Ритам

NIKAD ROBOM TUNGURUA

Bjesovi su došli iz Gornjeg Milanovca organski povezujući hard rock sa starom srpskom mitologijom. Molim?

Zoran Marinković; Još u gimnaziji došlo je do izvesne dezintegracije moje ličnosti. Bio sam najbolji dak u školi a Maks je bio najgori i tn smo... (Maks dobacuje: nisam bio najgori) ... Jedan od najgorih... i tu smo se našli i zaključili da smo isto pametni... Maks: A jednako glupi. Goran Marić ili Maks je vlasnik gajbe u Sarajevskoj u čijoj se kuhinji odvija ovaj razgovor. Dele zajedničku ideju, vokale, neke od pesama, obrijane glave kao i odgovore, smenjujući se i dopunjujući se od pitanja do pitanja. Sve se dogada u ranim jutanjim časovima, posle nastupa u SKC-u na dvodnevnom mini festivalu Melomarketovih grupa. Još jedano u seriji intrigantnih i besprekomo izvedenih pojavljivanja. Zoran: Posle završne godine na slikarstvu sam pukao, turbo pukao. Znaš ouo, kad vidiš da stvari nisu kako jesu. Možda sam tu, zato Sto je rok najkomunikativnija umetnost danas. Najjednostavnija za konzumiranje. Znači, u toj jednostavnoj formi se može reći svašta. Ti si imao jak razlog za slikanje, već si bio na putu da postaneš etablirani slikar. Imao si viziju. Imao sam je i ja đo određenog trenutka. Na kraju, različitim oružjima pucamo u istu metu

Prva postava Bjesova se okvplja 'B9-90. Oba gitarista su još tu. Dmga ritarn sekcija. Z: Svemu je prethodio jedan koncert održan u Milanovačkoj gimnaciji ’B5. Izašli smo i svirali jednu pesmu dvadeset minuta. Ja sam svirao raštimovanu gitaru, Maks bas sa dve žice, Zoran Filipović - naš današnji gitarista - svirao je bubnjeve, a drugi bas je svirao Aleksandar Vujović - jedni od svih nas koji je tada znao da odsvira. Mikrofon je bio upravljen prema kasetofonu sa koga je dopiгао snimak napravljen neposredno pre koncerta, a ua kome njih četvorica u toku ispijanja po sedam deci viujaka pevaju crnogorske pesme i skandiraju „Sutjeska-Nikšić”. To je trajalo nekih petnaest minuta a onda sam ja prvo slomio gitam, zatim su isključili Maksa, Zoran je pao sa bubnjeva, gadno na leđa, i tu se završio nastup. U septembru '9O ulaze u studio, snimaju svoje pesme naslale u prelhodne Iri - čeliri godine. Maierijal izlazi tek u januaru '92 za Sound Galaxy iz Čačka. Zoran; To je opskuma diskografska kuća koja je štampala svega 500 kaseta tako da nije bilo zainteresovanog da se to dalje radi. Nije postojao niko ko bi nam pomogao, tako da smo do ovde stigli na mišiće.

24