Ритам

POVRATAK SVEGA?

Danas je sve moguće. Sve je populanio, jer je sve nestalo. Tek ako nešlo nestane moguće je napraviti Veliki Povratak. I lako, sve se vratilo, možda i рге nego što je zaista nestalo... a Led Zepplin jesu veliki. Zahvaljujući CD-u odjednom je otkriven novi rudnik ekstra profita - stari katalozi. Sve flrme koje su nekada pod ugovorom imale zaista nešto đobro ili har tiražno, otkrile su sjajan način da ponovo unovče čak i nekadašnjc promašaje. Odjednom je počeo Veliki Čas Istorije - neki, kao David Bowie, napravili su prave memorijalne turneje - druge tumeje su ionako izgledale kao memorijali (Rolling Stones ili Ramones). Izlozi boljih prodavnica izgledali su kao izložba celokuphog dosadašnjeg asortimana. Glavni prodajni artikl tokom 1990. godine bila je Nostalgija. Nije bilo puno ulaganja u nova imena od strane velikih firmi - one su se bavile sopstvenom prošložću, Gotovo ga je najvažnija stvar biia ugovor sa nekim davno nepostoječim bendom ili umrlim velikim autorom.

Broj novih imene je protekle godine ipak bio ogroman - uglavnom zahvaljujući nezavisnim kompanijama i strahovitoj ekspanziji plesne kulture, za koju se opravdano veruje da đostiže neke svoje кгајnje granice. Neizvesnost sutrašnjice nađvila se nad inđustrijom koja polako jede svoju prošlost. Kolaps vrednosnog sistema očit je kod većine kupaca koji više nemaju pojma događa ven onog segmenla muzike koji ih najviše zanima. Naizgled veća demokratizadja i piuralizam unutar industrije ukazuju se kao specifično ukalupljavanje - sad ste slobodni da izaberete svoj kliše. To zovu pluralizmom. Zauvek je otišao monolitni pop svet jučerašnjice u kome se znalo ko jeko i šta je šta. Svet nije tako mali da bi to bilo lako znati. (DA)

BRITANSKA PLESNA KULTURA POSTAJE GLOBALNA?

Problemi sa kojima se suočila autentična američka plesna muzika - house - učinili su da 25 godina kasnije, u 1990., doživimo deja vu fenomena Britanske Invazije. Sredinom šezdesetih su The Vardbirds, The Who, The Kinks, Small Faces, itd, bili savršen odgovor na američku muziku koji su najhalapijivije progutali - Amerikanci. Danas, britanska plesna muzika je jedan od najradije vidjenih uvoznih produkata na američkom t!u, i ne samo na njemu, Soul II Soul, Neneh Сћегту, The Chimes, Lisa Stansfield i Monie Love su protagonisti nove (kulturne) okupacije Amerikc, zahva-

f 1 Ijujući fleksibilnosti britanske industrije koja je, za razliku ' J od američke, na vreme uočila potpunu uobličenost svoje Ц scene. Najvažniji faktor uspeha celog fenomena, pored elei 1 gantne marketinške strategije, biia je autonomnost britanI Ц ske plesnescene -posledica paralelnog odvijanja istovetnog £ I niza predradnji (zvučni sistemi, warehouse parties, etnocentrizmi, kulturne fuzije...) sa obe strane okeana. To je bio uvod u kreativnu i komercijalnu eksplozijuostrvskeplesnemuzikekojuje inertna američka industrija prihvatiia kao gotov proizvod, a publika kao dašak ezoteričnesvežine na tržištu ogrezlom u konformizmu. Nama je ostalo da se pitamo đa li je Amerikancima još jednom prodata američka muzika? (GP)

POVRATAK BLUESA?

Pomalo iznenađujući, a ipakshvatljiv trend ka kosmopoiiiskom ukusu tnkom osamdesetih, koji je doveo do pojave oznake World MuSic u prodavnicama, imaoje i jedan usputni efekat koji je postao očit tekpod pritiskom CD reizdanja svega i svačega. Plitkost vladajuće pop muzike, razuđenost interesovanja kupaca i potraga za novim tržišnim konceptima doveli su do toga da neko baci kartu i na blues. Rezultat je verovatno iznenadio i same tvorce tog pokušaja. Ispostavilo se da je dobro čuvanatajna tržišta da blues dbbro stoji na njemu i da blues reizdanja regrutuju nove generacije poklonika bluesa. Potraga za prošlošćupopa je jednostavno otvorila interesovanjeza same korene te muzike, Ođjednom otkriveno blago životnih i muzičkih epopeja blues sveta postalo je skoro mali kultumi događaj (CD komplet Roberta Johnsona, па primer) koji je potvrđivao rašireno stanovište da je blues bio rock’n’roll рге samog rock’n’rolla. Druga strana rock izvorišta, ona belačka, doživela je u poslednjih nekoliko godina preispitivanje kroz novu generaciju country autora u SAD. To posredno pokazuje i činjenica da je krajem osamdesetih country & westem po prodaji nadmašio jazz na tržištu Velike Britanije. Potreba da se nađe neka trajnija i sadržajnija muzika od tekućeg popa bila je više nego očita. (DA) Robert Johnson

13