Ритам

SVE ŠTO NISTE HTELI DA ZNATE O BRIANU ENOu

Put od poklonika do rock zvezde je dug i mukotrpan. Chrissie Hynde je izabrala jedan od najtežih - sredinom sedamdesetih radila je kao novinaraka za "New Musical Express", Možda ona ne voli da se seća toga, ali "Ritam" ima dugo pamćenje. Donosimo vam deo razgovora u kome joj je sagovornik bio Brian Eno. Dve muve jednim udarcem i retka situacija da je sama Chrissie bila natpričana. Datum je 2. februar 1974. godine, a naslov:

Sa izvesnom bojažijivom radoznalošću prvo sam primetila braon cipele na šniranje. Pokazivao je normalnost kojoj nisam mogla verovati. Konačno, već sam videla njegove fotografije i znala sam da nemam posla sa običnim perverznajakom. Ipak, smirena uzdržanost, mlitavi stisak (stisak?) ruke i povučenost finog momka su me zbunili. Baš nije izgledao kao neko ko drži veliku koleksiju sađomazohističke literature u kupatilu. Mislim, šta da kažeS ovakovom tipu? "O, zdravo, Eno... čujem da si obrijao stidne dlake?" Otvara mi vrata obučen u сп/eni kimono i široke erne pantalone. Prolazimo kroz poluosvetljen hodnik i dolazimo do velike bele sobe u kojoj su samo jedna upaljena sveća, dva jastuka, magnetofon i tepih bež boje. "Tepisi daju sasvim nov pogleđ na život, nameštaj nije potreban." Enov glas nema ništa zajedničko sa vokalima na Here Comes The Warm Jets, njegovom sledećem albumu. Govori kao uzdržani džentlmen. Njegovo pevanje nije baš različito od krikova zeca koji je upravo pogođen sačmom u stražnjicu. Dovoljan mu je samo mali uvod da bi pričao satima. Puko

pominjanje njegove tehnike pevanja dovoljno je da ga pokrene. "Tehnika pevanja? O tome nikada nisam razmiSljao. Pitam se zašto, kroz istoriju, ljudi pevaju na određen način u odredeno vrme. Zašto bih sada trebalo da pevam kroz nos?” (Počinje da peva Baby’s On Fire, stvar sa novog albuma. Kao da je to signal, u sobu ulazi ogromna cmkinja od skoro 190 santimetar, pali mu cigaretu i bez reči izlazi.) "... ono što volim je kombinaeija nečeg što je spušteno, mračno i opako, ali ne dramatično - nežto što ide olako i skoro je nečujno, nasuprot agresiji koji koriste ljudi kao što su Pink Floyd. Što je veoma očigledan napad. Iggy Pop radi to isto. Volim da uzmem nešto što je spušteno i postavim ga u kontrast uznermrujuCem glasu i tako činim zvuk grotesknim i agresivnim na patetičan i podsmešljiv način." "Potpuno mi je nežamislivo da sednem i pišem tekstove bez muzike zato žto nemam ništa da kažem na tako neposredan način. Muzički sađržaj je mnogo ekspresivniji od reči. Tekstovi u 80 posto slučajeva Cine pesme manje interesantnim." Odlučujući faktor u odlučivanju koje ću reči koristiti su samoglasnici u njima - njihova fonetska struktura. Ako se koristi reč sa samoglasnikom ’o’ ona uvek zvuči meko i turobno. Ako

32