Ритам

avid Lynch, iako ga zbog naglog uzlela koji je imala njegova karijera u poslednjih nekoliko godiba, gledaoci možda zamiSljaju mlađim, četrdesetogodišnji je Amerikanac, rođen u gradiću Misuli u Montani. Ovaj bizami čovek koji prima poklone kao što su tegla sa u kojoj pliva uterus i šali se tako što dizajnira piakale sa slikom pileta napravljenog od pilećeg izmeta pod naslovom Chicken Shit danas iza sebe ima pet dugometražnih filmova i realizovanu ideju za TV seriju čiji je pilot sam režirao (i koj i se pojavio kao zasebna celina u prodaji na video tržištu). Svoje bavljenje umel-

nošcu započo je pohađanjem umetničkih škola u Bostonu i Vašingtonu. Njegovo traganje za trajnim životnim angažmanom bilo je dugo i svedoči o velikoj neadaptibilnosti. POčo je da traži posao i kad bi ga našao obavezno bi uskoro bivao otpušten. Zatim se vratio umelnosti, verovatno svestan daje tojedino što može da radi. Ovoga pulaje upisao studije slikarslva u Filadelfiji. Tamoje proveočetiri godine. Posle toga pravi radikalan zaokret. Okreće se filmu i snima Baku, ( Grandmother ) film koji obično ne ulazi u njegove filmografije zato što nije celovečemji. Tojepriča o dečaku koga roditelji maltretiraju i koji izlaz pronalazi tako što zasadi seme iz koga nikne dobročudna baka. Posle toga pohađa "Advanced film studies" na Američkom filmskom institutu i konačno snima Eraserhead svoj prvi dugometražni film koji postaje kult. Sami Lynchovi filmovi, tempo kojim su snimani, Lynchov karakter (kome je potrebno duže vremena da formuliše ono što u stvari hoće) govore o tome 'da se njegova poetika teško može uklopiti u klasično shvaćen šablon filmske induslrije. Bez obzira koliko su ili nisu kvalitelni filmovi koji d.olaze iz "konvencionalnoh" Holivuda, uvek če postojati veliko broj Ijudi kojima će bil interesantno da vide delo nekoga ko drugačije radi. Međutim, uveliko su i kanali preko kojih se afirmiše nekonvencionalno i korozivno postali deo šablona, teseteškomožereći daLynchsasobom donosi nešto revolucionamo. O tome svedoči i ćinjenica da je, kada je Lynchov senzibilitet već bio pronašao dovoljno prostora da se defmiše i afirmiše, postalo interesantno baš uzeti njegov instant uzorak i od njega napraviti TV seriju, Kaodaje u prostornajkonvencionalnijegodsvih medija trebalo spustiti Lynchove ideje da bi se iskoristila njihova originalnost u dekonstrukciji, nli i reafirmaciji tradicionalne poelike soap opere, Uz to novinar Facea mimo izjavljuje povodom serije Tw'm Peaks da je ona "шапје pomerena od Dalasa, Dinastije i njihovih jeflinijih derivata," Najzad, treba dodati da je Lynch osvojio i Zlatnu palmu u Kanu, vrhunac svih onih koji pretenduju na autorsku slavu. Noseć lakav imidž, on više voli da govori o sopslvenim osećanjiraa i doživljajiraa, nego o ftlmu ili činjenicama koje su odredile njegov život. U detinjstvu je osećao "silu, divlju bol i propast koja prati sve". Da bi video nasmejana iica okrelao se

U vašem domu je bilo prilično normalno - kažete da vaši roditelji nisu ni pili ni pušili i da se nikada nisu svađali, ali da ste se zbog toga stideli njih. Da bilo je to kao u pedesetim. Bilo je puno oglasa u kojima se videla žena kako vadi pitu iz peći sa posebnim osmehom na licu - ili, par koji se smeši idući ka svojoj kući sa žičanom ogradom. Ti osmesi su otprilike sve što sam video. Ali niste verovali u njih? Pa, bio je to čudan osmeh. Bio je to osmeh načina kakav bi svet trebalo da bude. Od toga sam sanjao kao lud. I volim tu celu stvar. Međutim, žudeo sam za nečim - ne katasfrofom, ali nečim van domena običnog. Za nečim zbog čega bi svi osećali sažaljenje za tobom. Bilo je to kao neka vrsta lepog sna. Ali su stvari išle normalno svojim tokom. REkli ste da ste kao mali osećali neku vrstu "divljeg bola i raspada koji obuhvataju sve stvari”. Kako je izgledao taj bol? Cim nešto završiš to počne da propada. Odmah. Baš kao NJujork. Putevi, zgrade, mostovi se raspadaju. -POdižu se nove stvari, ali ne na isti način. I naša tela su takva. Sasvim sigurno. Rastu, a onda počnu da nazaduju. Čudne stvari se dešavaju. Kažeš: "To se meni nikada neće desiti. Nikako!" A onda jednog dana pogledaš u ogledalo i to se dešava. Sta ste u ogledalu videli traumatično za sebe? Evo, iznad mojih ušiju - ove riblje srebrnaste dlake. I kada ste uh prvi put ugledali? Nisam mogao da verujem. Taj "divlji bol" o kome ste govorili - šta ga čini divljim? To što čovek nije u stanju da ga kontroliše. Vidite, mali svet kao što је slikarstvo ili film pruža iluziju da manje više kontrolišeš situaciju. Sto manji svet, sigurnijim se osećaš. Zato onda gradiš svet. Da, gradiš ga. Ja volim da odem u drugi svet i film pruža tu priliku. Eraserhead puno više nego bilo koji grugi, zato što sam zaistaživeo u tom svetu. Živeti ste na snimanju.

Na snimanju i u mom duhu. Živeo sam u tom svetu. A objekti, svetla, dekor, sve je to pomagalo. I pošto mi je to oduzimalo toliko vremena zaista sam potonuo u to. Da vas je neko pogledao na vaš petnaesti rođendan, u izviđačkoj uniformi kako razvodite zvanice па Kennedyjevoj inauguraciji - da li bi pomislio da ste drugačiji i da drugačije razmišljate? л. Ne. Bio sam obična osoba. U glavi se nije puno dešavalo. Uopšte nisam mislio - bar se ničega пе sećam - sve do devetnaeste godine.