Ритам

- Teško da je to usporavanje. Glavni problem je Sto ne volim London. Kad bi programi mogli daseradeiz Ipsviča, na njihovom radiju, onda bi verovatno nastavio sa emisijama tokom nedelje. Ovako mi je jednostavno dozlogrdilo da provodim po 20 sati nedeljno u kolima, često u zagušenom saobraćaju. Zatim, pet dana u nedelji sam svako veče bio van kuće. Deca počinju da rastuaja ih neviđam. Jasamu detinjslvu patio zbog odsutnosti oca - što nije bila njegova krivica, čovek je bio u ratu - i nisam hteo da moja deca imaju isti problem i da me opisu u svojim autobiografijama kao mrzovoljnog tipa koji se pojavljivao jednom ili dvaput nedeljno i nazivao se njihovim ocem. Kako se Peelovi raziikuju od drugih engleskih porodica? - Jedva da se razlikuju. Nadam se da nas vide kao dobre Ijude, a ne kao neka strašila. Deca su prilično populama među svojim vršnjacima i čini mi se da uživaju u svojim životima - rade puno različitih stvari, idu u lokalnu školu. Put u središle Peela Kad slušam tvoje programe, nekoliko stvari mi se uvek nameće. Jedna od njih je tvoja totalna nepretencioznost. -Zatoštojetakolakše! Lagatijeisuviše komplikovano. Kad sam počeo da radim na radiju u Engleskoj, smatralo se za veliki novitet to što se pojavio neko ko govori svojim svakodnevnim glasom. O tome se čak pisalo u novinama! Kao: kakva ideja, kakav trik! A meni je to bila najprirodnija i najjednostavnija stvar. Kako bi opisao Johna Peela danas? - Sta ja znam, verovatno mi svi imamo neku dozu pretencioznosti. Imaš osobu i imaš sliku koja ta osoba pokušava da projektuje na okolinu. To rade svi, bez obzira je li u pitanju kondukter iii premijer. Čime god da se baviš, takva vrsta podvojenosti ti ne gine, Želeo bih da je John Peel koga projektujem onoliko blizu pravom Johnu Peelu koliko mi je uopšte moguće da ih približim. Ovo se nadovezuje na nešto što mi je Caplain BeeEheart jednom rekao. Nažalost, bavimo se deiatnošću u kojoj se Ijudi koji ne valjaju ni pet рага proglašavaju briljantnima, do te mere su diskografske kuće i njihovo reklamerstvo obezvredile jezik. Nema višeničega štojeispod superlativa. Gomila Ijudi, kojijedva da su osrednji, važeza genijalce, ali ako je ikada postojao genije u pop muzici, onda je to Captain Beefheart. Prvi put kad smo se sreli rekao mi je, ne izvinio mi se - on je čudan čovek, ali ne čudan zato da bi bio čudan nego što takav zaista jestc; način na koji on misli je način na koji nijedan čovek koga sam ikada sreo ne misli - i rekao kao da konslaluje notomu činjenicu: "Ja sam trenutno sedam ličnosti udaljen od samoga sebe, ali se približavam." Sećam se da sam pomislio - neverovatna rečenica! Ali sam kasnije više puta sebe uhvatio kako se vraćam tome i shvatam šta je hteo da kaže. Da se onda nadovežem na Beefhearta: čini mi se da sam sebi prišao onoliko koliko je lo uopšte moguće. Porodica u dobroj formi Pomalo je glupo to pitati čoveka koji je proveo ceo život slušajući muziku, ali imaš li još uvek svoje omiljene ploče? - Ja ne toliko stare ploče. Nije stvar u vremenu, nego je lo kao sa novinama - ne čitam stare novine, iako u njima ima stvari koje bi sigumo voleo da pročitam, Mada, ima knjiga kojima se slalno vraćam. Jb je čudno. Do sada to nisara primetio. Slalno čitam iste knjige Koje? - "Dnevnik" f'Diary "j Samuela Pepysa, (visold činovnik KraljevksogA dmiraliteta i predsednik Kraljevskognaučnogdruitva u XVII veku. Pepys je bio prijatelj niza iscaknutih ličnosti svoga vrernena, uključujući Isaaca Nesvtona i Christophera И&еппа. Njegov dnevnik se sinatra jedtiim

odnajzanimljivijihStivana engleskom jeziku.), "Pleši uz muziku vremena" f'Dance To the Music Of Times") od Anthonyja Povvella, (kao i Peel sin oficira, i romanopisac. "Fles..." je autobiografska satira u 12 tomova) svih dvanaest knjiga, ili devet, koliko ih već ima. Šta još? Ne čilam baž koliko bih hteo. "Wasp Factory" (odl.M. Banksa) sam pročitao nekoliko puta. Citam puno novina. "Guardian" svaki dan, "Independent" skoro svaki dan, "Correspondent", za koji mislim da je sada najbolja među novinama koje izlaze u nedelju, "Observer, ali i "Sun" i "MirroP' kada ih nađem bačene u studiju požto ih je neko već pročilao. Moraš da upoznaš svoje neprijalelje! Jer "Sun" i "Mirror" su realnost, dok su "Guardian" i "Independent" fantazija. Ljudi kažu da je u biti stvar obmuta, ali to nije istina. Većina Ijudi u ovoj zemlji živi život "Suna". Samo pametnjakovići i debeloguzi elitisti kao ja umižljaju da su posligli nešto ako čitaju "Guardian". Tvoj izbor novina otkriva tvoju političku pripadnost. - Moja politika übeđenja su prilično jaka, aii se sva zasnivaju na nepripadanje nikome i neuclanjivanje ni u šta, jer ćim uđes u neku organi/aciju višc brincš o njenoj strukturi nego o onome što bi ustvari trcbao da radiš. Oćito jc da ja naginjem levici, ali sam u životu imao podjcdnako iritirajuće dcbate sa krajnjim lcvičarima kao i sa krajnjim dcsničarima. Ja znam šla mislim da jc ispravno, imam svoja uverenja i stavovc, ali nisam toliko nadobudan da sc smatram obaveznim da ih naturam drugima. Ćini li ti se da doprinosiš širenju toierancije? - Na svoj mali način verovatno da, Nadam se da da, ali samo u sraislu: evo nečeg drukčijeg, procenite ga; ne morate ako vam se neće. To je najviše što se usuđujem da uradim. Izložiš niz mogućnosti, ne govoreći jesu li ispravne ili ne. U pilanjima ukusa to je i nemoguće. Šta očekuješ od ovogodišnjeg Festive 50 (50 najpopularnijih pesama u izboru Peelovih slušalaca)7 III: šta bi ti voieo da vidiš u Festive 50? - To su dve potpuno različite stvari. U Festiveso očekujem punogrupa sastavljenih od slatkih belih momaka i praštećih gilara. Тако to uglavnom uvek završi. Ono što bih ja voleo da vidim u Festive 50 je verniji odraz samog programa, ali to se ne dešava. Hoćeš li ukinuti Festive 50? - Stalno pretim da hoću, ali nikada ne ostvarim pretnju. Uvek mi se činiloda jepesimizam pozitivnija ideja od optimizma. Akosi optimista, osuđen si па razočarenja. Ako si pesiraista, svaki dan koji preguraš ne popivši batineje fantastičan dan. Iz godine u godinu očekujem FestiveSO nadajući se da će baš te godine slušaoci glasali za nešto novo, drukćije, ali to se ne dešava. Pretpostavljam da će ove godine svi birati Ride ili tako nešto, Pbties, Inspiral Carpets, Slone Roses neizostavno, iakose meni oni ne dopadaju, Kako ti izgleda mančesterska scena? - Nešto mi se dopada, nežlo ne. Ja ne marim puno za geografiju, ne mislirn da je lo značajan aspekl te scene. Šta te privlači kod Fall? - To šlo se stalno redefinišu, ponovo otkrivaju i lo na vrlo ncprelenciozan naćin, Uvcksu isti, ali uvek drukćiji. To je pnlićno veliko dostignuće. Gledao sam ih u petak i bili su dobri, raožda bolji nego ikad. Svirali su pošleno i moćno. Bilo mi je lepo na podujumu za igru: moja žena ispred mene, moj najstariji sin William, koji ima ćetrnaest godina, pored nas, i svi igramo... Rekao bih da je porodica, koja ide zajedno da sluša Fall, u prilično dobroj formi.

77