Ритам

alističkog fantastičnog stripa ill mala siro tanka Annie (Harold Grey) i Mornar Popaj (Segar) iz sfere neanatomskog crtanog sveta, sa onim priznatim aulorima kao što je Alex Raymond (Flash Gordon) ill manje priznatim koje je progutao mrak anonimnosti, svi su oni proizvodili junake koje će film oberučke prihvatiti i otelotvoriti kao svoje najbolje sinove. No, pre daljeg razlaganja ove teze o paralelnoj istoriji, naglasiću da će se ovaj fekst isključivo baviti osnovom strip - igrana filmska struklura, a ne i odnosom animirani film - strip, koji je isto tako intrigantan i koji je prouzrokovao mnoge bliske susrete. Šta je pradomovinaheroja i superheroja, odgovor leži u konapižtima do Herakla, polubogovima i poluljudima između neba i zemlje. Kao što su prvi filmski starovi bili tek epizodni junaci u istoriji slripa, tako su i veliki strip-junaci u početku osvojili samo prostore serijala koji su trajali tek trećinu dužine "pravih" fflmova. Američki, a kasnije i olimpijski prvaci u plivanju Buster Crabe (Rash Gordon i Tarzan) i Johnny Weismiller (najpoznatiji od svih Tarzana), bili su pravi materijal da inkamiraju žestoke momke iz stripa u kojem su carevali Bang i Splash. Drugi rat učinio je da su i strip i film obukli uniforme i da je svako dao svoj obol u ratu. U ratu rodena generacija je svoju mladost dočekala u vreme rock’n’roll ere кгаја pedesetih. Opšte opuštanje kočnica i eksplozija emancipacije tinejdžera udarili su presudan pečal ukupnom biću kulture druge polovine veka. Dolazi do privremenog razvoda stripa i filmajerštafetu serijala preuzima još jedno čedo novog doba - televizija.- Film i strip u stanju hibemacije spremaju se za jedan suštinski novi, kvatitativno drugačiji i izgleda, iz danaSnjeg iskustva, za ultimativni susret. Tradicija pulpa i pop-arta su medu- - faze koje suštinski imaju veze i sa stvarima koje nisu samo film i strip. Andy Warholl ili Roy Lichtenstein surovo razolkrivaju komercijalno ustrojstvo moderne umetnosti izvlačeći strip i film iz rezervata iskijučivo masovno-konzumentske kulture. Skok koji ćemo napraviti u ’7O-te i ’BO- daće nam bolji pregled situacije iz kog ćemo lakše sagledati i ono ,?lo se dešavalo u ’6O-tim. Generacija Lucasa i Spielberga darovala nam je junake (Star Wars družina i Indiana Jones) koji nisu proizašli iz stripa ali su direktni potomci le pomalo incestuozne veze kojom se bavi ovaj tekst. Posle uspeha na velikim ekranima, munjevito oni su katapultirani u svet stripa sa nežto časnijim uspehom nego li uproteklim generacijama ("Star Wars" Ala Williamsona). Činjenica da su ti Glmovi zauzeli sva čelna mesta gledanosti i profita, dala je jasan putokaz filmskim modnicima gde treba tragati za novim

junacima. bormula, da se filmovi o junacima matmea i serijala snime sa ogromnim tinansijskim sredstvima, obogatila je Spielberga i Lukasa, a primenjena je i na najnovija ostvarenja čiji će junaci biti veliki heroji stripa. Formula je bila jasna, ali je bilo potrebno naći konkretnejunake. Kao što je anti-westem pretio da uništi western, tako je i anti-strip ili adult-strip, strip za odrasle kojeg su se dokopali neduhoviti dizajneri i kvazi-intelektualci, pretio da uništi suštinu bića stripa. Prave junake za ftlmski ekran bilo je moguće naći samo u srednjem veku stripa, u vremenima рге drugog rala. Primera je mnogo ali ćemo se ograničiti samo na one kapitalne i našoj kulturnoj javnosti poznate. "Superman" (reditelja Donnera i scenariste Puza, Bentona i Newmana) raspršio je sve nedoumice oko komercijalne uspešnosli ovakvih pokušaja. lako je Superman leteo po TV- ekranima Amerikanaca pedesetih i žezdesetih godina uz pomoć prilično vidljivih sajli, okružen dimom koji je sugerisao oblake, tekje uz podršku najcenjenijih i najskupljih autora (Puzo - scenarista "Kuma", a Benton i Newman - "Bonnie i Clyde") i uz do tada nezamisliv budžet, postao junak bez prenjca, štoje, retroaktivno izazvalo ponovno veliko interesovanje za strip. "Superman IP' i "Superman III" su u briljantno duhovitom Richardu Lesteru ("Knack" i "Help") našli pravu osobu koja je vešto žonglirala mitom i njegovim naličjem. "Supergid" Jeanotta Schwartza samo se naslonila na trend zadržavajući i dalje dobre specijalne efekte i kupeći tek poslednje mrvice sa bogate trpeze uspeha. "Popeye" Roberta Altmana i "Annie" Jphna Hustona, priča su o istom novčiću sa dva potpuno različita lica. Altmanov adizam već je uveliko koketovao sa Evropom (u kojoj je na kraju završio i ne može da se iščupa) i razorio sve ono što je primamo bilo interesantno u samom strip-materijalu, pa su Robin Williams (Popaj) i Shelly Duval (Oliva) samo manekeni Altmanovog samoljublja i saučesnici u inteiektualnom podilaženju kritičarima koji nečitaju stripove. "Annie" Hustona jejedno od testamentamih delavelikog majstora u kojoj senadopunjuju na najple menitiji način, Iradicija samog stripa, tradicija fllraa i Hustonovo hoiivudsko iskustvo u vremenima koja su ga verovatno potsetila na zlatne dane kinematografije. "Hulk" Kenelha Johna i nevolja sa ekranizacijama Marvelovih junaka, koje ili su neuspešne ("Spiderman") ili jož nisu realizovane ("Captain America" ili "Srebrni letač"), samo su prolazna epizzodakoja nasvodido mračnih vremena newagea i postmodeme.

47