Ритам

ISTERIVAČI DUHOVA 2

(GHOSTBUSTERS 2) Ivan REITMAN, 1989. Bill MURRAY, Dan AYKROYD, SIGOURNEY WEAVER, Harold RAMIS distribucija; trajanje: 102 min. KINEMATOGRAFI/ZVEZDA FILM /BEOGRAD FILM

Režirajući drugi deo „Povratka u budućnost” Robert. Zemekis imao je nad glavom uticajnog producenta pa mu se svakojake greške mogu umanjiti i progledati kroz Spilbergove prste. Ivanu Rajtmanu reditelju i producentu filma „Isterivači duhova II”, može se gledati samo kroz njegove vlaslite prste; međutim, za tako neSto gledalac nema ni volje ni potrebe, pogotovo Sto su

Rajtmanovi prsti, reklo bi se, neprozimo slepljeni nekakvora neestetskom masom koja je njemu samom neobidnò draga!

Pet godina posle prvih „Isterivača duhova”, pojedinačno znatno afirmisanija ekipa ponovo se okupila da po relativno solidnom scenariju Dena Ejkrojda i Harolda Ramisa ponovi uspch, ali im je to sarao delimično poSlo za ru-

kom. Zanimljivo/je da odgovornost za sve problème filma snosi isključivo reditelj: glumci su dobri, a prepričan film zvuči bolje nego odgledan! Apstraktni pojam pozitivna, odnosno negativna energija, uSao je u svakodnevni govor i od slovesnih bioenergetičara stigao do beslovesnih razgovora gde se koristi za označavanje svega od umetničkih opredeljenja do zelene salate. Ideja „Isterivača duhova П” da se pozabavi materijalizacijom tog izraza sklonog da prepiavi čitav svet podevSi od Njujorka, mogia je lucidno poneti ovaj film ka visokim dometima žanra fantastične komedije. Medutim, uprkos funkcionalnom zapletu oko bebe koju negativna energija hode da iskoristi za mračne ciljeve i operaciji spasavanja bebe koju sprovode junaci, Rajtman je ostao Rajtman, a nije isključeno ni da on postaje Rajtman sve viSe! Elem, osim Sto mu tajming nije prirodna osobina pa se tokom filma pojavljuju volSebni Slajfujući pasaži, reditelj ima neku čudnu sklonost ka neprijatnim stvarima na kojima pokuSava da zasnuje originalni humor. Kao Sto je u „Blizancima” pokuSao da prizorima dostojnim ruganja izazove smeh, a ključne osobine filma su ipak dosada i bljutavost, ovde je Rajtman opet naSao pogreSnu tačku za usmerenje pažnje — sluz 1 nevolje junaka sa пјош. I pozitivna i negativna energija su po njemu, Ijigave tvari, a u filmu ih ima preko svake mere, tako da svega ostalog Sto üblažava ovaj neprijatan utisak, naprosto nema dovoljno. Duhovitosti kao Sto je samoironisanje (psihijatar koji pokuSava da lumači sluz) povremene su i neadekvatne, a konačno izbavljenje pomoću Kipa slobode koji je i amblem producentske kuće „Kolumbija” (pozitivna energija fil-

mske umetnosfi protiv negativne energije romantičarskog slikarstva—ura, ura, pop-kultura!), iako odlično, dovodi stvari tek na pozitivnu nulu. Detalji od kojih je sačinjena uzgredna naracija džombasti su i nepodvedeni pod zajednički stiiski imenilac. Elementi horora, sudskog trilera, komedije i mélodrame, replike o malogradanskom vampirizmu JanoSa i distinkcija izmedu Njujorka i Kalifomije, tek su ovlaS nabacani, a sluz koja treba da ih ispolira u značenjskom smislu, nepodesna je za takvu funkciju. Nedovoljno odvratnosti da bi se proizveo Sok, ali dovoljno elemenata razvučene gadljivosti, tako su temeljno nespretno neprijatni, da zaplet ne donosi grč, a rasplet ne donosi olakSanje. Rozikasta želatinozna masa ovog filma, i u bukvalnom i u prenesenom značenju, u svojim boljim momentima ličj na poluproizvod fabrike slatkiSa. Kroz nju se probija sugestija da Rajtman može da se bavi preradom Sederne repe, ali poslastičarskim zanatom nikako! Kako nam i film sugeriSe, sa pozitivnom energijom pozitivni aspekti mogu se pronaći u svemu, pa i u Rajtmanovom delu. Ali, uprkos svojoj humanističkoj orijentaciji, „Isterivači duhova II” mnogo viSe animiraju negativnu energiju u publici, Sto se posebno može primetiti na matine-predstavama. Pozitivna energija gledalaca, odilo je, za to vreme podleže zakonima ekonomisanja energetskim potencijalima i povlači se! Uz Rajtmanove profesionalne problème, ne mogu da ne spomenem prevodioca kojiveruje da vokativ od imenice Njujork glasi „Nju Jorče”! Rajtmanova influença!?

Vladislava Vizi

OKRUTNA DŽUNGLA

(JUNGLEASSAULT) David A. PRIOR, 1988. William SMITH, William ZIPP, Ted PRIOR distribucija; FILM DANAS trajanje: 88 min.

Heroj niskobudžetnih (treš) filmova prikazanih kod nas u nekoliko poslednjih godina je „Ne übij... sem” DžoSa Bejkera. U tom filmu se producentsko iskustvo Sema Rejmija (redilelja „Zie smrti” i glumca u ~Ne übij... sem”) sintetiSe sa producentskoideološko-glumačko-rediteljskom zaostavStinom serijala Toma Laflina o Biliju Džeku, post-hipi-kaprijanskom everymanu („Rodeni gubitnicì”, Bili Džck, „Put Bilija Džeka” i „Bili Džek ide u VaSington”). TreS estetika je u ovim vreraenima jedina koja prikazuje tamnu stranu Sezdesetih (satani-

zam, „andele smrti”...), naravno, ako se izuzmu oni treS filinovi koji se odigravaju u visokourbanizovanim američkim gradovima.

kom plaćeničkom paru da se obračuna sa grupom nelociranih juinoameričkift komandosa koji za Saku dolara podmuklo übijaju pripadnike regularnih američldh trupa zaduženih za održavanje mira na njihovim teritorijama. JoS jedan epigon Rambovog serijala (oficir „Zelenih bereta” angažuje svoje bivSe vojnike dà otmu njegovu kćerku od pobunjenika) u kojem vijetnamski veterani dokazuju da su ogorčeni borci protiv vojnih intervencija glavni krivci za stvaranje nereda, kriminala i opstanka Sljama „odbeglog od kuće” i autoriteta odeva tih presudnih, Sezdesetih godina. Sljam treba kažnjavati, a zabludele hberale (medu koje spada oficireva kćerka) vraćati na pravi put. Lepo. Samo, radi uverijivosti neophodno je prezentovati uredniju pirotehniku i kaskadere koji neće do besvesti da ponavljaju skok, nakon eksplozije, koji podseća na odraz skakača uvis. *

Budžet filmova radenih osamdesetih godina o vijetnamskom kompleksu, uslovio je odnos prema tom pitanju. Uloge su naizgled nelogično podeljene. Visoke produkcije („Vod smrti”, „Fui Metal Džeket”, „Roden četvrtog jula”...) koje po prirodi stvari treba da zastupaju generalnu ideoloSku liniju pune su kritičnosti prema ratu u Vijetnamu. S druge strane, oni filmovi koji nastaju kao niskobudžetni projekti kojima treS čak i nije namera, već on slobodno isijava iz opSte atmosfere, imaju druStveno konstitutivne ambicije. Medu takve spada i film Dejvida Prajora „Okrutna džungla”. Badi-badi motiv je važan element svih filmova o vojnicima plaćenicima. U filmu „Okrutna džungla”, najpre, džungle nema ni u jenom kadru. Bezazleni Sumarak služi samovoljnom američ-

Saša Radojević