Ритам

OPKOLI I ZAROBI!

piZe BOŠKO JUGO V7Ć

Ако пе možeš pobediti protivnika, pridruži mu se. To je maksima koje su se prihv atili proizvođači Hi-Fi tehnike koju je tokokm osamdesetih video smenio na prestižnom tronu arikstokrate kućne potrošačke elektronike. Rešenje se zove "surround sound" i donosi bla go d eti Dolby stereo reprodukcij e iz bioskopskih dvorana u domove vidofila.

Višekanalna (tj. viže od dva) reprodukcija zvuka bila je početkom seđamdesetih izvesna budućnost Hi-Fi tehnike koja se nikada nije desila. Nekoliko takozvanih kvadrafons/dh sistema se borilo za primat i ta bitka je završena nerešeno. Svi su završila na smetlištu istorije. Pored tehnoloških problema (sve se udvostručavalo - broj kanala na pojačalu, magnetofonu, zvučnika - specijalne gramofonske glave itd.) problem je na kraju više bio psihološke prirode. Trebalo je übediti populaciju da želi da sluša muziku iz četiri izvora, to jest da je baš neophodno čuti kako avioni sa ploča Pink Floyda lete u krugu po sobi. Ili da je Ijubiteljima klasične muzike bolje da sede u sred orkestra nego ispred. Očigledno, broj übeđenih nije dopustio da čitava stvar zaživi. Težnja za prostornim realizmom u reprođukciji zvuka je tokom sedamdesetih ipak našla svoju primenu u filmskoj industriji. Višekanalni zvuk se na filmu javlja još pedesetih godina, ali se

tek dvadesetk godina kasnije uspostavlja standarđ koji biva masovno prihvaćen. Takozvani Dolby Stereo. Uređaj koji se nalazi na svakom kasetofonu koji pretenduje na Hi-Fi standarde i služi za redukciju šuma trake ima veze sa njim samo po imenu jer potiče iz iste laboratorije koju je 1965. godine u Engleskoj osnovao Amerikanac Ray Dolby sa svega četiri radnika uprkos nepoverenju banaka koje su mu uskratile kredit. U prvo vteme Dolby sistem je služio za poboljšavanje dinamičkih osobina zvuka па filmu, a tek kasnije su uključene stereo performanse. Prvi film na kome je koriščen Dolby bio je pomorandža (1971.), ali to je rađcno samo prilikom

snimanja i miksovanja zvuka, dok je krajnji rezultet bio prenesen na konvencionalni optički zapis na filmskoj traci. Prvi film sa mono Dolby zvukom bio je Callan (Engleska, 1974.), a stereo se javlja sa filmom Kena Russella Lisziomania (1975.). Revolucionarni uspeh Lucasovih Ratovazvezda (1977.) označio je defmitivni proboj i na tom planu. Smatra se da je do danas Dolby sistem instaliran u preko 6000 bioskopa па svetu, a Vojničina (1956.) Clinta Eastwooda je bio hiljadtiti film koji je па kraju špice nosio poznati zaStitni znak. Viđeo revolucija koja se desila u međuvremenu mačehinski se odnosila prema kvalitetu zvuka. Zvuk običnog mono videa i dalje ima iste zvučne performanse kao jeftini radio-kasetofon (odnos signal/Sum 40 decibela, frekvencijski opseg koji ne prelazi 10.000 herca). Tek sredinom osamdesetih sa masovnijom pojavaom Hi-Ft videorekordera i la-

80