Ритам

GREEN ON RED - INTERVJU Na svoj način

Dok Jagger i društvo, po uspomenama, tragaju za eliksirom mladosti, Dan Stuart i Chuck Prophet, kalifomijski dvojac, kolektivno zvani i znani kao Green On Red, još jednom dokazigu da su oni pravi gospodari sazvežđa „masnih gitara i sentimentalnih ožiljaka”. O konkureneiji, stiraulansima, saradnidma i koječemu još, nevoljno mmilja Chuck Prophet, prepuštajući brigu oko maioletnih ženskih primeraka svom partnem.

Betty Ford, žena koja je osnovala kliniku za lečenje alkoholičara, „Betty Ford Center”, je supruga bivšeg američkog predsednika Gerald-a Ford-a, a ona je u alkoholu i drogama isto toliko duboko koliko je to bio i Jimmy Hendrix. Stoga, ja ne prihvatam da je zloupotreba droga i alkohola nešto što je ograničeno na muzički biznis - jaže Chuck Prophet i povuče dim, a zatim nervoznim pokretom otrese pepeo sa cigarete i ućuta. Deluje kao da mu se ova term baš naročito i ne dopada, kao da je pomalo i uvreden time što baš njega propitujem o tome šta sve treba učiniti pa da se osetiš „high”. Ali Chuck je čovek koji svira „Pills and Booze”; Chuck je čovek koji je toliko puta pričao o svojim i Dan-ovim umebesnim pijanstvima, desetimma ispražnjenih Basa, besvesnim danima i nedeIjama. 1... Chuck sedi naspram mene u jednoj od garderoba Town and Country' Club-a. Belo okrečeni zid od cigala, klimava vrata ispod kojih se uvlači dah zimske večeri, i nepoznata lica što s vremena na vreme proviruju, da bi se, kada vide mikrofon u mojoj ruci, uz izvinjenje odmah izgubila. Chuck namešta glomazni prsten i zateže kragnu olinjalog kaputa prebačenog ргеко koštunjavih ramena. Kosa mu je smeđe-plava, dugačka, ravm i ko zna kada poslednji put oprana Prsti su požuteli od duvam, glas dubok, hrapav i ispucan. Chuck je „Bukowski sa gitarom”, ili možda pre oličenje Rock’ ’n’Roll arhetipa, premda odlučno negira, ikakvo lično interesovanje za Rock’n’Roll ikonografiju, za Rock’n’Roll stav, Rock’n’Roll živoL I ostavlja me u nedoumici, spremnog da pomislim kako je svemoćm medijska mašina, oslonjena na želje konzumenata, ponovo kreirala jedan, u stvarnosti, nepostojeci lik. Ali netju hvala, postoji slučaj, postoji koincidencija, koja će mi omogućiti da nastavim razgovor na istu temu, jer Chuck-u su upravo tutnuli u ruke emu majicu sa „Jack Daniels” znakom odštampanim na grudima. Lepa „Jack Daniels” majica. - Da, veoma lepa majica - kaže Chuck, zadivljeno gledajuéi parce tkanine i izražavajući nemo, skoro religiozno poštovanje prema znaku koji ona nosi, a onda nastavi - Tražili smo da nas na turneji redovno snabdevaju nekim stvarima, kao što su hladni naresci, sveži sok od pomorandže, kartoni piva, majice, čarape, donji veš... Tražili ste „Jack Daniels” majice? - Ne, nismo izričito zahtevali da to budu „Jack Daniels” majice, ili određena vrsta piva, već smo stvar ostavili lokalnom promoteru. Inače bi sada imao jedno sedamnaest „Jack Daniels” majica, zar ne?

A gde je Jack Daniels u flašama? - Ne, nema alkohola. Ko hoće da popije nešto žestoko to može učiniti za barom. Znači, poput Aerosraith-a - nema alkohola u backstage-u. Nije li to odlaženje u drugu krajnost igrajući ulogu „Mi smo čisti, mi smo dobri i fini”. Ako neko pije, ili se drogira, taj će naći hiljadu mčina da to učini i pored svih najstrožih zabrana. Stvar je pitanje volje, želje i svesti, a ne naredenja. Prohibicija nikada nije uspevala već samo stvarala kontraefekat, a ovo mi sve liči m strah od iskušenja. - Ne znam za Aerosmith, ali mi imamo mnogo piva i vina, čime možeš početi, a ako želiš da se održiš u raspoloženju, tada moraš do bara po vatrenu vodu. A ako želiš shvatiti Green On Red Tada treba uzeti u ruke stručnu literaturu koja tretira emocionalni krah, ekstremno impulsivno ponašanje, gubitak identiteta - jednom rečju sve ono što može snaći čoveka koji ne zna gde mu je glava; ili, pročešljati prošlost, pre jedanaest godina u Kalifomiji osnovanog benda, jer Chuck i Dan za sobom imaju čitavu istoriju m prečac donešenih odluka. Usponi i padovi, inenadni obrti i raspleti kao u „Tenderloin”, kofi beznađa i ravnodušnosti, a istovremeno i epohalnom favoritu sa „Here Come The Snakes” „...Nakon pet godina, četiri stana, tri abortusa, dva grada i psa, ona me je ostavila...” Priča još kaže da je i partnerstvo izmedu Dan-a i Chuck-a započeto na isto tako neurotičan način - da se Chuck jednog dana, negde ’BS. pojavio u Dan-ovoj kuéi, sa gitarom u rukama i 50 dolara u džepu, insistirajući da njih dvojica od tog trenutka budu Green On Red. Ali, da li je baš tako bilo? - To su uglavnom laži i izmišljotine. Pa šta je istina? - Istina je da sam ja video bend nekoliko puta; da mi se to svidelo; da su oni mene videli kada sam svirao; da su me stavili na listu gostiju za koncert i da su mi rekli da ponesem gitam kada dodem naredni put. Narednog puta sam došap sa gitarom, a oni su rekli „Dobro, sviraj”... Zaista ništa naročito, nikakve velike stvari. Nakon kojih je nastalo pet studÿskih LP-a Green On Red-a, dovodeći brojku do ukupno sedam, istovremeno kosoiidujućih nukleus benda oko samo dva člana, okupljajući fanatično odanu

40