Ритам

BEASTIE BOYS - PAUL'S BOUTIQUE

(Capitol—Jugoton)

„Rock’n Roll was started by Chuck Berry but it’s Elvis who is called the King. So it’s not surprising that it took the Beaslie Boys to popularize rap. That's typical of America.” „Rock’n Roll je započeo Chuck Berry ali je Elvis taj koga zovu Kraljem. Zato nÿe iznenadujuće Sto Beastie Boys treba da popularisa rap. To je lipično za Amerika.” MCA (Beastie Boys) u intervjuu Rolling Stoneu U turbulentnom svetu hip/hop-rapa, pokreta koji je uz hard-core bio jedina buntovnička omladinska kultura osamdesetih, posebno poglavlje pripada Beastie Boysima. Ovaj nekadaSnji jevrejski hard-core sastav iz multirasnog Brooklyna poznat po neozbiljnom shvalanju sebe i posla kojim se bavi (neSto kao funny-hard-core) poslužio je tokom 1986. i 1987. godine Ricku Rubinu suvlasniku uticajne rap kompanije Def Jam kao medijum za jedan od marketinSkih-corossover poduhvata stoleća. UkrStajući dve najkomercijalnije omladinske kulture osamdesetih (beli) heavy metal i (cmi) rap, Rubin je na albumu (cmog) trija Run DMC—„Kings Of Rock” (1985) najpre izumeo i predstavio, a kroz (bele) Beastie Boyse kompletno promovisao MF.TALRAP. BaS lâo i u slučaju Eivisa Presleya koji je američkoj ;diskografskoj industriji poslužio kao medij za promociju do njega tipično cmačkih muzičkih idioma, Beastie Boys su iskorišćeni za približenje ozloglaSenog cmog žanra — rapa Sirokim belim masama koje su najsigurniji potroSač muzičke induslrije Amerike. Tom •sloju sluSalaca metal-rap Beastie Boysa bio je zapravo katalizator ekstremnih rasnih naboja koje autentičnocmi rap poseduje na drugoj strani Rubin je u njega ugradio provokativne elemente koji su odavali utisak nove tinejdžerske pobune — anarhičnost, seksualnu eksplicitnost (hidraulički penis na pozomici ukradeno od The Tltbesa), ženom-

rstvo (nage plesačice u kavezu, ponovo The Tbbes), itd. Album „Licenced To ILL” (Def Jam Suzy, 1987) bio je vrhunac savrSene manipulacije što metal-rap zaista i jeste tipičan komercijalni, CROSSOVER poduhvat, on je jasno pokazao da van Rubinovskih teritorija i savrSenih singlova („Fight For Your Right (To Party)”, „She’s On It”) Beastie Boys nis posed ovali jednostavno niSta, sem zvidne brbljajuće forzine. Dakle —savrSen koncept, proserà ploča. „Paul’s Boutique” je potpuno obmuta priča— dobra ploča, koncept bez koncepta. U rukama bossova Capitola (posle razlaza sa Rubinom), B. Boys su napustili voljeni Brooklyn i zaputili se na Zapadnu Obalu, svesni da je u 1989. California za rap sve ono Sto je prethodnih godina bio New York — obećana zemlja. Uz pomoć producenata Dust Brothers (koji uključuju i Tone Locovog mentora Matt Dikea, te ljude koji opslužuju grupu zanimljfvih imena kalifomijskog rapa okupljenih oko Ruthless Records —NWA, D.0., itd.), Beastie Boys su uspeli da ponovo budu u trendu, oslanjajući se na zvučno nasleđe cmih sedamdesetih. Umesto metafora palme igre ovaj put je „Let’ Get Stupid”—sasvim na tragu filozoOje otkačene stmje koju predvode De La Soul i Digital Underground, ali bez ikakvih direktnih muzičkih pozajmica od njih. Sa mnogo manje poziranja i puno pozitivnog ludila, muzička matrica „Paul’s Boutique”-a je njegova najjača strana. Raznovrsma, maStovita, ujednačenih pesama (da, pesamal), inteligentno složenih sviranih i semplovanih delova, liSena bilo kakve suviSne pr etencioznosti i sa te strane sasmm na granici malog remek-dela, ovo je jedna od onih ploda koja razbija predubedenje da rap joS uvek nije naSao modus svog predstavljanja na formatu LP ploče. Za razliku od „Licenced To III”, plode koja je u sebi nosila najčeSć'u dečju bolest rapa naizmenično smenjivanje perioda vrhuiiskog uzbudenja i totalne dosade, „Paul’s Boutique” se sluSa od prve do poslednje brazde, a to je kvalilet kojim su do sada na svojim plodama mogli da se pohvaie samo Publici Enemy, De La Soul, Jungle generacije rappera (:3 RD Bass, De La Soul, A Thbe Called Quest, Digital Underground) koja je umesto militamtnih id’eologija svoje pokretačko (ne) zadovoljstvo kanalisala u suptilnije muzičke rap forme, insistirajući na novom poimanju semplinga koji je prestao bili samo kanal za upućivanje ideoloJkihi referenci (tipa M.L. Kinga, James Browna, Malcolm X-a...) već i integrirajući element samih pesa ma, Beastie Boys ovaj stvaralački metod boriste koliko kao ukras ili detalj u svojim kompozicijarna toliko i kao njihovo vezivno tkivo. Tipi-

čan primer ovakvog pristupa je „B-Boy Bouillabaisse”, 13-minutna rap space opera koja u svojih 8 malih epizoda otkriva svu širinu i kreativnost producentskog possea koji je realizovao „Paul’s Boutique” a kriterijum, „Red mi Sta sempluješ pa ću ti kazati koliko vrediš” ispunjava nepretencioznom Setnjom kroz pop-istoriju (Johnny Cash, Sweet, The Beatles, Jimi Hendrix, Shic, Clint Eastwood...), sa naglaskom na in sedamdesetim. Uspešno transponujutì svoje motormouth talente u dijametralno suprotno muzičko okruženje od „Licenced To ILL”-a, Beastie Boys su uspeli da dokažu da nisu samo Rubinove. plastične lutke i manekeni jedhog zatvorenog podžanra, kakav metal rap jeste bio. Slušaocima u čijim ušima još uvek žvone HM riffovi Rick Rubina sa prethodne ploče, „Paul’s Butique” de svakako bili razočarenje ali to je problem sa kojim ni B. Boys hi „Ritam” nemaju veze. Uostalom, Motley Crue imaju novi album pa dotični mogu da izvole; naša brat-pack trojka rapa više nije na toj adresi i to je u celoj priči najsrećnija stvar. 500000 bélih tinejdžera Amerike koji su kupili ovu plodu konačno de modi da čuju bar deo onoga Sto rap zaista jeste: najboIja zabava ovih dana u gradu. Free James Brown! ****

Gordan Paunović

PHIL COLLINS - ...BUT SERIOUSLY

(WEA —Jugoton)

Verovali ili ne: Phil Collins je jedini učesnik legendamog Live Aid koncerta koji je u njegovom toku nastupio sa obe strane Allantika; Phil Collins zajedno sa Philip Baileyem (Earth, Wind And Fire) čini jedini duet bubnjara koji su stigli na No.l top lista (kompozicijom „Easy Lover”); Phil Collins je jedan od dvadeset najbogatijih ljudi Ujedinjenog Kraljev'stva; najneverovatnije, Phil Collins je čovek čiji su svi samostalni albumi (komada četiri) objavljeni u Jugoslaviji. Bio je ovo kratak, Ripleyevski rezime dosadaSnje karijere muzičara koji se produo svirajud bubnjeve u grupi Genesis a definitivnu afirmaciju stekao solo karijerom koja je otpočela pre 9 godina plodom „Face Value”.

Novi Collinsov kontigent pop pesama namenjenih širokoj slušalačkoj masi starijeg uzrasta (adult pop) — ...„But Seriously”, svoje adute traži u baladama „I Wish It Would Rain” i „That’s Just The Way It Is” kao i hitu ,Another Day In Paradise”. Uz zvučne saradnike kao što su Steve Winwood i Eric Clapton, Collinsov „... But Seriously” je uraden zanatski korektno, bez izrazitih uspona i padova. Za ljubitelje lakih nota solidna zabava je zagarantovana, premda ovaj album ne doseže kvalitet njegove najboljè ploče „No Jacket Required” ponajviie zahvaljujući sasvim prosečnom, predvidljivom kompozitorskom radu njenih autora. U trenutku kada je ponuda kvalitet nih pop proizvoda na domaćem tržištu kao retko kada" privlačna i raznovrsna u rasponu od afričkog („Lion” — Youssou N’Dour) do američkog („Blind Man’s Zoo” —lOOOO Maniacs) zvuka, kupovina ove ploče je zaista stvar najličnijih afiniteta.

Nebojša Mićkovič

CACADOU LOOK - USPAVANKA ZA ŽOROA

(Jugoton)

Legenda kaže da je u slučaju odličnog prvog albuma, drugi najbolje preskočiti i odmah animiti tredi jer, smatra se, autori obično imaju 18 do 20 godine da napiSu prvih deset pesama a potom samo gođinu ili dve za narednih deset pa su drugi albumi najčešde na tragu debija ali neuporedivo bledi. Izgleda da su se Cacadou Look rukovodile baš time, pokuSavajudi da se Sto viSe udalje od svoje prve plode. Da ü je u pitanju bila bojazan da se neće modi ponoviti njeni kvalitet i uspeh, ili preuranjena samouverenost za menjanjem koncepcije, tek, rezultat je apsurdan: album „Uspavanka za Zoroa” je sve ono Sto „Tko mari za čari” (na sredu) nìje—zapravo, njen obogaljen i retardirani srodnìk blizanac. Ploda je neduhovita, kompoziciono tanka, temalski neodredena, produkciono isforsirana, bez Sarma i ikakve mistike, čak i bez pravog hi ta. Želja članica benda da „pokažu svima” kako im je mesto u poslu kojim se bave, odigledno je jača od njihovih argumenata da se njime uopšle bave. Očito je da su preslabe za kvalitetno òbavljanje svih operacija neophodnih za nastanak dobre ploče — muzika, tekstovi, aranžmani, koprodukcija pa savete da se katkada obrate (starijim) kolegama ne bi trebalp da primaju kao surevljivost na prisustvo žena u rokenrolu. Uostalom, kvalitet tzv. ženskog rokenrola kod nas upravo je u tome Sto nikad (bar kvantitativno) nede produkovati toliko uzaludnih i besmislenih produkata kao scena dijì su bendovi isklj udivo muSkog dlanstva. ♦ ♦

Bojan Žikić