Ритам

40-tih). U Evropi je strip imao svoj put, ali je ideja altemativnog stripa nepoznata ili zakržljala. R: Sađ si u svetu, recimo, zvezđa, a ovde pančevački đilkoš? Z: Suština je đa sam, objavljujući u omlađinskoj štampi (NON, „Mladost”), sam došao do poetike altemativnog stripa, a da nisam to ni znao. A kako se sličnosti privlače, logično sam došao u kontakt sa Ijudima sličnili ideja u dalekim zemljama, a da nisam napustio Pančevo. Nešto slično je bilo sa Layonelom Feiningerom (kreirao strip „The Kin-der Kids”), koji je živeo u Nemackoj, a objavljivao u SAD. To je neki moj predak. Mene u nekim zemljama smatraju američkim autorom, što povećava bizamost ove situacije. JTEDINI SRBIN GREŠKOM POPULARAN U AMERICI R: Marta ove godine, Fantagraphics Books su objavili tvoj prvi strip-album ,JLife Under Sanctions”. Z: Međufaza su bile stripovi objavljeni u nekoliko značajnih časopisa u SAD i Kanadi („The Comics Joumal”, ~Weirdo”, „Tantalizing Stories” i dr.). Strip je nastao 1993. i govori o našem svakddašnjem ludilu, koje mi danas smatramo normalnim i prirodnim. Mi živimo i proživljavamo nešto što je toliko iskrivljeno i fantastično da uopšte više ne možemo da poverujemo da postoji nešto drugo mimo naše iluzije. Ljudi u drugim zemljama su zaprepašćeni posmatrajući našu svakodnevicu. Ja želim da im pokažem đa se milioni Ijuđi u našoj zemlji nalaze u pomerenom stanju svesti, želim da zabeležim to stanje bez ikakvog moralisanja. Jednog dana će se čuditi svemu što se sada đešava, aja sam počeo da se čudim danas i beležim sve to dok nismo zaboravili, jer btzo zaboravljamo. Morao sam da pronađem novu vrstu stripa, pa i novi stil u okviru toga. Da bih prikazao sve te događaje, nisam mogao da upotrebim nijedan postojeći način. Prikazao sam unutrašnju stranu dešavanja, opisao sam snove s jednakom ozbiljnošću kao i tu fantastičnu stvamost i to sa rrmogo tačaka gledišta, јег ne vemjem da postoji samo jeđna istina. R: O kakvoj je izdavačkoj kući reč? Z: Fantagraphics Books su trenutno najznačajnija izdavačka kuća koja se bavi underground stripom i imaju veoma izraženu tendenciju da distribuiraju svoje knjige van Amerike, tako da su postali ili postaju globalni fenomen, obzirom da su SAD i Kanada centar nezavisnog stripa. Ponosan sam veoma što su odvojili parče svog budžeta za jednog evropskog autora. Oni sami priznaju da je to avantura jer i oni tek očekuju šta će s tim biti, jer se razlikuje od njihovih ostalih izdanja. Totalna je nepoznanica kako će biti primljena kod američke publike ta tematika. Podršku su mi pružili, рге svega, američki strip autori, koji su bih na strani objavljivanja ove knjige i kojima ne znam kako da se zahvalim. R: Da ti to slučajno ne pokušavaš da kažeš da Srbi učestvuju u uspostavi ,JSTovog svetskog strip-poretka”? Z: Ti Ameri, koji pripadaju kmgu saradnje (Crumb, Lynch, Julie Doucet, Jim Woodring, Магк Martin..,), su subverzivni Amerikanci, koji ne vemju u Holivud, Diznilend i Belu kuću, tako da nemaju nikakvih predubeđenja u kontaktu sa mnom. Primam puno pisama od običnih Ijudi iz Amerike, koji izražavaju radost što su došli u đodir sa nečim interesantnim i zanimljivim, a dolazi iz zemlje, koja je prokužena ođ strane mainstream medija. R: Ima li, možđa, u svemu tome i njihovog zanimanja za život pod sankcijama iz puke egzotike?

Z: U takvoj, multikultumoj sredini, koja je sve videla, ništa ne funkcioniše iz čiste egzotike. Bitno je ponuditi ideju i koncept, koji je dragačiji od poznatog. Često mi govore đa je to nešto strahovito različito od američkog stripa, premđa ja ne vidim tu razliku. Naprotiv, strahujem đa je moj strip suviše američki. PODZEMNO DETE R: Između ostalog, može se reći da „budan sanjaš, a u snu crtaš stripove”. Kakvo je to hipnagogičko stanje u kojem vizije polusna prevodiš u crteže? Z: Hipnagogičko je stanje između sna i jave. Ja sam „otkrio” đa je to stanje veoma pogodno za doživljavanje bljeskova u kojima viđimo različite prizore i koji mogu biti zabeleženi. Vremenom sam bio u stanju da beležim čitave stripove u stanju polusna (je Г zato tvoji junaci imaju „teške kapke”? prim. R.). Poenta mog rada je da se u snu odvija ne samo stvaranje nego i komunikacija sa drugim Ijudima. Sve to zvuči strašno smešno kađ se o tome priča, ali je važno da funkcioniše. R: Infantilnost je bitna karakteristika tvog rada. Z: Nikad nisam voleo barokne, raskošne crteže, sa puno bogatih detalja, kao što nisam slušao grape sa soloom od 10 minuta. Više sam voleo Ramonese. I u najidiotskijim dečjim stripovima postignut je nekakav, skoro neverovatan, osećaj da se priča predstavi na veoma jasan način. Ukoliko vi na jasan način predstavite jeđnu snažnu ideju, postižete tada najdirektniju komunikaciju s drugim Ijudima. Mislim da je greška cvropskog stripa to što insistira na pretencioznosti i tehničkoj doteranosti. Unđerground govori da ne morate biti Leonardo da biste crtali stripove. To je ideja koja će kasnije biti ponovljena u rok-muzici sa punk-revolucijom. Svi su onda videli da Yes i Led Zeppelin ne drže tapiju nad istinom. R: Čekaj, čekaj, Residents ili Ramones? Z: Residcnts su isto što i punk u okviru jednog drugog izražajnog miljea, zato što oni verovatno nisu nikakvi virtuozi. Residents su znali da sviraju dečje igračke-instrumente i da to ima smisla isto kao da su upotrebili najskupoceniju moguću