Ритам

Knin) i svi su odreda svirali onako kako treba opasno dobro! Najpre je Franjić objavio Majke na istoimenoj kaseti. Kako mi je Goran Bare (pevač i lider benđa) potom pričao počeli su sa radom odprilike u isto vreme kađa i Partibrejkers (sa kojima su ih kod nas najčešće i poredili), ali budući da su iz Vinkovaca, provincije, niko nije hteo ni da čuje za njih, a кашо li da ih podiži. Tako su se batrgali par godina, usput izgubivši originalnog gitaristu u saobraćajnoj nesreći. Kaseta za Franjića doslovno ih je stavila na noge i dala im nadu da od svega toga može ispasti nešto. Na kaseti je zabeleženo 14 divljih komada i prve asocijacije su Stooges, MCS, New York Dolls, te rani Damned uticaji (skoro kao kod prvog albuma Partibrejkersa). Neki bi želeli da ih ja sad svrstavam u punk rock ili ovo ili опо. Međutim, muzika koju je radio ovaj bend mnogo je šira, bolje reći veća od bilo kakvog striktnog ograđivanja nekim podžanrom. Zato je najpreciznije reći bazični rokenroi Dođavola s objektivnim osvrtima! Ova kaseta mi je bila i doručak, i ručak i večera u to vreme ako razumete šta hoću da kažem. Majke su taj, u rock’n’rollu stalno prisutni imidž gubitnika izgradili bolje i od samih Partibrejkersa. Tekstualne oscilacije od ispovedanja hčnog očaja (,JLoš život”, ,ySam”, ,2bunjen i ošamućen”, ,Nemaš kuda da odeš„), do optimističkog samobodrenja (,Jz sve snage”, „Moram pobjediti”, „Novi dani”) i zahuktala muzička mašina koja ih je piatila, postali su formula koju će slediti i Pokvarena mašta i Kaotične duše. Naravno, i jedne i đruge übrzo će Franjić imati pod okriljem svoje firme. Potom im, 1990., zagrebačka firma Search And Епјоу izdaje album „Razum i bezumlje”. Da ne bih zauzimao previše prostora, a pod pretpostravkom da ste već čuli LP (ko nije taj neće ni čitati ovaj tekst), reći ću samo đa je to ista priča kao sa kasete, malo mračnija i malo sporija, ali ništa manja übojita. Od raspada Jugoslavije, koliko mi je poznato, pojavili su se najednoj kompilaciji („T.R.I.P.ZONE”) i izdali drugi LP „Razdor”, možda za nekoga razočaravajuće izdanje, ali ne i za mene. Ako budete malo pažljiviji primetićete da je taj sporiji, teži zvuk i u tekstovima apostrofirano beznađe, koji su suština , Nazdora”, korene vuku još iz prošlog LP-ja. Posle prvog preslušavanja kasete ~Lussy” (1988.) primetićete da su Messerschmitt poprilično inspirisani bluesom, mada je njiihova kovanica „шахипшп highway r’n’r” mnogo prikladnija, te ću je u nastavku i ja koristiti. Dakle, đrugo Slušaj najglasnije izdanje i još jeđan pun pogodak. Premda bend na ovoj kaseti nije iskristalisao svoj (übuduće) prepoznatljiv zvuk i premda neke od 12 pesama više i ne sviraju, opet imate dovoljno razloga da se njenim prisustvom u vašoj kolekciji podičite pred prijateljima, jer Messerschmitt su naš prvi sastav koji je napravio SVOJ spoj bhiesa, rhythm’n’ bluesa i hard госка, i koji je mogao đa ga svira n bilo kojoj američkoj rupi bez straha da će ih neko ismejati. Svoj su kvalitet u periodu koji je predstojao potvrdih. Najpre ’B9. ma YURM-u, osvojivši/podelivši prvo mesto sa Obojenim programom. Zatim su ’9O. izdali LP ~Foxxin’ ” (Blind Dog Zagreb) koji je očišćen od svih ranije prisutnih manjkavosti, band ne samo da je potvrdio sve prognoze da će napraviti odličnu priču, već je otišao i когак dalje u pravcu remek-dela, prvog pravog (tada) jugoslovenskog blues bisera. Sjajne vožnje i dijalozi dve gitare, vrući ritam iskovan u saradnji basa i bubnjeva, Mirov glas ,(kroz nos” i naravno, usna harmonika; muzika na samom prelazu iz osamdesetih u devedesete, baš onakva kakvom bi da su tada urađene zvučale one najbolje ploče iz perioda sa kraja šezdesetih. Od tadašnje postave Messerschmitta sada je ostao samo Miro Kusačić (gitara, vokal, šef). Nova postava ima, rekoh već, i novi album i to za Slušaj najglasnije. Takođe, i njihovi zemljaci (Pula sa okolinom) The Spoons imaju gotov materijal za drugi album za istu etiketu, što jasno govori da Franjić sprema veliki rock’n’roll come back, budući da je u poslednih par gođina izdavao sve i svašta. The Spoons su se prvi put u javnosti pojavih sa kasetom „Таке The World As It Come” (Slušaj najglasnije) ’BB. Na toj traci našla se polovina njihovog demoa snimljenog iste godine. Dovoljno je bilo pročilati spisak pesama (od dvanaest koliko ih ima na kaseti, jedanaest su obrade), pa da se zaključi kako se radi o garage punk bendu. Po izboru covera i izvođenju istih, u tom trenutku nimalo nisu zaostajali za nosiocima garage punk revival-a u Americi (Fuzztones, Lyres,

Chesterfiled Kings, Morlocks, Miracle Workers). Čak se ni „The Looker” (jedina pesma na traci koju su oni potpisali) ne može postideti pored hitova kao što su „1-2-5”, „Out Of Our Ттее”, ,(No Friend Of Mine” ili ~City Of Peoples”., Treba reći đa su se od preostalih pesama sa đemoa, tri covera („Louie Louie”, „Witch” i ,Nobody But Me”) našla na jednoj vrlo važnoj kompilaciji tadašnjih pulskih bendova (FMD, Gubitnici, Sinovi, Washingtones, Messerschmitt i Spoons) pod nazivom ,Jhila London Teheran (Ovo je Pnla, ane Rijeka)”, a kasetu je sastavio pulski garage mag mlađe generacije Đanfranko Martinčić. U aprilu 1991. pojavljuje im se i album ~Voxin’ ” (naslov je asocijacija na legendama pojačala iz šezdesetih godina, omiljena kod garažnih bendova, ali i na albnm njihovih prijatelja Messerschmitt). Ploču je izdala nezavisna firma Idle Valley (Zagreb) i па njoj se Spoonsi predstavljaju sa 12 čisto njihovih stvari (nema obrada) pokazajući kako 60’ s gradivo imaju u malim prstima (psychedelia, pop, punk, r’n’ b’). Na dobro bamtanje garagenasleđem upućnje sama dužina albuma (30 minuta.), te prepoznatljivi produkcijski zahvati i insistiranje na kristalnom zvuku, takođe i vrsna upotreba usne harmonike, klavijatura i back vokala. Ako počnem da nabrajam omiljene stvari, nabrojaću sve, tako da vam neće biti teško da zaključite kako je ~Voxin” moj favorit za ’9l. U međuvremenu odlazi pevač (Brunetto Subiotto), ali čujem da se i novi dobro snalazi. 1989. Slušaj Najglasnije ima svoj prvi vinil, kompilacijski album ,JBombardiranje New Yorka”. Na ploči sviraju Satan Panonski, Skol, Messerschmitt, Majke, Machine Gun i Kaotične Duše. Sam vinil oscilira od nebuloza (Satan Panonski), „pankersko-umetničke” pretencioznosti (Skol), osrednjost (Kaotične Duše) do istinski srčanog i uzbudljivog rokenrola (Messerschmitt, Majke i Machine Gun). Ipak, kao kuriozitet nezavisnog izdavaštva tog vremena, ,3ombardiranje...” je nezaobilazan primerak kod svakog ozbiljnog kolekcionara domaćih izdanja. Potvrdu kvaliteta bandovi sa ove etikete stekli svojim čestim i, što je najvažnije, übedljivim nastupima gde god se to moglo. Messerschmitt, Pokvarena Mašta, Machine Gun i Majke u nekoliko navrata svirali sn u Beogradu (Nkademija”), ali i po drugtm gradovima Srbije. Ko je koncertima prisustvovao verovatno ima sva pobrojana Slušaj Najglasnije (i druga) izđanja. Ko nije, neka potraži osvrt na beogradske nastupe Franjićevih bendor'a u „Ritmu” br. 6/7 iz ’B9. Otprilike do 1989. pojavilo se sve što je od ove istorijske generacije vredelo, a izašlo je iz firme Slušaj najglasnije. Posle se počelo sa brljanjem (ploče Skol, Satana Panonskog), a i zaratilo se, pa su komunikacije bile prekinute. Povratak jednostavnom i večnom bazičnom r’n’r’ izrazu otpočet prvim LP-jem Partibrejkersa zahvatio je, pored Srbije i Hrvatske, i neke druge republike ex-Jugoslavije i predstavlja najplodniji period YU rocka. Ovo što se sada događa kod nas, samo je iskrivljena senka tih bumih раг godina. Činjenica da n krizna vremena šljam izlazi na površinu potvrdila se, na žalost, i kod nas zato паш klince truju novi, tehno narodnjaci, ali i Regina, Divlji kesten, a preko njih (indirektno), tvorac „sevdaln'oka” Goran Bregović, Što je najtragičnije, Ijudi koji ama baš nikakve veze sa rock’n’rollom nemaju (Mira Bobić-Mojsilovič), rade nekakt'e afirmativne TV emisije o Bijelom Dugmetu!? Tiražna imena YU—rocka prostituišu se po Makedoniji i Sloveniji, navodne nove snage uhlebljuju se pri PGP RTS (Kazna za uši), a Partibrejkers očekuju novi, nadam se povratnički LP. Dakle, sve je tu skoro kao i 1985. Potrebno je još samo da klinci shvate đa devojčice za kojima hide ne prate dizelaše zato što je to sad u trendu, već zato što im oni izgledaju „muški”, odnosno opasno. Zato je i ovaj tekst tu, ne da bi probudio nostalgiju za vremenima koja su prošla jednom zauvek, već da bi seksualno frustrirani balavci konačno shvatili kako je besni momak opasan gitarom odvmutom „do daske” u očima svake klihke mnogo veći od usranka u Reebok patikama, trenerci i sa pištoljem (da bi nadomestio ono što mu fali medu butinama). Nije lupetao lokalni pijanac kada je govorećio o Đorđu Maijanovićn izrekao jednu od onih ključnih rečenica: „Svaka žena voli čika Đoku!”.

Aleksandar DELIBAŠIĆ

24