Ритам

PLASTIČNI ISUS OŽENJEN ILI MRTAV

Filrn Plastični Isus je bio sklonjen u stranu dva puta. Prvi pul kada je bio zabranjen a autor uhapšen. Drugi pul kada je posle dvadesetak godina javno prikazan. Oba puta nije bilo reči o filmu nego samo o politici. ”Rilam” ispravlja tu nepravdu, Ovoj je prvi intervju sa Lazarom Stojanovićem u kome se ne pominje zatvor, a film stalno.

ismo imali nameru da pravimo predugačak razgovor sa Lazom Slojanivićem. Jednostavno nam se činilo da bi nakon dugogodičnjeg čutanja, potom šužkanja, jedva čujnog pa sve giasnijeg šaputanja, do eksplozije intervjua koji su pred "debunkerizaciju" film uslediii, za čitaoce Ritma mogao biti zanimljiv jedan razgovor koji bi se bavio samim ftlmom. Naravno, nismo inali nameru da izbegavaomo politički ili ideološki dijalog, naprotiv— a ii smo se čvrsto držaii opredeijenja da izbegavamo onu vrstu golicavih deskripcija koje neproizilazeiz fenomena filma, nego su eksploatacija njegove, svakako, više nego dramatične sudbine. O tomeje dovoljno rečeno; u dnevnim i nedeijnim novinama, na mnogim TV kanalima... Ipak, sve nije bilo kako smo pianirali. Budući je Lazar Stojanović, netipično zajugoslovenske filmske rediteije (slični izuzeci su Živojin Pavlović i Joca Jovanović), čovek izuzetne elokvencije, događaji su nam u priličnoj meri, izmakli ispod kontrole. Umesto kraćeg intervjua, napravili smo razgovor koji zaprema 150 kucanih strana. Stoga smo prisiljeni da se izvinemo čitaocima ukoliko im se tekst učini necelovitim. Molimo da stranice koje slede shvate kao, koliko-toliko, organizovan isečak iz veće ceiine koja bi, najiskrenije se nadamo, što skorije mogla ugiedati svetlo dana u formi knjige. 1 film i reditelj je zaslužuju, a mi se nadamo da će ona zaslužiti čitaoce. • Čitav jedan krug autora na prelazu u sedamdesete, i Makvejev i Žika Paviović, 1 li i Žilnik, svi sle na neki naćin bili vezani za ideju marksizma. Joca Jovanović u tom smislu upada u ćitav paket No,

N

za razliku od njega koji je jedini više insistirao na odnosu ргеша američkom fflmu, svi vi ste zapravo prema američkom filmu povlačili neke reflekse koji su zaista sinhroni sa marksizmom. Odbaci'anjc komercjjalnog filma, da je to zabava, a ne umetnost, ima veze sa idejnom tekućom inđoktrinacijom. Šta ti misliš o tonie? Za шепе jemarksizam u životu intelektualno đramatična stvarzbog toga što su sve negde do moje sedamnaeste, osamnaeste godine isključivo temeijne knjige do kojih sam ja dolazio bile marksističke. Ja sam, u stvari, do nekih prvih pojmova o na primer komunalizmu, liberteštvu, samoupravljanju, došao ргеко Marksa, preko "Bede filozofije", njegove kritike braćeßaueri tako. Mislio sam da razraišljam marksisitički sa sedamnaest godina kada su se te ideje za koje sam se opredeljivao, o slobodi i samoupravljanju (mada je taj termin kod nas veoma korumpiran) kod mene formirale. Naravno, u kontekstu teorija kojima sam se tada bavio, a koje predsiavljale otklon od dogmatske teorijske prakse. Kada sam konačno pokušao da nađem, neki izlaz iz log marksizma, pomogle su mi studije jer sam onda počeo da čitam veliki broj knjiga. Pa, trebalo mi je tri-četiri godine temeljnog čitanja da isplivam iz tog kruga ideja čiju sam tesnost sagledo übrzo. Međutim, imao sam obrazovanje koje je trajalo petnaestgodina, možđajoš od obdaništa, kojejemarksističko. Mojemalo starije kolege, Makavejev i Žika Pavlović, prolazili su kroz to nešto ranije i to tako da je Žika stalno nastojao da se razvije mimo mimo društvene teorije uopšte, dokje Makavejev prosto pronašao jednu ironičnu poziciju koja je pojrnovno korespondirala sa poznim humanisličkim marksizmom

53