Ритам

Bubnjevi i bas? Zanimljivo. (lista) Evo ga i interyju sa nama. Lee, đođi da vidis, fenomenalan lettering." Ranaldo, u crvenoj havajskoj kodulji i naočarima, prilazi i većsajedno dva metra počinje da vide. 'TJh, kakav lettering! Steve, morad ovo da stavid na bas bubanj, stradno izgleda." U savrdenom svetu, Janjetov 1 Koja bi u ovom trenutku osetili neku čudnu ispunjenost ill bi, jednostavno, na radiju zasvirao Sonic Youth. Nije ni čudo da im je zanimljiv bend bez gitare. Misleći na to, pitam Thurstona kako su dodli do toga da u jednom nastupu promene i po dvadeset gitara. "Nas interesuju egzotične ideje, naročito u instrumentaciji i strukturi pesama. Zato Lee i ja koristimo temperovane gitare, t.j. gitare sa altemativnim dtimovima. Mi to nismo podeli da radimo radi nekog hardcore iživljavanja, nego zato što nas je interesovalo da radimo nedto novo u standardnom pop formatu. Naravno, sam alternativni dtim nije nidta novo - Keith Richards ga koristi stalno." "Ali dim smo podeli da radimo vide pesama koje su zahtevale alternativni dtim, na koncertima se ispostavilo da publika bad nije odudevljena time dto nam izmedu pesama treba po 15 minuta za predtimavanje. Na kraju smo shvatili da nam jedino ostaje da imamo po gitaru za svaki dlim u nastupu. I podeli smo da kupujemo gitare..." "Naravno, tad smo imali para samo za jeftine, t.j. grozne i odvratne. Jedini nadin da izvuded kakav takav zvuk iz daska-gitare je da nabijed drafcigeru nju ili da odvrned pojadalo na 11 i razvalid po vratu bubnjarskom palicom. Tek tada smo dobijali nedto sa dim smo bili zadovoljni." "Ovo objadnjava i vedinu pesama iz tog perioda. Čim smo dodli do nedto novca podeli smo da kupujemo bolje gitare i dodli u priliku da budemo malo sofisticiraniji u svojoj muzici." Krajnje logidno, ali da li ovo znadi da de se broj gitara stalno povedavati? "Ne," odmahuje Thurston. "Sada nosimo oko 20 gitara na tumeje. Posle osam albuma imamo prilidan repertoar razliditih dtimova, tako da ako želid da svirad pesme sa svih tih albuma morad da ided iz dtima u dtim." "Jase sada trudim da ih radimo u dtimovima koje smo koristili u poslednjih nekoliko godina. Ne želim da dodajem nove, jer mi je dosadilo da idem u radnje po nove gitare. Mislim da od sada mogu da koristim samo standardni dtim, jer na bilo kojoj gilari i na bilo kom dtimu ima dovoljno prostora za milione pesama." "Ovo dto smo mi radili je vide bila razrade jednog koncepla. To nije bilo nedto kao: ’lsuse, ne znam dta da smislim da uradim sa gitarom.’ Ali Lee i dalje, svaki put kad radimo novi album želi da promeni dtim ovoj ili onoj pesmi i posle kad dođe tumeja trči unaokolo i paniči; ’Šta ćemoda radimo, dta ćemo da radimo?"' Ranaldova panika me uopdte ne čudi. Ima li idta lakde nego u jeku nastupa zgrabiti pogrednu gitaru? (Zlobnici će reći da niko ne bi ni primetio, dto samo ističe komičnost cele situacije). Danas to sve ide kao podmazano - osam godina iskustva i profesionalno organizovana turneja čine svoje - ali u početku je u najmanju ruku bilo zabavno. "O da, bilo je zabavno!" Thurston nastavlja raspoloženo. Toseban ritual pred svaki koncert. Lee ija bismo po dvadeset minuta imali pune ruke gitara i dtimalica. Ova tumeja je nedto drugčija u tom pogledu. Imamo bolji budžet pa možemo da priudtimo sebi osoblje koje to radi. lb pokazuje da ti dtimovi nisu toliko otkačeni da ih

Naša polazišta su ozbiljna, ali mi dodirujemo aspekte pop-kulture koji su šašavi i otkačenl Jednostavno, mi na nestandardan način obrađujemo standardne pop pesme

samo mi možemo namestiti. Svako ko zna bar malo o gitari može to isto, јег naši štimovi nisu nežto proizvoljno, nešto na šta smo slučajno nabasali. To su pravi i potpuno logidni štimovi." Warholova siročad Pogledao sam preko ramena i video Ranalda kako sezaneo objašnjavajudi nežto Norvežaninu. Na drugoj strani je cmjomasta Italijanka jeđva dolazila do reči od Kim. O Thurstonu da i ne govorim. Ceo ovaj traktat o gitarama je ispalio u rafalu. Steve ija smo samo gužvali usta u kulturan kez. Pomislio sam kako se za pet godina promenilo svega to što sada umesto jednog imaju jos đva novinara pred kojima mogu da pridaju Ш ćute svi u isti mah. Do dutanja, ili skoro ćutanja, smo đošli kada je razgovor krenuo u ozbiljnije vode. Moor i Ranaldo su se upoznali krajem sedamdesetih kad su se obojica nažli u gitarskom horu minimalistidkog kompozitora Glenna Brance. U R&R su ušli posle punka, jer im se učinilo da se avangardna muzika i pop mogu sretno ukrstiti. Primećujem kako se to ukrštanje desilo od pojasa nagore - ritam sekcija Sonic Youth je prilidno standardna. Da," potvrđuje Thurston, "međutim, to kod nas nijeneki svesni napor ili odluka. Naža ritam sekcija je prilično čvrsta i standardna, jer nam to daje ono R&R uzemijenje. Ko zna na šta bi to Ličiio kad bismo krenuli da razgrađujemo baš sve istovremeno. Verovatno na Einstaursen Neubaten. Oni su uradili upravo to, izbacili sve tradicionalne aspekte, kao recimo kada su u jednoj od pesama ceo bas naltimovali po istoj žici. Ne da je to loše, naprotiv, ali mi neželimo da izgubimo te tradicionalne aspekte rok grupe." Zvuči kao koncept i to ozbiijan. "Naša polazižta su ozbiijna, ah mi dodirujemo aspekte pop-kulture koji su šašavi i otkačeni. Ihko da je način na koji se muzika pravi prilidno ozbiijan, dokprezentacija nije. Dobar deo R&R je romantičan i slavljenički, a to važi i za nas. Jednostavno, mi na nestandardan način obradujemo standardne pop pesme. To je naš koncept. Istina je da tu ima dosta eksperimentisanja, all mi smo u đuši tradicionalisti. Mi podupiremo i unapredujemo tradiciju R&R. Mi je poštujemo." Poštovanje, tradicija...Kad sam poslednji put to duo? Thurston Moor mi odjednom izgleda kao dobro dete koga je opasno drmnula (i preokrenula) underground atmosfera Menhetena. Od poštovanja Glenna Brance, preko Warhola, do poštovanja Iggyja Popa. Prilično logično. Na neki nadin, Sonic Youth su pre svega R&R bend, ali sa Menhetena. Drznuo bih se dak da kažem da su dva-tri kvadratna kilometra njujorškog Lower East Sidea granice sveta Thurstona Moora. Ne mishm u intelektualnom, nego u inspirativnom smislu. 'Da, mislim da to može da se kaže," prozbod Moor, škiIjeći negde iza mene. U glasu mu nema oduševljenja, niti velike želje da nastavi. "Tkj krug je dovoljna inspiradja. Ali to nije nekakav elitizam." Ko je rekao elitizam? Nisam ni mislio to da sugerišem. "Shvatam, medutim mi smo ponekad, možda i predesto, shvaćeni bad u tom svetlu. Sigumo je data underground scena, pa i naža muzika, imaju faktor elitizma. Međutim, to ne znadi da mi na koncertima, recimo, razvladimo nekakvu baršunastu traku da bi podelili pubhku, ili da sviramo iskljudivo za zvanice ili tako nedto. Ako postoji nekakav elitizam, onda je najviSe u dinjenici da je naSa muzika najbolje prihvadena od ljudi koji su naži savremenici." Izgleda da sam dimuo u živac, jer smo odjednom daleko od one uvodne opudtenosti i u vazduhu visi neki zazor. Poslednja stvar koju sam hteo je da doveka prema kome imam puno simpatija nateram da se brani, ali Thurston se oseda napadnutim. Zadto? Dali je elitizam unage kojeg bi Sonic Youth želili da se otresu? "Blizuje pameti da ljudi koji sludaju Bon Jovi ill Whitesnake," obazrivo i sa stankama nastavlja Thurston, "i koji se lože na celu tu ideju r&r kao pobune, u našoj muzici ne nalaze nidta sem atonalnosti i da im sve to zvudi samo kao buka. I to kao uznermrujuda buka. Ah nama tu nije mesto. Nije na nama da uznemirujemo ljude. Mi to i ne želimo da radimo. Mi bismo voleli da nas oni sasludaju i da im to bude obogadujude iskustvo, da budu prosvetljeni u muzidkom smislu. Bilo bi dobro da vide da tu ima vide, a ne manje nedega. Mi se ne zaludujemo da de se cela zemaljska kugla sa svim svojim stanovnižtvom odjednom okrenuti muzid-

40