Ритам
biće ti mnogo jednostavnije, i radićeš to na poseban način. A dobro je biti poseban. R.: „This Is How It Feels” sa albuma „Life” je prva pesma mančesterske scene koja je dostigla top liste... T.H.: I u Americi je bila vrlo populama. Ta pesma je nastala u pravo vreme ravea, muvalo se okolo đosta benđova, Stone Roses, Нарру Mondays, mi, ona je simbol tih žurki, ludila, đroga. U svakom slučaju, bila je nešto novo. R.: Ko piše muziku i tekstove? C.8.: Sva četvorica Tom, Gram, Martin i ja. Zbog toga su sve pesme različite. Na primer, „Satum 5” je napisana jer sam video svemirske rakete i pomisho đa bi bilo dobro da napišem pesmu o njima. „lust Wednesday” je pčsma o odnosima među Ijudima, „Urdform” je antiratna pesma... a Tom piše pesme o potpuno drugačijim stvarima, a Gram o nekim vrlo čudnim događajima. T.H.: ;г Рагlу In The Sky” je moja pesma i čini mi se da je vrlo bizama. Uopšte ne znam da li sam u stanju da objasnim ima tu i naših putovanja na tumeje, i žurki koje se događaju u avionu, i alkohola, pomalo je narkomanski tekst ž đLoneliness only makes me high, loneliness only makes me want to hold 0n”... Pisanje tekstova je vrlo čudna stvar neki put se dogodi da ja imam ideju za pesmu, ah ne znam kako đa je napravim ih da napišem tekst, a onda dođe Martin i, slušajući moje brbljanje i zviždukanje, za pola sata napravi pesmu. Naš bend je vrlo demokratski nastrojen što se tiče stvaranja muzike, uvek isprobavamo sve ideje. U stvari, kada je u pitanju muzika, svako napravi makar refren za svoj tekst, a onda to kasnije uobUčavamo. C.8.: „Omot za album je radio profesionalac, nismo mi, jer bismo se verovatno posvađali. Fotograf Peter Ashforđ je snimio slike kroz veliki teleskop na brdu iznad Mančestera, i mislim da ni on sam ne zna koji su sve svemirski obhci na sUci. T.H.: A plamenovi su tu da bi sve ličilo na naš prvi album sve je vrlo svemirski i pomalo psihodelično. U stvari, hteli smo da nađemo neke snimke iz pustinje Wako, ali umesto toga, samo smo napisali na omotu JEUgger Then Coresh”, jer smo upravo u vreme ludila Davea Coresha putovah kroz pustinju Wako bili smo tamo dva đana pošto su FBI i CIA rasturili njegovu sektu. A kada smo snimlali „Revenge Of The
Goldfish” u studiju Raya Davidsona u Londonu, u kuću poređ nas je živeo masovni übica Denis Nilson u toj kući je on poubijao gomilu Ijudi, uglavnom muške prostitutke, i njihove leševe čuvao u ormanu. C.8.: Nikada se nismo zapitali da U su pesme koje smo tada snimili inspirisane njegovom pričom. T.H.: Kad pevam, đa bi mi bilo zabavno, moram đa izmislim neku priču koja će me vući i zainteresovati. Ko zna zašto je to dobro. R.: Da li se zato i album zove „Devil Hoping”? T.H.: Naš producent Pascal je zaslužan za to ime. On je Belgijanac i ima neobičan akcenat. Tokom snimanja je stalno vikao da je ta i ta stvar „devilhoping”, što u njegovom izgovoru zvuči baš tako, i mi smo krenuli da se zezamo na račun toga. A posle smo shvatiU đa nam taj naziv savršeno odgovara јег kad na jednoj ploči imaš i svemir i sekte i pustinju i masovne übice... R.: Da U je bilo neldh nesporazuma između benda i Pascala tokom snimanja ploče? C.8.: Ponekad jeste. Ako bilo ko ugrozi moj integritet kao kompozitora ili tekstopisca, braniću ga. Ako nisam u pravu, tu su Ijudi iz benda da mi to kažu, pa tek onda prođucent. Ali ipak, Pascal se dobro uklopio, naravno, onda kada smo mi shvatiU našta bismo želeli da liči ova ploča. R.: Ploča je izašla početkom marta, a vi ne pravite promotivnu tumeju? T.H.: U Engleskoj ćemo svirati samo četiri koncerta јег smo već izdali tri albuma i išli na tri promotivne tumeje, i ne možemo do besvesti raditi iste stvari. I u te koncerte želimo da unesemo malo promene, sada tražimo s kim ćemo svirati po Americi. Do sađa smo svirah sa Тћегару i to je bilo odlično. la samo želimda pored sebe imam Ijude koji su onoliko entuzijasti koliko sam i ja. C.8.: Putujemo po svetu svake godine Amerika, lapan Australija, Evropa, a svirali smo i u Argentini, Urugvaju, Estoniji. Ali kad nismo u stuđiju ili na tumejama, radimo u kancelarijama, sklapamo ugovore, pregovaramo, jer nemamo svoj menadžerski tim i treba nam mnogo više vremena nego drugima.” T.H.: Ali zato smo mimiji.
Kire BOŽINOV
37