Ритам

Bubnjar NAPALM DEATH Mick Harrls uhapšen je početkom februara u Engleskoj pod sumnjom da je počinio oružanu pljačku u kojoj je ukraden nakit u vrednosti od 100,000 funti. Harris je uhapšen zbog toga što je savršeno odgovarao opisu počinioca i oslobođen ]e tek posie četiri sata ispitivanja da bl potom dragovoljno pristao da pomogne policiji da pronađe pravu osobu tako što će se pojaviti u teievizijskoj rekonstrukciji zločina. Usput, Napalm Death će po svo] priiicl održati koncert u Ljubljani tokom septembra.

DEAD MILKMEN

Omiljeni band Barta Simpsona, uz Butthole Surfers i Niggers With Atlitude ("zašto ulagati novac u ploče koje ne mogu da izlude roditelje?", гекао je isti svojevremeno), Deađ Milkmen pripadaju jednom kod nas malo poznatom krugu grupa - mislim na onu teksašku generaciju koja je početkom osamdesetih otkrila punk kao mogućnost da se svetu podsmehne. Butthole Surfers i Scratch Acid behu najdrastičniji izdanci jednog pogleda na svet koji je podrazumevao da se s uživanjem tom istom svetu pomogne u raspadanju. Dickies su sa oduševljavajućim punk-veseljem prokomentarisali mnogobrojne pop pesme (uključujući i omiljenu obradu Moody Blues Nights In White Satin'), a Dead Milkmen su se poduhvatili izazovnog zadalka - prokomentarisati cele karijere i pojave u pop svetu - što, u principu, obuhvata sve - od Led Zeppelina do Butthole Surfers. Uspostavljajući ironičan odmak i obezbeđujući sebi u svemu tome poziciju deteta koje se čudi šarenoj oglupelosti tog sveta, Dead Milkmen su ostali па muzičkoj sceni kao glavni zastupnici komičkog principa koji se u američkim okvirima nadovezuje na tradiciju anarhoidnog humora braće Магх ili W.C. Fieldsa. Samo slučajno njihova muzika je shvaćena kao radikalan pomak - prva fuzija countryja i punka u istoriju -samo slučajno, kažem, jer je po svemu muzika samo sredstvo podvrgnuto njihovom humoru, jednako kao i teme kojima se bave. Mini tumeja po Jugoslaviji (kraj februara - početak marta), zato beše više prilika da se nasmejemo i samima sebi, nego muzičko iskustvo koje se ne zaboravlja. Inače, sjajno iskustvo u svakom slučaju.

Dragan Ambrozić

... A NEKI PUTEVI VODE U POMPEJE

Last Days Of Fompeii nije naslov "velikog izgubljenog albuma" Pink Floyd, već ime prvog LP-a sastava Granta Harta Nova Mob. Ploča je naravno, konceptualna i, za razliku od kikiriki-putera kojim je opsednut Grantov bivši kompanjon Bob Mould, ima za temu život i propast nekada pomodnog letovaiišta pored Napuija. Na koji način je u tu ploču upleten Werner von Braun, čuveni nemačko-američki konstruktor raketa (V-2), ostaće Grantova mala tajna, aii je fascinantna činjenica da je ovaj nepatvoreni romantični gubitnik iz Mineapolisa verovatno jedini čovek na svetu koji je u stanju da jeđnu uvrnutu antičko-kosmičku sagu ispriča totalno arhaičnim rock’n’roll jezikom a da sve to ima nekakvog smisla. A nije li ceo rock danas zapravo nekakva arhaična relikvija prošlosti koliko i slika prvih Ijudi na mesecu? Ostavijajući po strani eventualne poruke i metafore koje Hart provukao kroz album svog sastava, slobođno se prepustite (n)ovoj dozi Hflsker Dfl nostalgije koja vam sigurno neće biti svetionik u mrkloj noći, niti jastuk za suze, već ruka prijatelja. I. ko će od nas snimiti album Singidumtm u bronzano doba kad kođ nas svi izbegavaju savremenu tematiku.

Tomislav Grujić

12