Ритам

Reeeeeebbbeeeell Yeeeelll?)kao zvučne podloge TV EPP-aza kikiriki, ali ovde ima najmanje polatuoeta komada sa Billyjevim brundanjem pogodnih za reklame (za kvasac ili Kvas, svejedno). Da je Lenjin živ Billy Idol bi bio vodeći komsomolac rock'n'rolla;sve njegove pesme odvajkada zvuče kao jedna, jednazvuči kao sve ostale. Ovo je čisti komplimentako ništa drugo, barštedite vreme. Da skratimo: disko glazba za sve one koji vole čagati uz "debar rock". Ako vasje, oduvek, kao mene, muoilo pitanje kako bi zvučao Nick Cave daje umesto Tennessee Williamsa oitao treću

MICHELLE SHOCKED Captain Swing London - PGP RTB Prošle su četiri godine otkako je ovo negdašnje punk devojče I begunac od kuće u šesnaestoj, snimilo svoju pn/u ploču vokmenom, noću, na poljani, uz zrik&vce I zvuk kamiona u prolazu na obližnjem auto-putu (da li je neko pomenuo devojke kamiondžije?), Teksaške pesme uz logorsku vatru (Texas Campfire Tapes) beše naslov ovog folk eksperimenta koji se desio u isto vreme kad i mnogo uzdizani i sad veo istorijski prvi album Suzanne Vega, ali nadmašujući ga, kako se pokazuje, po dalekosežnom značaju. Naime, već posle iduceg albuma (Short, Sharp, Shocked, 1988.) postaloje jasno da su ove dve osobe skoro antipodi u ženskom autorskom svetu osamdesetih. Za razliku od ispranih dušioa I mozgova Eddie Brickel, Tanite I sličnih, Michelle je još uvek živo i zdravo bice koje peva sa moono što misli I što joj se stvarno dogodilo ill bi bar bilo lepo da joj se dogodilo, Ovo stvaranje ljudske dimenzije ispred čisto ženske, fino pretvaranje komentara iz ženskog ugla u opštevažeći, doprinosi univerzalnosti njene poruke koliko i činjenica da sve što radi - radi u ključu muzioke i životne tradieije velikih američkihfolk skitnica, kakavje bio njen duhovni predak i praotac veiikog dela popmuzike belih - Woodie Guthrie. Cinjenica dajeWoodie Guthrie još uvek živito kao žensko, baca potpuno novo svetlq na

stranicu tabloida Sun i umesto Blind Lemon Jeffersona slušaoThe Sweet, onda je poslednji trenutak da otkrijete Billyjaldola i Charmed Life. Ludazabava, verujte na reč.

Gordan Paunović

FLEETWOOD MAC Behind The Mask Warner Bros - Jugoton Još pre petnaestak godina Fleetwood Macsu lansirali prepoznatljiv stilski koncept, zahvaljujući kojem cetokom osamdesetih postati sinonim zatakozvanu MOR/AOR (Middle OfThe Road/Adult Oriented Rock) scenu. Svakako, reč je o muzičarima koji su negde u rasponu izmedu prvog i pedesetmilionitog primerka prodatih albuma izgubili onu toliko zahtevanu ostricu (protiv koga?!) i provokativnost (za koga?!). Ceo ovaj proces samodopadnog kreiranja meiodijai dalje nailaz iz na uzrujano odbojne reakoije kvazi nekonformističkih struja u rock žurnalizmu, Nezavisno od toga, doslednost u stilu (i pored odlaska Lindseyja Buok-

Neđa Drobac

stanje u kom je savremena popuiarna muzika sada, posle završetkajoš jednog dekadnog ciklusa. Nešto od paprene ogoljenosti proživljavanjasopstvenog života sakrivenog u bhljantnim pesmama, ostalo je sačuvano i za

inghama, jednog od kreativnih stožera grupe) predstavlja ključ konstantnog komercijalnog uspeha. Prilog tome je i najnoviji album Behind The Mask, koji se najbolje može okarakterisati kao paket diskretnih singlova za ovu i sledecu sezonu. Naravno, za potpuno uživanje u lepršavoj romantici koju su nam ponudili šarmantni kalifornijski bogataši, jahta I ostali uzgredni statusni simboli nisu neophodni. ali su poželjni.

GARY MOORE Still Got The Blues Virgin - Jugoton Sa najnovijim albumom Gary Moore nepovratno potvrduje nimalo laskav status drugorazredne hard rock/blues atrakcije. Ali, s obzirom da se od njegovog kova i backgrounds (Colosseum 11, Skid Row, Thin Lizzy, The Gary Moore Band) u suštini i ne ocekuju inspirativni i provokativno poduhvati, gore napisano se može shvatiti i kao kompliment- Gary Moreje ocuvao kontinuitet stereotipnog gitaroškog heroja pn/e

Dragan Arpbrozić

polovine sedamdesetih. Still Got The Blues je žkolski primer imitiranja imitiranog, odnosno, pokušaj rekonstruisanjazvuka britanskog "bluesbooma" s krajasezdesetih, Upravo na pločama i imageu ovih bendova nalazimo i sadažnjeg Garyja Moorea, koji i pored pretenzija da odigra sebi namenjenu ulogu istinskog belog bluesmana koji se vraoatradieiji i pobeduje, ne nudi ništa vise osim korektne interpretaeije blues standards u maniru tipičnog hard rock gitariste (sa svim vrlinama i manama koje nosi takva reputaeija). Za razliku od Georgea Thorogodea, Steviea Ray Vaughana ili Jaffa Healeyja (letimican izbor mogućih, istina američkih, ekvivalenata koji u najboljem smislu reči ekviiibhraju na razmedi bluesa i rocka), Gary Moore na albumu Still Got The Blues nudi već izanđalu i pateticnuformulu britanskog belog bluesa, U svemutome, erni blues veteran Albert King je samo dekor, kao i njegovslavniji sapatnik 8.8. u slučaju U 2,

Neda Drobac

diskutabilni treći LP Captain Swing. Na njemu Michelle operiše dobrim delom u društvu big banda koji svinguje na njene folk, blues i rock komade, s manje ili vise uspeha od pesme do pesme (manje je poznatpodatak daje ovakvu pratnju g-đica Shocked koristila još krajem 'B6, za biseve kojih je te godine bilo mnogo svuda po klubovima britanskih fakulteta). Preplitanjem sa čistijim rootsy folk stvarima, ipak, stvara se originalan, hrabar pokušaj da se na istom mestu ožive skoro svi oblici muzike kojisu pre poslednjeg rata obavljali sličnu ulogu savesti i opevavanja svakodnevnog života kakvu danas ima (još uvek) rock’n’roll. Pomalo ekstravagantan poduhvat koji je označio da Michelle Shocked ima nameru da bude onoliko veliki i ambiciozan autor koliko je velika rupčaga ili kosmička praznina koja stojiiza kulisa pop sveta. Looks Like Mona Lisa (Smells Like Tuna Fish), On The Greener Side, (Don't You Mess Around With) My Little Sister, samo su tragovi na jednom novom putu ka slavi, jednog od istinski najuzbudljivijih autorskih doprinosa usamljenosti osamdesetih. Daleko iza nakaradne kvazifeminističke poruke "sisters are doing itfor themselves (sestreto radesame)", nalazi se Michelle koja je to već uradila i sad se pita šta dalje, Hej, Shell. Rasti i dalje.