Ритам

događalo na Akademiji, domaća muzika dnige polovine osarndesetih sama po sebi nije bila suviše inspirativna, uz časne izuzetke, da bi regrutovala novi krug fanatika. Difuzna post-novotalasna situacija nije nikog uzbuđivala do te mere da bi napravio nešto novo, svoje. U Beogradu je iščilela kratkotrajna Ramones manija među pubertetlijama (1986.), ugasio sa značaj Tonyja Montana kao tipa sa punk stavom za generaciju koja je propustila punk. Hardcore scenaje iz svoje nmogobrojnosti porađala sve nemuštije i nemuštije grupe, uz retke izuzetke koji su se mogli pobrojati najedan prst (zvani Crist). Prvi raskid sa novim talasom doneo je podzemni talas garažanih rock grupa koji se valjao s кгаја na кгај Jugoslavije od 1986. (Majke, Messerschmitt, The Spoons i drugi, naročito vinkovački i pulski sastavi), vraćajuću veru u rock'n'roll kao deo života, bar u manjim gradovima - oni su se pretvarali u nova rock središta. No ni to-

nije bilo dovoljno - cela stvar je jače zasijala iz garaža tek 1990. - a od neke muzike se moralo živeti. Zato se u Beogradu jedan poseban krug klinaca okrenuo staroj muzici, jer joj nova ništa nije govorila. Taj slušalački krug koji je, uglavnom, rastao na Akademiji ili ispred nje (vrlo bitna razlika), postao je temelj onog što danas smatramo najboljom generadjom grupa u ovom gradu posle novog talasa. Sve uvek - počinje od slušanj a muzike, a DJ-i koji su 'B7. i 'BB. udarili osnove kulturi slušanja cmačke muzike (funk, soul & rap) - jer o otkiiću te muzike se radilo - behu upravo sa Akademije. Koja je četvrtkom bombardovao Ij ude svojom selekcij om novih rap hitova u kombinaciji sa The Stooges, James Brownom, Public Enemy, opskurnim britanskim punk klasicima i naravno Hendrixom. On je ostao neshvaćen, (i u dva maha izbačen) bar za trenutak, ali su dalje tim pravcem zakoračili i izdržali didžeji: Yu-nindža i Steva Glušac. Ako ostavimo po strani njihove striktno lične muzičke afinitete, ono što je uzbudivalo prosečnog posetioca bilo je sasvira prozaično - veliki crossover hitovi tog vremena. "Walk This Way" Run DMC i "Fight For Your Right..." Beastie Boysa su

EUFORIJA (1987. -jun 1991., kaseta proleće 1991., Nova Aleksandrija) Euforija su te godine proved tražcći sebe i najčcšće se ne nalazeći - bcz obzira na nesumnjiv kvalitet pesama koje su ostavili za sobom, ljudi iz tog sastava će biti upamćeni po tome što su kasnije učestvovali u sijaset drugih projekata i što su tek sa drugima oživeli mnogo opasnije muzičke snove od onog kog je imala njihova prvobitna grupa.

(1989., kaseta 1990., Nova Aleksandrija) Klajbcri su, koliko god duhovno bill deo ove scene u nastajanju, uvek bill poseban slučaj. Geografski locirani na Novom Beogradu, a istorijski u bluesu, nikad nisu postal! deo "gradske ekipe" koja je obilazila ona mesta na kojima se događalo sazrevanje srednjoškolaca. Zatvoreni u podrumu ill sobi vežbali su do usijanja опо što se kasnije pretvorilo u mutirani blues pejzaž kakvog nigde nije bilo. Bilo je takode jasno da su Klajberi sastav u kome jedan od n aš ih najboljih novih gitarista - Vlada, nosi zvuk grupe i njeno prokletstvo zvano nedorečenost. Nenormalno talentovani muzičari koji se u svirci utapaju, Klajbcri su uvek bili jedan od onih zvučnih doživljaja koji nije mogao da omane - a nikad grupa koja misli o karijeri. Njihovo prisustvo na (defmitivno) poslednjem YURMU u proleće 1991. u Zagrebu, vise je bio plod uspcle saradnje Nikole Mediče i Zdenka Franjiča, a manje njihovog svesnog napora. Amsterdamski egzil, iz razumljivih razloga, bio je nekako već viđen kao njihova sudbina.

stvari preko kojih je rap oglasio u ovom gradu svoje postojanje. Ortodoksni rap nikad nije bio prihvaćen, ali je neka kopea izmedu crnačke i belačke muzike pocela da bode uši. Druga stvar, koja je istovremeno pustila korene, behu The Cult i njiliov narodsM retro-rock, sve skupa sa kombinacijom psihođelično dezeniranih košulja, kaubojskih čizama i kožnih jakni (poželjno sa resama), a o dugoj kosi da ne govorimo. Albumi "Love" i "Electric" postali su opšta slušalačka mesta, usmeravajući ukus ka pravim izvorima koje su The Cult obilato citirali - ka hard rocku sedamdesetih godina. Duga muška kosa postajala je übrzano svemodernija, aponeko se već tad setio zvoncara. Ko je rekao Jimmy Page? Logičan nastavak u ponovnom pronalaženju rajskog doba rock'n'rolla - kraja šezdesetih i početka sedamdesetih - beše potonje "otkrice" Sly Stonea, The Meters, psihodeličnih Temptationsa, opet Hendrixa i različitih inkamacij a George Clintona. Uz

to je, u istom gutljaju, išla i određena količina MC 5, Wayne/Jane County, Johnny Thundersa i The Cramps. Upravo je ovaj spisak opis muzičkog ugođajajedne od večeri kad je u DJ kabini .stajao Yunindža, čovek čiji je sistematski rad na prosvećivanju Akademijine klijentele verovatno bitniji od prethodnih Kojinih ekscesa. "Maskirani osvetnik" iz novobeogradskih blokova, čovekkojije smislio ime Rambo Amadeusu, došao je do kluba FLU preko ordinarne laži - nama sada nepoznati čovek preokrenuo je tok istorije u rock podzemlju ovog grada, svojom ingenioznom preporukom upravi Akademije da zaposli Rambo Amadeusa bar jedno veče nedeljno, kao proverenog DJ-a, sa višegodišnjim iskustvom. Od ovoga ništa nije bilo istina, ali je Rambo, na poziv sa Akademije odgovorio doslovce da je suviše skup i da uvek radi sa asistentom. Još uvek nije jasno kako i zašto je uprava prihvatila njegove uslove, ali uskoro se Rambo redovno pojavljivao na Akademiji da bi prozborio par navodno zabavnih pošalica i psovki u mikrofon, a potom bi muziSki program dalje kreirao maestro Yu-nindža, lično. Kao nabedeni asistent Ramba Amadeusa, stvorio je prvo ime, a zatim i svoju publiku, fil-

19