Ритам

kreće po svom životnom i muzičkom putu. Favorizuje period 60-ih, kao period redefinisanja starih i postavljanja novih životnih cilijeva. Gleda na njih kao na nesumnjivo značajan period socijalnog buđenja, posle konformističko-hedonističkih pedesetih. Naročito bitnim smatra pojavu generacijskih predvodnika (glasnogovornika) u svekolikim sferama društvenog života, od kojih, naravno, ističe Hendrixa. Za nju je njegova uloga višestruka: muzička, generadjska i, napokon, emancipacije crnih Ijudi. Ovo potonje može biti diskutabilno, pošto je, u svojim tinejdžerskim godinama, Chrissie svedok delovanja i drugih, po nekima obviljnih i artikulisaniijih crnačkih vođa (kako se Hendrix, zapravo, nikad i nije deklarisao ili to potencirao, a možda sebe i nije video na taj način), ali nesumnjivo je da je Hendrix,kao predstavnik nečega što je na vrlo konkretani privlaćan način propagiralo Ijubav, bratsvo i jednakost, morao па, tada samo devojčicu, biti vrlo uticajan i impresivan. Pored svega očiglednog i poznatog, danas su mnogi skloni da u celoj flower-power epohi vide i začetak ekoloških pokreta današnjice (a što je, trenutno, preovlađujući problem u zapadnim socijalnim angažmanima) —tako postaju jasniji koreni Chrissienog doslednog socijalnog, antirasističkog i „zelenog" opredeljenja. Zanimljivo je, međutim, kako ona vidi, iz pozicije nekog ko posle toliko godina života u Engleskoj svoje posete S.A.D. smatra turističkim, ono što se danas dešava sa crnom populacijom i toj zemlji. Po пјој, integracija je samo slvar privida, jer Crnci osvajaju centralne gradske četvrti na račun jeftinije akomodacije uslovljene pomicanjem belog stanovništva u predgrađa. Preuzimanje medija od strane Crnca vidi kao pokušaj asimiladcije potkupljivanjem, a njihovu, trenutno vladajući, životnu filosofiju „nismo imali niSta, daj da sad uzmemo Sto više" kaoveštu izmanipulisanost. Mada nikad i mćm to nijc naglašavala, očigledno je da joj se preterano ' eksponiranje njene ličnosti u stvarima oko шШ№ <, $ The Pretenders nikad nije preterano ЂШјјЖ dopadalo. Ovu crtu njenog karaktera ■*'_ lako je spojiti sa osečanjem tradicionalnih i opšteljudskih v vrednosti, о kojima, u prin- : cipu, najviše voli i da priča i №kad , postavljala Jlf s,vanu ~4™% $ Ђ-U njenom | v'- %/ у--’ rađu ’ ш Ш Г Ш : mada ЈШЛ ISona ne samo ШШ, Vx Š"k.i Jodina i koja (uz to Sit ; Сšto piše 95% pesama) je u

njenog osnivanja do danas, već i prva asocijacija pri samom pomenu imena grupe. Sa dozom nostalgije (pre nego sentimentalnosti) običava da govorio prvobitnoj postavi The Pretenders i nesrećno opreminulima Peteu Farandonu i Jamesu Honeyman-Scottu, istovremeno stidljivo napominjući da, čak i da su živi, ne bi sa sigurnošću znala da li bi još bili u istom poslu. Тћ doza surove, ali ipak realnosti, verovatno je i faktor koji jednog sanjara održava i radu, koji mu svakim danom sve više nalikuje па marketinšku jurnjavu. Ako u privatnom životu često nije znala da pomiri vreme u kome živi sa onim u kome bi najrađe zauvek ostala, brakovima sa Jimom Kerrom (Simple Minds) i pre njega, Rayom Dađviesom (The Kinks), u poslu kojim se bavi retko izlazi iz okvira racionalnosti realnosti, o čemu svedočin njeno uporno odbijanje da se okuša u produciranju vlastith ploča uz tvrđnju ~da su producenti bitni Ijudi; oni nisu tu samo da ti upakuju ploču, već i zbog kontaktata sa diskografskom kućom i raznih drugih, meni dosadnih sitnica". Zanimljivo je primetiti da, pored svojih, na svakoj ploči nalazi mesta i za, bar jednu, kompoziciju proverenih majstora 60-ih. Ђко se, opet, đolazi do Hendrixa, kao najvažnije spone njenog ~freze-frame-’6o’s" sentimenta i današnjih životnih stavova. Svesna rešenosti vlastite materijalne egzistencije i obaveza prema dva deteta školskog uzrasta, u one dve do tri godine izveđu ploča planira i socijalne delatnosti, pre svih bavljenje životnom sredinom. Iz toga proizlazi i njeno viđenje nailazećih, devedesetih. Kako u oba slučaja postoji neposredna povratna sprega sa njenim stvaralaštvom, vredi citirati đve njene izjave, neposredno ,pred objavljivanje albuma „Packed". O angažovanju oko životne okoline: ~Do Шк kraja našeg života, polovina životinjskih i biljnih vrsta će netragom nestati i rekla bi da smo zaista preterali u pohlepi i zadovoljavanju vlastite udobnosti, rizikujući da skupo platimo budućnost. „О tome kako vidi ultramaterijalističku orijentasanost ШШШш današnjice i šta, u skladu s tim, očekuje od sutrašnjjice; „Ljudi vole ono što im život čini udobnim, a što više udobnosti imaju ЈВНРк izbor im je veći, a što im je izbor veći—sve više završavaju na psihijatrijskom kauču". Još od „Learning To Crawl", svaka ploča The Pretenders liči na povratak iz mrtvih, ali to i nije toliko važna činjenica u poredenju sa onom da nam se Chrissie Hynde svaki put obraća iz sve dublje prošlosti, glcdajući, istovj- remeno, sve dalje u budućnosl. Zbilja Wf*t I- 'fe ne bih voleo da živim u svetu koji bi dao odgovor na pitanje da li su njenc „fantomskc" porukc prekog■ m Ш nicija (možda ine tako dalckc) sutrašnjice, ili je ona sama avetnost na granici prividcnja iz prošlosti i materijalizacdije u B sadašnjosii. Velikc su to krajnosti, a slvari idu takvim tokom da je, možda najblje, pažljivo upijati svaku poruku, istovremeno И' živeći najbolje što se može.

Bojan Žikić

31