Ритам

Film РАКАО PRAVDE

(TRUE BELIEVER) Joseph RUBEN, 1989. James WOODS, Robert DOWNEY Jr., Yuji OKUMOTO, Margeret COLIN distribucija; YUGO POOL trajanje: 103 min. Cetvrti film Josepha Rubena u naširn bioskopima (Pom-pom devojke, Straviéna snovidenja, Manijak) je delo koje fascinira koherentnošću isto koliko i lakoćom, izvanredno profiliranim kapakterima kao i prefinjenom razradom price, onim sto se nalazi u samom filmu kao i spletom odnosa koji se oko njega formira kada se stavi u kontekst đrugih, teraatski sličnih ostvarenja. Na analizu se nudi ideološki kontekst, precizno razraden sa jasnoćom i neprislrasnošću koju poseduje samo superiomi ironićar. Dakle, James Woods (Dod) je izvanfedno talentovani advokat koji vise nije mlad, nekadašnji vatreni pobomik ideja šezdesetih, ćiji se angažman u međuvremenu izokrenuo do vica poentiranog u surovoj obesmišljenosti njegovog rada koja je metafora jalovosti čitavog idejnog zaleđa. U njegov život ulazi mladi Japi”, svršeni student prava, spreman da menja siguran posao na Vol Stritu za priliku da radi sa čovekom kome se divi. Dod time dobija injekciju energije potrebnu da preuzme slućaj koji je naizgled nemoguće dobiti. Tako se sukobljava sa Rejnardom, desnićarom potpuno utemeljenim u tekućoj amerićkoj stvamosti, Uspeva da otkrije kako je Rejnard direktno odgovoran za slanje nevinog optuženog u zatvoj jer je, rešavajući teži slučaj, bio sklon da napravi protivzakonite kompromise. Međutim, pobeda usamljenog Dođa nije i reafirmacija njegove ideje, Ona je pokušaj integracije te ideje u ono što ćini đanašnjicu, naplata za njene pozitivne aspekte koji su bili zbrisani zajedno sa negativnima, Dodova akcija doprinosi da se klatno koje je bilo zanjihano vrati u položaj ravnbteže, da jedan krug „točka pravde” bude kompletiran. Sve što on na kraju dobija je reafirmacija identiteta. ali u svetu koji njegova ideja (premda je na to pretendovala) nije uspela da promeni.

I! svojim prethodnim filmovima Ruben se direktno bavio psihom, u želji da naznači ono što ga, kao autora, preokupira - višeslojnost stvamosti. U „Stravičnim snoviđenjLma” najznačajniji delovi price se odvijaju u snu. U „Manijaku” je dominantan kontrast izmedu pojave, forme koja se lako da falsifikovati, i suštine. Svet sudnice je u mnogim filmovima mesto na kome se otkrivaju mračne tajne i stvari pokažu svoje pravo lice. Ovaj mehanički obrat, iako mu na izgled odlično odgovara, Ruben odbija da do kraja iskoristi za sebe. Često korišćen u klasici, on ima melodramski udar i zato je nepogodan za modernog Rubena, Svežina njegovog filma, slično kao i filmova horor režisera Larija Koena, proizilazi iz postupka koji iz filma uklanja sve emotivne stereotipe, poigravajuéi se sa time što ih gledalac iščekuje, navodi ga da ih podrazumeva, Zato izgleda da u njegovom delu neke scene fale, a umesto njih stoje druge, neobične. Tako ne postoji scena u kojoj mladi pravnik direktno nagovara Đoda da preuzme sluëaj, kao ni scena u kojoj optuženi eksplicitno izgovor da je nevin. Zato su naglašene scene mladićeve zabune oko Dodovog identiteta na račun njegovog nekonvencionalnog izgleda i dogovora u kome optuženi odbija da pristane na kompromis. Interesantno je kako u ovom filmu (svoju staru) ideju o nestabilnosti sveta, činjenicu da sve zavisi od kontakata, energije koju ljudi predaju jedni drugima, intuicije volje i vere (prevod originalnog naziva filma - Pravi vernik) režiser ovoga puta spušta direktno medu karaktere (u ethos), na razinu motivacija, a ne kao ranije u neki aspekt fabule. Ironični komentar teme, koji Ruben koristi da bi pojasnio stvari, sadrži se u liku paranoidnog šizofrenika koji jedini veruje da je Čen nevin (tvrdi da belci zrače drugačije od Kineza!), ali takode veruje da je telefonska kompanija übila Kenedija, Iz toga sledi prividni paradoks - da je ovaj fil, sa naglašenim iđeološkim kontekstom, zapravo film o privatnom. Tako je i sve što se nalazi u njemu, zajedno sa pažljivo oblikovanim osećanjem paranoje koje prati svet moderne politike, Rubenovo privatno viđenje, upućeno privatnosti svakog od nas. *** * ♦

Saša Markuš

79