Ритам

de sijaii imcna Faciory-a, Mutc-a, Rough Tradc-a, 4 AD-a, Crcation-a, One Little Indian-a. Ali, ko zna šta de se desiti u narednih đeset godina... Mislim, na neki način, ja razumem Sta se dcšava sa Island-ош, Chrysalis-om i A&M-om ljudi koji su osnovali te kuće sada zalaze u izvesne godine i polako se povlače u mirovinu. I žele da unovče ono što su postigli, premda su već i опако veoma bogati.” Ali prosedan kupac, ili slušalac, nikađa ne bi гекао da je Island Records nezavisna etiketa. Womack & Womack, The Christians, Aswad, U 2, ne zvuče naročito „indie”. lvo - „Ja nisam ni rekao da oni jesu ’indie’. Moje definieija ’nezavisnog’ je još uvek, ona stara, sada preživljena, po kojoj ’nezavisan’ znači biti nezavisno distribuiran, ali u isto vreme i povezan sa alternativom. Na žalost, to je sve teže i teže. Kako povudi liniju i redi ’Ova etiketa je nezavisna, a ova nije’? Za ljude koji pokušavaju prodati što veći broj ploča, ja ne mogu redi da su nezavisni, jer njihov duh nezavisnosti nije nezavisnost u smislu zđravlja i buđudnosti muzike, ved nezavisnosti u smislu pravljenja novea, a to nije i moja motivacija.” Da, i imamo apsurdnu situaciju da se na nezavisnim listarmi pojavljuju i ploče Stock, Aitken & Watcrman-a. lvo —„Sto se uklapa, jer su te ploče nezavisno distribuirane.” Ipak pored njih postoji i ncka prava, ili možda je bolje redi zdrava “indie” muzika. lvo —„Za koju joS uvek mislim da de biti, i da jeste, izvor interesantnije, istraživačke i eksperimentalne muzike... Ja nemam i previše romantično viđenje, da ’nezavisan’ stoji za politički svesne izvodade i etikete, ali mnogo je izvesnije da deS unutar nezavisnih kuda naidi na neke ljude diji osnovni poriv je rad sa muzikom koja njima zvudi jedinstveno i revolucionarno, i koja predstavlja alternativu radijskim mainstream glupostima. A Sta nalaziš u velikim kudama? Ljude koji veruju da sve Sto se pojavi mogu zgrabiti, strpati u svoj sistem i udiniti komercijalno uspešnim. Na žalost, u torn procesu, oni uspcvaju da uniste sve jedinstveno i originalno kod jednog izvodada, Sto me zbunjuje, jer to nije neophodno uraditi. Ako ved imaju mod da uode neke vrednosti, zašto im onda ne dopaste da se razvijaju prirodnim putem, umesto Sto ih razvodnjavaju i manipuliSu njima, ne bi li i od toga napravili neSto Sto de zvudati kao muzika koja postoji i koja je uspcšna na tržiStu.

Cilj nezavisnih kuda bi morao biti da postignu izvestan nivo komercijalnog uspeha, ali da izbegnu kompromis u procesu kreiranja muzike, jer to je jedini nadin na koji se dolazi do nedega originalnog. Kažem da je komercijalni uspeh važan, svakako, mora se postidi, ali stoga da bi se kroz njega uticalo na neke ljude, na njihov život, njihove stavove i svu muziku kojom smo svakodnevno zasipani.” Ali za „indie” etikete, a naročiti za 4 AD, karakteristidna je i multi —artistidka kohezija pozorišta, vizueinog oblikovanja, muzike... U sludaju The Cocteau Twins-a, Dead Can Dance-a i This Mortai Coil-a, otišlo se i toliko daleko da se govorilo o art-bendovima, a samim time i o art-etiketi spominjudi 4 AD. Ivo — „Mislim da je to interpretaeija nerealnosti. Postojao je jedan period u istoriji 4 AD-a, negde sredinom osamdesetih, kada su muzidari sa kojima smo radili, ili barem oni poznatiji muzidari sa kojima smo radili, bili prilidno zatvoreni i nesMoni verbalnom razmatranju svog rada. !... Verovatno su Ijudi tu nespremnost da se govori o muzici, da se prihvati uloga javnih lidnosti, individua, pop zvezda, ili bilo dega drugog, pogreSno sfavatili. Dizajn omota je bio isto tako anoniman krijudi identitet izvodada, Sto je samo doprinelo da . ceo koncept u kojem ozbiljni muzidari saraduju sa dizajnerima, fotografima i drugim umetnicima, na kreiranju nedega Sto je više nego gola muzika, takode bude pogreSno tuma-, den. Svakako, postojala je i snažna želja, ovde, u 4 AJJ-u, u to vreme s moje strane i od strane Vaughan Oliver-a iz 23 Evelope-a, da izvodadi i etiketa budu možda predstavljeni na paralelnom nivuo, jer etiketa je bila reper za postojanje intrigantne, ili interesantne muzike, a sve to Sto smo radili bila je samo indieija da postoji interesovanje za detalj, ispoljeno i od izvodada i od 4 AD-a znak da vodimo raduna... Da, bili. smo veoma ozbiljni, kako u pogledu kvaliteta muzike koju demo predstviti, tako i dizajna koji demo koristiti—veoma maštovitog i svežeg, ali svi mi kao da smo uvek želeli da ostanemo podalje od tog koncepta art-etikete. Ne znam...” U pravo si upotrebio red “koncept”, ato je baS ono Sto Ijudi i misle o 4 AD-u. Kažu “Etiketa sa konceptom”. Koncept kreiranja bendova sa svim tim predivnim ženskim vokalima poput Liz Fraser, ih Lisa-e Gerard; koncept nastupanja na tržištu u pakovanjima pomenutog Vaughan Olivera, za koja se može redi da su industrijski dizajn, ali pre da su primenjeno slikarstvo i to najsofisticiranije vrste, impresivne. snage, vanredne uzbudljivosti.

30