Ритам

DOPISNI ČLAN USAMLJENE PLANETE

Ili kad je Jedan od Residentsa bio dete

Saša Rakezić (1963) je dugo na našoj sceni. Njegova posvećenost underground stripu, muzici i drugim oblicima komunikacije, kulminirala je nedavno objavljivanjem strip—albuma „Life Under Sanctions” za američki Fantagraphics Books. Mnoge godine truda, čak i na ivici egzistencije (dobro, ne budimo patetični), dobile se zadovoljenje time što je Aleksandar Zograf, njegov pseudonim, najpoznatije ime stripa iz ovog đela Balkana u celom svetu. Ritam: Pančevo, u kojem si rođen, je mali grad. Bar dok se mu nisi ti „dogođio”? Zograf: Pančevo je užasna palanka u kojoj se ništa ne đešava (isto kao i Beograd), pa ipak nikad nisam hteo da odem odavde. I da padne atomska bomba i da se rode tri Ajnštajna, Pančevo će ostati isto, ali ne verujem da bih mogao lepo da funkcionišem na mestu koje nije prilagođeno mojim zahtevima. R: Postoje, dakle, određeni uslovi u kojima možeš da stvaraš? Z: Energija koju crpim je povezana sa nekim mirom kog pronalazim sred ovog ludila. Ovđe imam vremena za kontemplaciju u ovoj nesreći, koja je veća nego što mislimo. Nafavno, ne uživam u zajedmčkoj nesreći. Reč je o tome đa ovđe mogu da posmatram travu ili pločnik satima, ili staru, oronulu kuću iz prošlog veka i u tome pronađem neki svoj red. JUGOSLOVENSKI KRETEN R: Jedan si od prvih Ijudi koji se u SFRJ bavio fanzinima. Z: Ne znam odakle je to došlo. Verovatno otuda što sam kao dete voleo da sečem novine i iz zabave pravim kolaže. Ništa slično se nije dešavalo i гекао sam sebi da bih voleo da postoji nešto što bi poslužilo đa kanališem svoje iđeje sa 16 godina. U to vreme nisi mogao da pronađeš ni normalnu fotokopimicu. „Kreten se pojavio zime 1979—80. i veći deo je bio rađen na šapirografu (tiraž 50-tak komada). Distribuiran je putem pošte tako što je mogao da se naruči preko „Poleta” (zagrebački omladinski časopis prim. R.), tako da je publika tog fanzina bila odmah jugoslovenska. Uradio sam 2 broja „Kretena” i 4 fanzina „Iznad”. Meni to izgleda kao đa je skoro bilo. R: Nakon toga je usledila saradnja sa Predragom Popovićem u „Džuboksu”. Z: Ja sam imao sudbinu zapadnjačkog rok-novinara: prvo fanzin, pa onda rad u novinama. Mnogi Englezi su tako počeli, na primer James Brown iz NME-a. Nekako je ,JCreten” došao do Branka Vukojevića i oni su me zvali da pišem. Saradnja sa Predragom Popovićem je bila prirodna obzirom da se ispostavilo da imamo zajednička interesovanja i da tražimo nešto novo i drugačije. Mi smo tada bili rađikalna struja u

„Džuboksu”, ј ет j e o n, lično mislim, bio suviše konzervativan, a kada pogledam danas on je živa avangarda. Tada sam bio deo „Džuboksa”, као i sada „Ritma” Sta god da radim, uvek sam po strani, lični princip iznad kolektivnog. R: Ti si čovek koji je ovu zemlju zarazio grupom The Residents. Z: Ljudi su me ranije poistovećivali sa njima, kad god bi me videli, pitali bi me šta se zbiva sa Residentsima. Tajna je đa sam jeđan od njih priđruženi pančevački član. Ustvari, sve je počelo 1978. kada sam u Melody Makeru pročitao mali članak o ideji konceptu i imenu Residents. I prvi put kada sam to pročitao, рге nego što sam ih i čuo (tada je, uopšte, mali broj Ijudi znao za njih), znao sam da je to za mene (i prijavio sam se na audiciju!). Poslao sam pismo Slobi Konjoviću i moho ga da nabavi ploču i pusti. Kada je o njima tek počelo da se govori u nekim krugovima u Evropi 1979., osetio sam da su na istoj talasnoj dužini sa mojim radom. Od njih sam naučio vrstu vizuelne kulture, bez kontakata sa altemativnim stripom dakle, ргеко omota njihovih ploča i nastavilo se to sve do đanas, bez znanja da ću postati strip—crtač. ТШР U STRIP R: Ah kako je došlo do dodira sa stripom? Z: Opet je to iz detinjstva, opsesija iz ranog đetinjstva kao i muzika. Moj otac pripada prvoj generaciji u Srbiji koja je slušala r’n’r. Bio je dobar prijatelj sa Miletom Lojpurom, koji je dolazio kodnas u Pančevo. Uopšte, nosim snažne opsesije iz detinjstva; kao dete sam dosegao čudan sklad koji tek treba ponovo da otkrijem. Obožavao sam tađa najidiotskije dečje stripove Miki Maus, Tom i Džeri i sl. I u tim najglupljim stripovima sam pronalazio smisao, fascinaciju pričom kroz sliku i reč. Zvuči jednostavno, ali to je savršeni način za izražavanje ideja, ponekad vrlo ezoteričnih ideja, premda moji stripovi nisu ezoterični ili se bar ja nadam da nisu. Bitno je da se u radu prepliće mistična i humoristična linija. Nešto duboko reći kao vic, mislim da to ima efekta. Ako seksualna nije, možda bi humoristička revolucija uspela. R: Mislim da je u stripu važno i ono što se ne vidi, jedna vrsta „montaže neizrecivog”. Z: Da, bitno je ono što može da se pročita između kvadratića, što predstavlja neku zanimljivu, uzbudljivu, jaku ideju, a prikazanu kroz igru kao smešan strip. Ođgovara mi to što niko ne shvata ozbiljno strip-crtače, naročito one iz undergrounda, koji su đirektni produžetak američkog novinskog stripa s početka XX veka i satiričnog stripa 50-tih (američka mainstream produkcija se razvila iz avanturističkog stripa 30—tih i

64