Ритам

tankoj bjeloj liniji koja razdvaja slušljivo od neslušljivog. Na žalost produkcija, pomalo blijeda i slabunjava, nije uspjela do kraja osigurati druk, take potreban da i na vinilu u najboljem svijetlu prezentira snagu noisecore izrazaStrelnikoffa. Ipak, On 45 je sasvim solidan debut iz kojeg se dade naslutiti dalji razvoj Strelnikoffa kao potpuno samosvojne pojave na jugoslavenskom diskografskom tržištu. Puno ležernije, slobodnije i daleko duhovitije (najviše zaslugaza ovo ide ide izdavaču Marinu Stojiću, nekadašnjem koautoru fanzina "600.000 razlogaza' i potpuno neiskorišćenom crtaču rođenom za opremanje omota albuma i slično) izdanje je singl 45% Vol. koji donosi obradu Tudranktufak od Dead Kennedy's i Heavy Mentally Retarded na B strani, 45% vol. je daleko življe i producentski "deblje" izdanje, te realno pokazuje što tali On 45 da bude maestralan debut (pogotovo u producentskom tretmanu gitara i basa). Netko poput Stevea Albinija ili Jima

Thirwella postavio bi stvari kakotreba. On 45 * * * 45% vol * * * *

Aleksandar Dragaš

SUZANNE VEGA Days Of Open Hand A&M-PGPRTB Suzanne Vega je žena koja pravi najcistije ploče u pop biznisu. U poredenju s njom, Tracy Chapman zvuoi poput pijanog TomaWaitsa u pola pet ujutro, dok jesuptilnost Michelle Shocked bliža onoj koju poseduje Ozzy Osbourne, Sve što je Vega do sada napravila, uključujući i ovu ploču, poseduje krhkost i čistotu koja je čini apsolutno jedinstvenom i uzvišenom, što je ponekad lepo, ali je često i isprazno. Days Of Open Hand je sasvim sigurno, njen najslabiji album, alije, možda paradoksalno, i najpoštenija stvar koju je mogla da uradi, Naime, ova pločaje svojevrsni povratak hermeticnosti debi albuma ploča koja ne zahteva da je

6uje previse užiju, barem ne istovremeno. Suzanin giasje na ivici šapata, umotan u prelive Hammond orgulja i sintisajzera, probija se kroz zujanje gudača I tek povremeno biva zasut zvečanjem akustične gitare. Priča o rodenju (Tired Of Sleeping), odlasku - možda i smrti (Pilgrimage) bolesti (Fifty-Fifty Chance) , emocionalnoj praznini (Men In A War). Pesme se pretapaju jedna u drugu potpuno bezbolno i da netreba okrenuti plocu ne biste mislili da ste cull vise od dve-tri. No, dok su na prvom albumu i električne gitare savršeno pristajale u zvučnu sliku od akustičnih instrumenata, na Days... čak i pravi, živi gudački kvartet (aranžman Philip Glass) deluje hladno i pretenciozno medu svim tim sintetičkim zvucima, Suzanne se, zajedno sa koproducentom Sankom, prepustila pravljenju elektricne atmosfere ne obazirući se na to do koje granice njene pesme mogu da podnesu lebdenja I razvodnjavanja. A pesme su upravo ono što ovoj ploči tali. Umesto njih, tu je određen broj stilskih vežbi, prijatno zvučećih, ali uglavnom neupečatljivih, iteško da će se za koju godinu naći neki Lemonheads da pokažu kakve, zapravo, pesm v e ova žena ume da napise, Steta. Jedino se nadam da ovaj album neće biti tako uticajan kao prvi, jerteško da bih podneojedan nalet devojackog new agea, Sto Days Of Open Handve ćim delom i jeste. Kao što rekosmo - zvezdica vise za poštenje.

Tomislav Grujić

ZVIJEZDE Licem prema nebu Suzy PSIHOMODOPOP Sexy magazin Jugoton Renato Matessi se ne übraja u prvu ligu jakih autorskih ličnosti, ali mu se, takode, ne može osporiti izvesna količina talenta koja se prvi put prikazala na debi-albumu zagrebačkog sastava Patrola (U sredini, 1981.). Iskre tog talenta su vremenom bile nadogradivane i poprimale puniji oblik, rastući sa Matessijevim projektom Zvijezde kroz tri sasvim pristojna LP-ja, koji bi trebalo da su završili u kolekcijama ovdašnjih Springsteenovih fanova. Novi, četvrti po redu, LP Mates-

sijevih Zvijezda u poredenju sa do sada ostvarenim, predstavlja najgoru pložu u Renatovoj karijeri. Devet pesama, prosečnog trajanja od 3,30 ničim neće zaokupiti pažnju sluoajnog/namernog slušaoca. Mlaka, bezosećajna atmosfera, propraćena istom takvom svirkom, prouzrokovaće gubitak interesovanjazasvaku nadolazeću pesmu. Do kraja ploče zaboravićete da ste čuli bilo sta sa ovog albuma. Ako Je Licem prema nebu trebalo da impresionira J. Houru i njegove brojne poklonike, ili da posluži kao test album za potenoijalnog pevaca Prljavog kazališta, Matessi je sigurno uspeo (izmedu ostalog, producent ove ploče je bivši gitarista Prljavog kazališta, Marijan Brkić). Ovo ploča koja će, bez sumnje, oduzeti I ono malo ugleda koje Renato Matessi uživa. Srećom za sve, zaboravlja se u rekordno kratkom vremenskom periodu. Drugi studijski Psihomodo popa LP Sexy magazin hronološkim redom tree!, drugi je Live In Amsterdam ponudom i kvalitetom jetanji od vrlo dobrog prvenca Godinazmaja. Doduše, ritam je i dalje pun, siguran, ne popušta. Melodijesu proste, uigrane, gitarski funkcionalne, mada u pojedinim pesmama naponski neujednacene. Tekstovi, kao i Gopcevo pevanje, lako pamtljivi, pevljivi, a s vremena na vreme naporni, predozirani Davorovim privatnim ludilom Ili nezainteresovanošću. Sa produkcijske strane dobro obavljen posao, nenametljivog ugodaja i prilagodljivog svako srtuaeiji. Ocigledno Je da su sv u Psihomodou sazanatske strane napredovali, ali su, čini se, kiksnuli pri koncipiranju i rangiranju rasporeda pesama na ploči, ostavljajući utisak sličan onome dok vozite spust. Najsvetliji momenti ploče su, svakako, Polako - polako' Ona odlazi, Trot! Boy, i donekle, Sve je propalo (koju je Gobac premlitavim glasom gotovo übio). Sexy magazin je sasvim prosečna ploča. Nikoga neće oduševiti, takode ni razočarati Tek međustepenik za ulazak u ozbiljniji r’n’r svet Partibrejkersa. Zvijezde * Psihomodo pop ***

Boiidar Radojičić

66