Ритам

koji je grapa "Praxis" u Beogradu i Zagrebu dosla dobro razvijaia. Međutim, la kritika je ostala zatvorena u sebe. Tako da su Mak, a možda i Žilnik, rekao bih, i to u pozitivnom smislu, u đuši marksisti. Oni su neka vrsta komunista, neka vrsta Ijudi kojima r&tnapredak nešto znači. Meni još od 1966. godine reč napredak ne znači ništa, jer sam shvatio (mislim, shvatiti nije to neka velika istina, to je čitanje Popera) budući da mi ne znamokraj istorije, mizbiljanemamopravodavrednujemonekesegmente istorije, osim u okviru njene unutrašnje logike. 0 Kada su u pltanju filmski uticaji, često pominješ Godara, interesuje nas pred razgovor o "Plastičnom Isu.su' 1 , koji je bio tvoj odnos prema drugim rediteljima francuskog "novog talasa". Za mene je Godar uvek bio romantičar. Mojim emocijama to nije odgovaralo. Naime, on je neke svoje političke ideje pratio patetično. On je patetiku unosio čak i u "Malom vojniku", u scene mučenja, iako ih je snimao hladno i statičnom kamerom, ali se videlo da on od gledaoca očekuje organsku i patetičnu reakciju. • Da li se sećaž, pošto se nama čini da je "Mali vojnik" film koji je najviše uticao na "Piastičnog Isusa"... 1 "Karabmjeri". • "Mali vojnik" i "Karabinjeri", što se tiče Godara па različite načine oba Шша, ali u toj sceni je zanimijivo, pošto je upravo reč o paletici, da li se možda sećaš šta je sve vreme vidljivo na zidu u toj, navodno, patetičnoj sceni? Mučenja? • Da, mučenja, pošlo to ima direktne veze sa nekim stvarima iz "Plasličnog Isusa". Ne... mislim da je neki plakat. • Da, postoji ona čuvena fotografija Bunjuela među holivudsklm rediteljima... Naravno, lako je. • ... koja potpuno ohesmišljava citiranu pateliku, koja nas upućuje na deziluzionizam koji nam je ovde potreban. Jeste, lo je značajno. Ja sam takođe kod Godara video visoku kreativnost režije radnje i mizanscena, koju njegovi analitičri nisu prepoznali. Misiim da je štela što Godar nije napravio nekoliko pozorišnih predstava, jer bi ш bio u prilici đa na drugi način izrazi neke stvari koje je na filmu jednostavno predstaviti kroz kadriranje. • Kadriranje nas podseća па činjenicu na kojoj je insistirao i Hičkok; da je film kao i strip dvodimenzionalna umelnost.. Naravno. I na temu izreza kadra koji tedve dimenzijestavlja u jedan okvir. Česlo se misli da je izrez platna, pošto publika zaboravi na njega, nije okvir, i većina uobičajenih predstavljanja prizora račupa da se okvir zaboravlja. Neki ređitelji, kao šlo je Godar, na tome insistiraju. Vode računa da je kadar uokviren. Nekoliko tih dosetki kojeje Godar upotrebio zaista kao doselke, igrajući na ivicu kađra, na primer imate../ mislim da je to upravo u "Udatoj ženi" sa Mašom Meril... ona se kupa u kadi i drži nogu savijenu na sasvim neobičan način, tako da kad kamera krene od te noge vi imateosećaj daježena ujednom položaju, a kadase kamera izvuče ona je u sasvim drugo. On se tu poigravao sa izrezom kadra, podsećajući na to da vas izrez laže. Slično tome ja sam u "Plastičnom Isusu", koristeći se izbacivanjem pojedinih segmenata statičnog kadra postigao neka mizanscenska rešenja koja su perceptivno nemoguća, tačnije, ona bi realno bila nemoguća, ali su perceptivno bila tu. Gledalac vidi da je nešto neobično, a ne zna šta je neobično. To stvara jednu vrstu napetosti koja se javlja golovo na organskom nivou. S tim izbacivanjem faza, ja sam imao ,u planu da radim neke stvari za koje sam došao do zaključka da to nd odgovara autenličnoj percepciji i da lo podseća na situaciju u kojoj pokušavamo da sagledamo prizor pomičući glavu i trepćući. Mi giedarao i pamtimo samo faze prizora. • To je još jedna slvar koja nas vraća na tvoj odnos prema "novom taiasu" i to nas povezuje sa siedećim pitaitjem - kada dolazi Tom Gotovac па Akadem(|u i na koji način se vi upoznajete? Prvo, šlo se tiče "novog talasa". Ja sam bio emotivno mnogo više vezan za пеке druge autore nego za Godara. Godarov sam bio veliki poštovalac i obožavalac, bez mnogo emocija, jer njegovu politiku nisam razumeo i njegovu političku instrumenlalizaciju fdma nisam uvažavao. Mislio sam

da se tu javlja jedna opasna greška, tu se javlja jedna instrumentalizacija koja ide na štetu filma i koju nije dobro raditi. • Ana šta se zapravo to odnosi? To se odnosi na obe elemente koji su se 68. godine artikulisali u "Sineprakt", u one njegove rekiame za 68. koji su potpuno jasni u njegovoj poznoj "Karmen" ili kojisu takođe veoma razvijeni u filmu "Istočni vetar". Ja naravno mislim da je moguće uzeti čoveka koji ima imidžrevolucionara, kao što je Gotovac uostalom, i dati mu da igra ulogu u filmu. Ali se onda mora uspostaviti neki duplicitet da bi to bilo zanimljivo, jer sama ! stvar po sebi, ako puka činjenica, ne znači ništa. Ja jesam na taj način . koristio svoje kolege, jasamzapravo voleo i volim da radimsa rediteljima jer je njih lako obraditi, ali ja nisam znao, nili sam očekivao u šla bi oni mogli da se razviju, u neke poznate Ijude. Neki jesu, neki nisu. Gojko Škarićje mogao, na primer, poslati veliki reditelj, imao je materijala za 10, a Ljubiši Ristiću mogla je pasli saksija na glavu... Dakle, ta slvar nije konlrolisana... A Godar je radio obrnuto. On uzme poznatu ličnosl, slavi je da radi nešto drugo, a mi moramo sve vreme u glavi da imamo neko . dodatno značenje, mada čilava scena u kojoj taj čovek igra i čitav film ne j daju povoda za laj tip respekla. Dakle, moj prislupu u "Isusu" je upravo suprotan Godarovom. Uzmimo primer Golovca i glavne uloge. Dve godine su se čekale pare za film. U početku se projekat zvao "Putovanjc \ u mestu" i glavna uloga je bila namenjena mom pokojnom prijalelju sa psihologije Milanu Milenkoviću, jednom neobično pametnom čoveku. On se posle uglavnom bavio analizom matematičkih instrumenata u psihologiji i to veoma uspešno. Osim što je bio izvrstan za improvizacije, Ž iako nije imao pravog glumačkog iskustva, on je bio frzički malo neobičan t utoliko što je imao ne previše naglašenu parezu, pa mu je lice bilo ; iskrivljeno i onda su mnogi njegovi izrazi u prvom momentu izgledali drugačije neko kod običnih Ijudi. Izgledalo je da ima osmeh i kada ga nema. U početku sam dosta računao па te efekle. Međutim on je otputovao iz Beograda, nije bio available (na raspolaganju - prim. red.). U međuvremenujasamsesprijateljiosa Tomom i dostasmopričali o filmu. 1 Prvobitno projekat nije bio zamišljen kao priča o filmskom autoru i nije računao na arhivske materijale, nego je bio klasičan scenario za film od pola sata kakav je Akademija tražila. • Kako je ulo vreme uopšte moglc da se desi na Akademiji da jedan poiučasovni film dobije šansu da se pretvori u celovečernji projekaL Scenario se dopao nekolicini profesora, među kojima i mom predmelnom nastavniku. Učinilo im se da se na tome može raditi nešto profesionalno. Pri lome, postojala je ideja, kao što vidim da Akademija i danas radi, da se radi omnibus od četiri priče, pa od tri... pa je na kraju bio sam’o jedan scenario. To je bio moj. Onda im se učinilo da tu može da se napravi neki dobar profesionalni aranžman.jerjescenario OK i očiglednoje u pitanju jeftin film. • Da li se možda sečaš ko je još figurirao u prvoj ideji za omnibus? Moje kolege sa klase - pokojni Miloje Đuričić i Vlada Andrić. • Da lije Andrić odustao od ambic(je... Ne, on je u međuvremenu napravio svoj film pre mene. Pošto se nije videla neka veza između njegovog i mog projekta Akademija je odlučila da za mene potraži sredstva napolju, računajući па minutažu od četrdeset minuta. Toje grozna metraža... Toje kao kad vam neko da platno pa vam kaže; "Jeste gomja šipka malo polomljena, ali vidi pa kompozicijom reši da to ne smeta." Mislim, to je neupotrebljiva metraža. Saša Petrović je imaoidejuda totreba dabudedugometražnifilm i ulagaojedosta napora da obezbedi sredstva za to. • Da ii je zahvat sa arhivskim materijalom imao pragmatičnu funkciju da se sredpjemelražna priča produži do velovečernjeg filma? Sve Sto čovek uopšte radi proističe iz pragmatičnih razloga ito veoma i opterećujespontan, aulenlična i kompletan krealivni proces; ja sam tome posvetio dosta vremena u životu. Mene je, naime, zanimala psihologija ; krealivnosti i mislim da sam neke male stvari tu razumeo, taj proces se gotovo nikada u stvamosti, u kompletnom vidu, ne odigrava kako bi smo ( ga mi u teoriji mogli opisati. Trebalo bi da se on rađa iz đokolice i i radoznalosti, ali mi praktično u kultumoj proizvodnji nikada nismo u loj , ј situaciji. Ili vodimo računa o tržiŠtu ili vodimo računa o prelhodnicima ili i

54