Ритам

FILM

BELI LOVAC - CRNO SRCE (White Hunter, Black Heart) Clint EASTWOOD, 1990. JeffFAHEY, Clint EASTWOOD, Marisa BERENSON, George DZUNDZA Glumci koji glume glumce u Sekspirovom Hamletu, mesto su visoke umetničke stilizacije oko čijeg su se značenja, funkcionalnosli i iepote, narazmišljali, napričali i napisali mnogi pozorični umovi. Bdi lovac cmo srce, delo reditelja koji režira reditelja, ili posebnije do pojedinačnosti - KJint Islvud koji režira Džona Hjustona, u istoriji filmske umetnosli postaće adekvatni pandan Sekspirovoj Mišolovci. Kažem "postaće", jerje za oštrinu slike koja se gleda, potrebno da dovoljna većina posmatrača bude na dovoljnom rastojanju da bi jejasno mogla videti. Kad istorija filma poslane uvažavajuće stara istorija, kad vremenska distanca idenlifikuje i verifikuje kvalitete, Slonolovka će globalno postali ono što mišoljupcima danas još uvek nije vidljivo. Verovanje da se slonovi boje miševa nije predmet ovog teksta jer je koren melaforičnosti u jeziku, ne u zoologiji, a i posmatranje se vrši iz Ijudske perspeklive, s obzirom da je čovek mera svih stvari sve dok ne spozna Boga. Film Beli lovac - cmo srce govori baš o toj, naj bitnijoj od svih spoznaja i koristeći minimum neobjašnjivih i čudesnih filmskih izraza, odgovara na mnoštvo pitanja koja se tiču filma kao umetnosti i na isto lakvo mnoštvo životnih pilanja koja film najvernije podražava. Hrabrost, snaga, individualnost, kreativnost, bezobzimost prema mediokritetima, leva orijentisanost desnog čoveka

(antisemitizam, rasizam) i neotuđiva sposobnost stalnog mišljenja, od Hemingveja kog pominje Hjuston kog glumi Istvud, stižu do gledaoca u koherentnom stabilnom trouglu koji ne dozvoljava četvrto teme. Svaka lolerancija van njene postojeće količine bila bi pravilno shvaćena kao slabost. Izvrsnim izborom glavnog glumca Džefa Fahija, glavnog u smislu naratora, a ne nosioca radnje, stanja ili zbivanja, Istvud je izbalansirao lik Džona Hjustona koji sam tumači, u sasvim hjuslonovskokalahanovskom maniru pozitivnog negativca. Naime, apsolutno pozitivni, scenaristički nežni i jevrejski odgovorni Fahi u ulozi Pitera Virtela (koscenariste Hjuslonove Afričke kraljice i pisac knjige po kojoj je Islvud snimio film), ima u sebi nešto iracionalno Ijigavo. Na tome reditelj ni u jednom trenutku nijc insistiran. ali takavjasan. a ncvidljiv ton.

omogučio je da se podvuče nadmoralna linija pri svođenju konačnog računa među dobrim i zlim silama priče. A što se tiče priče, ona je gotovo sasvim bez radnje, mada daleko od toga da bude dosadna. Sva radnja svodi se na završne radove na pisanju scenarija i pripremne radove za početak režiranja jednog filma. U takvoj konstelaciji radnje, dobre sile su sve ono što pospešuje stvaranje filma, a zle sva ona entropija koja teži da filma ne bude. Zahvaljujući glumi i izgledu Fahija i Istvuda, zahvaljujući brižljivoj nijansiranosti režije i zahvaljujući činjenici da jedan veliki filmadžija filmuje drugog velikog filmadžiju, rad na filmu, kreativne muke stvaraoca i katarza kroz zločin umetničke svojeglavosti otelotvorenoj baš kroz Klinla Islvuda, čine da film Beli lovac - cmo srce remek delora koje je gledljivo, uzbudljivo i dramatično. Dijalog izmedu Fahija i Istvuda o kraju filma, gde Fahi zaslupa mišljenje da u umelnosti nema pravila jer je ona suviše kompleksna da bi ih dozvoljavala, a Istvud tvrdi da postoje hiljade pravila koja omogućavaju ono šlo jc najnužnije, tj. jednostavnost, na prvi poglcd izgleda kao umetnička rctorika afcktacije; međulim, posle završcnog filma, u svctlu finalne rcplikc koja glasi:"Aclion.", i sagledano u okviru celokupnog opusa KJinla Istvuda iz kog se vidi da je upravo on jedina osoba koja tako kvalitctno mogla da snimi ovaj film, postaje ukorenjeno i opravdano njegovo raišljenje o jednostavnosti i hiljadu pravila. Zadivljujuće je da ih on baš sve zna i zapanjujuće kako ih, iako jasna, mnogi sporo prihvataju.

Vlaciislava Vizi

69