Ритам

AMERICAN COSMC MUSIC

Naziv ove rubrike pozajmljen je od Grama Parsonsa. „Tužni anđeo” je ovom sintagmom označavao svoju viziju muzike: letalni amalgam tradicije, bizamih iskustava i naglašena indiviđualnostL Žikica SIMIĆ

In memoriam Gene Clark

GENE Clark, jedan od najboljih pevača i autora folk— госка šezdesetih umro je 24. 5. 1991. godine u 46. godini. Tri godine posle njegove smrti postaje jasno da je rockerska zaostavština ovog tužnog minstrela jeđan od inspirativnijih legata ove muzike. Nigde kao u pesmama Genea Clarka nisu sačuvani duh herojskog vremena, emocije, sentimenti i zablude najvažnije dekade XX veka. Pesme ,Д’И Feel A Hole Lot Better”, ,ЈНеге Without You”, „She Don’t Саге About Time” ,JEight Miles High” i đruge sažimaju iskustva šezdesetih, govore o spremnosti za promenu, o želji da se svet i Ijudi učine bolji i odgovomijim za sebe i druge. Od prirode obdaren veličanstsvenim, mimim, voluminoznim, pomalo snenim glasom Clark je umeo da na granici individualnog i tradicionalnog, ezoteričnog i svakodnevnog, na granici folka i rocka, stvori delo koje je simbol jednog vremena i u kojem je inkapsulirana tajna rocka kao muzike koja mitologiziranjem stvamosti brani individuu od banalnosti, daje herojsku aum porazima i transcendentira realnost na potpuna apartan način. Neki aktuelni госк kritičari upoređuju Clarka sa Neilom Voungom i Gramom Parsonsom tvrdeći đa su ta trojica najvažniji autori američkog госк. Gene Clark je rođen 17, novembra 1944. godine u Tiptonu, đržava Misuri kao jedno od trinaestoro dece u porodici Clarkovih. Detinjstvo je proveo u Bonner Springsu, država Kanzas. Kao tinejdžer, 1962. godine postao je član New Christy Ministrelsa sa kojima snima dva albuma. Posle dve godine, oduševljen muzikom Beatlesa, napušta grupu i odlazi u Los Anđeles. Tamo u Trubadur klubu upoznaje Rogera McGuinna. Zajedno sa McGuinnom i njegovim prijateljem Davidom Crosbyijem osnivaju trio Beefeaters i 1964. godine izdaju singl pod ovim imenom. Ovoj trojki uskoro se pridražuju Chris Hillman i Micheal Clarke. Tako nastaju The Byxds. Ostatak je istorija, legenda itd. Sa The Byrds Clark je proveo dve godine, snimio dva albuma „Мг. Tambourin Man” i „Tum! Turn! Tum!”, napisao bezbroj pesama koje su ovaj band izdvojile i učinile, možda, največom grupom tog vremena. Konfliktni karakter Gene Clarka doveo je do sukoba u okviru grupe i оп 1966. gođine napušta Byrdse. Post-Byrds period Clarka obeležen je saradnjom sa Godsin Brothersima, osnivanjem grupe Dillarđ And Clark Expedition, kao i brojnim solo projektima i neuspelim saradnjama sa bivšim Byrđs kompanjonima. Pesme koje je Gene Clarke u to vreme pisao su se uvek odlikovale savršenom formom, neverovatnim skladom i izvesnom zanesenošću i onostranošću. Gene Clark, kao talentovani marginalac, nekontrolisanog temperamenta ali snažnog artističkog impulsa, umeo je da na svet i vreme u kojem živi gleda iz potprmo neočeki-

vanog rakursa i đa iz tako stečenih opservacija derivira kvintesnaciju rocka. Život Gene Clarka, čoveka „kratkog spoja” kako kaže Chris Hillman, obeležen je dugim, hroničnim i strasnim samouništavanjam. Droga i alkohol su bili prokletstvo Gene Clarka. Skladne, snene pesme su bili jedini harmonični elementi u životu tužnog minstrela. U oneroidnim kvalitetima Clarkovih napeva treba potražiti ishodište najveće rock grupe našeg vremena R.E.M. Ono što je athenske rockere učinilo kraljevima današnjice davno je stvorio Cene Clark bežeći od sopstvenih nesklada i tražeći u rock pesmama utočište pred nekontrolisanim intrapsihičkim pulzijama koje su ga razdirale. Allen Jones, nepogrešivi novinar Melody Makera, tačno je zapazio da veza između Byrdsa i R.E.M. nije u zvuku Rickenbecker gitare i sjajnom višeglasnom pevanju već da je ona uspostavljena preko one snene, eterične kapsule koja okružuje pesme jedne i đruge grape, kao i da je posledica očigleđne želje Micheala Stipe da peva kao Gene Clark Kada danas Yo La Tengo ili The Walkabouts pevaju pesme Genea Clarka, kada Teenage Fanclub nazovu pesmu njegovim imenom, onda nam je jasno da je Clark u muzičkom smislu življi nego ikad i da su rockeri đevedesetdh prepoznah u pesmama ovog herojha šesdesetih suštinu rocka i delo velikog majstora. Poslednji stuđijski album Gene Clark je snimio 1987. godine sa Carlom Olsom. Ta ploča se zvala „So Rebellious A Lover” i predstavlja superiomu šetnju kroz pesme takvih autoга kao što su Joe South, Gram Parsons, Woody Guthne, John Fogerty. Na toj ploči se nalazi i pesma ~Gypsy Rider’ veličanstvena himna o životu na putu, o Harley Davidsonu, njegovom jahaču i beskrajnim prostranstvima, Jedna od najlepših Clarkovih pesama za neki budući „оп the road” film. Posthumno su izašla dva albuma sa muzikom Gene Clarka; „Silhouetted In Lights” sa Carlom Olsom za britansku kuću Demon i „American Dreamer” za britanski Raven. Kupivši bilo koju od ove dve ploče mladi čitalac ,ДГТМА” može se upoznati sa muzikom jeđnog neshvaćenog rock heroja koji je u vrtlozima sopstvene duše i na granicama muzičkih idioma pronalazio muziku u kojoj su pomireni prošlost i budućnost, sklad i nesklad, mir i nemir, san i java. Ta muzika danas relevantnija nego ikad, govori o tome da rock heroji nikada ne iimini Gene Clark lepa šezdesetosmaška uspomena postao je inspiracija i uzor klinaca sa kraja veka. Na divljoj stram uhce traje privid večite mladosti, jeđinstva i sklada. Gene Clark je titan rock’n’rolla koji je svojim delom zaustavio vreme i ukazao na puteve koji vode ka mestima više harmonije i konačnog sklada.