Ритам
na Steinbacka ali ne gube od country jednostavnosti i neposređnosti neke su od karakteristika Clarkove umetnosti. Nostalgija, altruizam, sifflpatija za ponižene i uvređene, zaboravljene i napuštene, duboko, Ijuđsko, razumevanje sudbina i nadoumica Ijudi o kojima peva takođe su odlika Clarkove poetike. Čitav ovaj nađrealni, pomalo fordovski, svet, Clark prezentira sa pravom dozom nonšalancije i po pravilima „less is more” estetike, Opskumiji i tradicniji od Clarka, Townes Van Zandt već decenijama luta po đubodolinama svoje raspolućene đuše i promašenog života. 80l i patnju koje je odabrao i koje u je Proviđenje dodelilo da kao krst nosi, Van Zandt pretvara u savršene pesme koje su, po svedočenju samog Guya Clarka, presudno uticale na foimiranje čitave generacije novib. country autora i odgovarajućeg senzibiliteta. Snažne poetske vizije, stisticirane liričnosti, protkane zavodljivim ~loser”skim poimanjem života, Van Zonđtove pesme su esencija Novog country—ja. ,jPancho & Lefty”, ,Jf I Needed fou”, „То Live Is To fly”,”Tecumseh Valley”, neke od najpoznatijih Van Zandtovih pesama su, istovremeno, ključne tačke u koordinantnom sistemu nove country osećajnosti. Mada se može shvatiti рге kao autor velikih pesama nego albuma, Van Zanđt je potpisao i dva LP remek dela „Live At The Old Quarter, „Houston” i ,A-t Му Window”. TROJKA IZ LUBBOCKA: ELY, HANCKOK, CILMORE Građ u severozapadnom Teksasu, Lubbock, je Novom country-ju podario trojicu autora koji su neizbežni u priči o ovoj muzici. To su Joe Еlу, Butch Hankock i Jimmie Lale Gilmore. Korene njihovog talenta možemo potražiti u mističnom uticxaju neobjašljive svetlosti koja je u leto 1962. godine obasjala Lubbock. Niko ne zna šta se đogodilo: đa li su to bili vanzemaljci ili je jato divljih gusaka svojom belinom reflektovalo sunčevu svetlost. Da li zbog ove neobjašnjene svetlosti ih iz potrebe da se prervaziđe dosada koja je harala tim gradom, smeštenom na ivici pustinje Lano Estacado, koju apostrofira Butch Hancock kao razlog za bavljenje muzikom bilo kako bilo muzika trojke iz Lubboocka je najimpresivniji country ovog vremena. Putevi ove trojice country majstora iz Lubboicka su se prvi put ukrstili početkom sedamdesetih u okviru banda The Flatlanders. Muzika Flatlandersa, fuzija госка country-ja i dylanovskog lirizma, kao da je anticipirala mnoge buduće događaje. Jedini snimljeni LP ovog band-a pojavio se mnogo godina kasnije, u Americi 1990. godine jpod imenom „Моге A Legend Than A Band”, u Engleskoj ranije, 1980. god. za Charly Records pod imenom „Опе More Read”. Flatlandersi su prestah da postoje 1972. godine i od tada karijera Ely-a, Honcocka i Gilmorea idu sopstvenim tokovima. Pozomost svetske rock kritike prvi privukao Joe Ely, istoimenim albumom iz 1976. godine. Bila je to country ploča rockerske odreršitosti i potpuno nove emotivne aure, sastavljena od originalnih kompozicija, kao i pesama Ely-evih prijatelja Hancocka i Gihnorea. Ely-eva muzika, mitska projekcija suđbina teksaških mavericka i „jahača belih linija” po autoputevima Novog Sveta, privukla je pažnju britanskog banđa The Clash. Druženje sa ovim herojima punka nije prijalo teksaškom trubadum, tako da je đošlo do dugog kreativnog zastoja u karijeri Joe Ely-a,
obeleženog neuspelim pokušajima „springsteenizacije” teksaških muzičkih idioma. Album „Love & Danger” iz 1992. godine kao da predstavlja povratak Ely-a onom zvuku kojim suvereno vlada. Album ,JLove & Danger” značajan je i zato što je Ely-a sa dva neodoljiva „cover’’-а, čini se, konačno promovisao Roberta Earla Keena kao novog heroja Novog country-ja. Butch Flancock, drugi od trojice iz Lubbocka, multitalentovani je čovek oslobođen svih stega i kanona muzičke industrije. Velemajstorski se poigravajući primordijalnim slikama i arhetipskim figurama tog sveta i te muzike, Hancock stvara pesme univeizalne estetske relevantnosti. Pored country muzike i fotografija je veština kojom Hancock superiorno vlada. Njegove, najčešće crno-bele, fotografije na kojima je uhvaćen trenutak kada nešto duboko stvamo i opipljivo postaje mit i metafora, komplementame su sa pesmama koje je ovaj slobodni, hipertalentovani trubadur stvorio na svoj jednostavni, nepretenciozni, teksaški način. Te pesme, za koje neki kritičari vole da kažu da su levičarske, valjda zbog njihove imanentne naklonosti za sve otpadnike ođ američkog sna te pesme su, uz pesme Townesa Van Zandta, kvintesencija Novog country-ja na teksaški način. Jimrnie Dale Gilmore je najvažniji country autor u ovom trenutku! Već tri godine za redom „Rolling Stone” bira Gilmorea za coutry umetnika godine. Hiperhofuanim ekspresionizmom Gilmore, krši sve granice muzičkih idioma. Njegova iznenadna ovogodišnja kolaboracija sa grunge prvoborcima Mudhoney najbolji je dokaz ispravnosti ove tvrdnje. Na slušnom nivou Gilmorerova muzika se prepoznaje kao pravovemi country, interpretiran vokalnim stilom pedesetih, u koji su inkorporirane revolucionarne ideje šesedesetih i dekadenti senzibiltet „кгаја veka”. 1 na cerebralnom nivou, medutim, Gilmoreova muzika ima potpuno iščašenu semantiku koja zbunjuje ali istovremeno, i uvodi u jedan neshvatljiv đoživljaj koji po svom bogatstvu i asocijativnom potencijalu prevazilazi country na jeđini prihvatljiv način. Gilmoreov operetski tenor ide jedino mogućom stazom između iskrenog i honičnog, stvamog i nestvarnog, doživljenog i fingiranog. Ljuljajući slušaoca između tih antipoda Gilmoreova muzika pruža najrelevantniji country, pa госк doživljaj ovog vremena.
Pregled TEKSaških majstora Novog Country-ja ne možemo završiti bez dvojice sjajnih autora: Тепу Allena i Lyle Lovetta. Njih dvojica, svako na svoj način, maestralno u svakom slučaju, rade svoj dvostruki posao. Deriviraju iz velikog countiy mita svoje napeve, od kojih posle grade country stvamost nekog višeg reda. Тепу Allen, vajar i slikar, je albumom „Lubbock (Onm Everything)” stvorio neprevaziđenu fresku na kojoj su prikazana sva ođličja paralelnog sveta koji egzistira, na svoj nadreahii način u hiper realnim ambijentima teksaških kantina, teretnih vozova, konzervativnih koledža, subotnjih igranki i beskrajnih autoputeva. Lyle Lovett, čovek neobičnog izgleda, velike harizme i fakultetskog obrazovanja se vrlo ambiciozno bavi metafizikom country-ja otkrivajući u tom meta svetu sasvim neočekdvane stavove o tako važnim stvarima kao što su religija, smrt, život i Ijubav. Njegova, sad već etablirana, saradnja sa filmskim odmetnikkom kakav je Robert Altman, možda najbolje ocrtava Lovettov položaj u odnosu na oficijelnu country.
49