Ритам

KAD ĐAVO SKOČI

INSPIRAL CARPETS Ш nspešcin novi alhum “Devil Hopping ”, hit singl lcroz iznenajđiguću saradigu sa The FaUL, Mančester ponovo aktuelan, a o šezdesetim godinama i da ne govorimo ...

Nakon mančesterskog buma početkom 90—tih kada je grad promenio ime u Madchester pa do danas, situacija se prilično razbistrila. Mnogo više od trenda, Inspiral Carpets su, možda, jedini, koji imaju snage da dosledno prave vrlo dobre/odlične albume. Bolesno melodična i žestoka, ova petorka na svom četvrtom izdanju ~Devil Hopping” produžava da pomoću, naizgled uskog, okvira formula pop—psihodelije 60—tih dokazuje koliko je taj obrazac dinamičan i produktivan. Bilo da je reč o Ijubavnim pesmama („Аll Of This And Моге”), o angažovanim temama („Uniform”) ili ličnim notama („Plutoman”), Carpetsi unose u svoj doživljaj sveta osobenu miksturu teskobe, zanosa i razuzdanosti prema kojoj ne možete biti ravnodušni. Strategija deja vu—a, u njihovom slučaju, srečno izvrče logiku stvari: tradicija pripada njima, a ne oni njoj. lako je teško reči da li je ovaj album bolji ili ne od ostalih, sigumo je da je producent Fasqal Gabriel idealno rešenje za njih. Tom Hingley & Co. imaju iza sebe više od 60 pesama, strogo izgrađenih i nadpro-sečnih, i kada se nađete u takvoj nemilosti, prosto je nemoguče osloboditi se njih nehirurškim putem. Oni zapravo, ostaju veliko ime 60—tih kojem smo mi savremenici. Đavolski su to momci! Evo šta kažu: CLINT BOON: Upravo smo završili pesmu sa Mark E. Smithom, i to je odlično, jermu već godinu dana obečavamo. TOM HINGLEY: Ali obično ne rađimo sa drugim muzičarima na snimanjima. C.8.: Ne radimo takve stvari jer smo protiv remiksa jedne iste stvari bezbroj puta dance remix, house remix... Obično nekom drugom pevaču damo neku našu pesmu, i on je otpeva na svoj način. RITAM: Da li čete nastaviti sa tom praksom? C.8.: Možda, ali problem je i u pevačima zavisi do kakvog čemo pevača doči. Peter Hook peva na „Paranoji”, i to je naša poslednja saradnja za sada, kao Sto je i producentski posao oblik saradnje. Pesma „Paranoia” je sada u rukama benda Colapsed Lung, гар benda iz Londona, i to če izgledati otprilike ovako; mi đemo im večeras poslati traku sa našom verzijom, i oni če na to usnimiti svoj rap i to če biti njihova verzija pesme. I to je oblik saradnje.

T.H.: Međutim, moramo da buđemo pažljivi i sa remiksima јег se to može izroditi u haos nečija verzija če biti zanimljiva, nečija smešna, a ne može se sve to vrteti do beskonačnosti. Postoji i neld kraj, valjda. A još kada su u pitanju više snimaka odjednom... C.8.; To je kao sudar dve planete. Mi koristimo ritam mašine i shčne stvari. T.H.; Naš poslednji album smo snimili sa Pascalom Gabrielom, producentom, koji je ranije radio sa S-Express i rađio produkciju sa grupama kao što su EMF, Family Cat i na snimanju smo koristili razne studijske trikove đa bi smo očistih taj zvuk, tako đa to i nije uistinu izvođački album, više je kao širenje nekog zvuka koji je pametno i dobro uraden. C.8.: Uz koriščenje modeme tehnologije. T.H.: Ovog puta nismo želeli da koristimo istu teimologiju, ostajemo sa istim producentom, ah želimo đa izmenimo način na koji on radi, rađe nego da pravimo kompromisesa onim što mi želimo da sviramo. Na primer, prvu stvar, „Cobra”, snimili smo samo za dva sata, ah smo se 17 sati svađaU i prepiraU o njoj, i na kraju smo zaključili da bismo želeli đa malo spustimo gitaru, iako smo u prvom trenutku želeh mnogo više gitarskog zvuka. C.8.: Dali smo sve od sebe i pokušah da übeđimo Pascala da želimo tip prođukcije kao što rađi John Robb, ali smo ipak ođlučiU da damo Pascalu šansu da se oproba . Na neki način smo i mi naučih Pascala nekim stvarima, јег ni on nije nikada radio tako nešto. T.H.: Ono što sađa radimo najbolje pokazuje stvar „Just Weđnesday”. Samo je jeđna gitara i samo jedan glas, i samo jedan klavir. Tonski snimatelj, Clif Norel, snimao je i poslednji album REM. On je uneo taj đuh američke tradicije, trađicije direktnog snimanja u studiju. U ovoj pesmi se tačno vidi dijametričnost koju želimo da postignemo na ovom albumu. C.8.: Ovoga puta, svi smo znali šta se dešava tokom snimanja, a u prošlosti smo se samo pojavljivali i rađili ono što nam u tom trenutku pađne na pamet. AU ovaj tradicionalni način snimanja je karakterističan za mnoge bendove koji provode mnogo vremena zajedno i mnogo više osečaju taj fazon benda, i naravno da jc i proizvod, to jest pesma, bolja. R.: Izjavio si da bi želeo da sa ovom pesmom dođete u „Tops of the Pops”, ne toliko zbog vas, koliko zbog Mark E. Smitha? T.H.: Zaista bili voleo đa se Mark pojavi u toj emisiji, ne zbog karijere, več zato što mislimo da je to dobar potez. Jer kada imaš tri iU pet hitova na top2o listi, onog đana kada odlučiš da napustiš ovaj posao ili počneš da ga radiš na đrugačiji način.