke scene: Marley Mari, producent: „Doba živih bendova su zavrCena, bar za klince.” Do davola, vi Cak ne zvučite ni kao ploCa! „Problem je u tome da kada snimaš bend u živo, mnogo toga se izgubi. Zato sam toliko lud za kompjuterima.” Laurie Anderson, performans umetnik; „Za sve se krivi tehnologija. Na isti naCin Ijudi su reagovali kada se pojavio telefon.” Razgovori Ce postati hladni i bezdušni. „Mislim da nisu. Danas mogu mnogo lakše da dobijem zvuk ptica, Stvarnih ptica. Još davno sam otkrila da menadžeri na turnejama ne vole da vide kaveze. Kompjuter mi pomaže da organizujem svoje 6/4 delove, jer kada Ijudi sviraju ne mogu da polrefe sledcCi takt. Jedini koji su to uspeli bila su ova gospoda iz Južne Afrike, koji su svirali sa Paul Simonom-Baghiti Khumalo, Prvi put u mojoj muziCkoj karijeri neko je brojao taktove na isti naCin kao ja.” Laurie Spiegel, kompozitor, softver programer „Muzika odslikava ono Sto se deäava u druätvu i stvari sa visokom tehnologijom stoje potpuno isto. Ono Sto ja radim je upercno protiv elitizma. Orkestri su skupi i ekitistiCki. Da li ti je poznato koliko košta korišCenje kompletnog simfonijskog orkestra u poređenju ša mojom maSinom iz 48. ulice?

piše:

Predrag Čudanov

De La Soul

17