Ритам
nekim koga poznajemo. A bili smo dovoljno srećni da na vreme upoznamo Топуја Cohena. Ali, na neki način nas je diskografska kuća pritiskala da radimo sa nekim poznatim producentom za „Henxy’s Dream”, i to je bila gorka lekcija. R: To i nije tako loša ploča, ali zvuči mnogo čvršće u odnosu na ~Let Love In”. Ovo je sigumo mnogo topliji zvuk nego na ranijim pločama, zar ne? N.C.: Da, želeli smo da ~Henry’s Dream” bude vrlo opora, sirova i agresivna akustična ploča. To je dobar album, ali mislim da je zahvaljujući post-produkciji postao pravi primer rock ploče, a to nismo nikako želeli. Radeći sa Топујет Cohenom ne тогато ništa da mu objašnjavamo. On razume šta mi želimo, i ima vrlo shčne vizije kao i mi. R: Kakav je on čovek? N.C.: On je pravi frik. Vrlo je zanimlljivog karaktera, pomalo opsesivan. Na svome je kada sedne za miksetu. Nama nije potreban neki pregovarač koji će da mu objašnjava kako želimo đa zvučimo! To radimo već dugo, dugo vremena! R: A uticaj ostalih članova THE BAD SEEDS? Da li ima neke razlike? N.C.; Puno smo, рге studija, probali i svirali, a onda smo otišh u studio, i pomalo improvizovah... pravih smo jam-session, ih kako se već to zove... i, naravno, napravili smo sjajnu muzičku podlogu još pre nego što sam ja počeo da razmišljam o pesmama U startu smo imali gomilu materijala. Do početka snimanja ploče, imali smo već osam ili devet pesama koje su bile skoro gotove. Trebalo ih je samo dobro snimiti, i bili smo sigumi da će dobro ispasti. Samim tim, mogli smo mnogo više da uživamo u studiju, i nije bilo ni straha, ni panike, koji se javljaju kada ne postoji materijal. Bilo je mnogo više prostora za razmišljanje o instmmentima, mogh smo mnogo više đa sviramo, a to se čuje i na ploči. R; Upesmi ~Do You Love Me" peva i Тех PerJdns. Kakoje došlo do te saradnje? N.C.: Тех (Тех Perkins je pevač i originalni član austraUjskog hard-blues benda BEASTS OF BOURBON, a takođe peva i u CRUEL SEA, australijskom country-rock bendu) nas je posetio u studiju u Londonu, a takva se prilika nikako ne propušta. R: THE CRUEL SEA su nedavno dobili gomilu ARIA nagrada? (Australijske muzičke nagrade) N.C.: Da, to je odlično! Prokletnici! R: Što se tiče Texovog pevanja, moraš priznati, a i on bi verovatno to rekao, da se čuje dosta uticaja Nicka Cavea pevača, zar ne? N.C.: Stvamo ne znam. Ja ne treba da sudim o takvim stvarima. Mislim da je Тех odličan pevač, i mislim da on mnogo bolje kontroliše svoj glas, nego ja. Pored toga što je odličan pevač, dobar je i izvođač - sve u svemu, odUčan momak. R: A tvoje pevanje —da li ima neke razlike na ovom albumu u odnosu na ranije? N.C.: U nekim pesmama se jasno oseća pomalo lakonski i opušteniji pristup, kao u ,JDo You Love Me”. U prvi mah sam mislio da je otpevam oštro i agresivno, aU smo kasnije odlučili da ipak to bude malo intimnije, opuštenije, neki laid back stil. R: O čemu razmišljaš dokpevaš? N.C.; O istim stvarima kao i kada pevam na koncertima. Uglavnom razmišljam o onome o čemu pevam u tom trenutku. Vrlo sam svestan toga. R: Znači, kroz glavu ti prolaze slike...
N.C.: Da, u stvari, to zavisi od pesme. Ako pevam neku od narativnih pesama, pesmu-priču, kao što je „John Finn’s Wife”, zamišljam scene i ono što se događau toj priči. R: A pesme kao „Redßight Hand” (pesma sa „Let Love In ”)? N.C.; Uh, nisam baš siguran o čemu se radi... R: Odlično, znači nisam jedini... N.C.: Ne, sigumo nisi jedini. Ta pesma je vrlo otvorena za razumevanje - tako bih mogao najbolje da je objasnim. R: Venijem da su u toj pesmi ponovo nasnimljeni vokali? N.C.: Pa ja često otpevam na brzinu napisan tekst, samo da bih odredio granice pesme. Uvek mislim da treba da promenim reči, i svima govorim: „Ovo je prva verzija teksta, nemojte ga ozbiljno shvatiti. Pregledaću tekst i popraviti ono što ne valja kasnije.’ Ali neke od pesama sam odlučio da ostavim takve kakve su, i vremenom sam ih zavoleo. Dopada nri se njihova neposređnost i nespretnost. Takođe sumi i pomalo tajanstvene. To je slučaj isa ~Red Right Hand - tekst mi je samo izlazio iz usta ,JJe’s a God, He’s a ghost...He’s a whatever...he’s a guru...” Te reči su same nailazile. R: Treba li dosta da popiješ da bi se doveo u stanje da reči same izlaze? N.C.: Da, na snimanju ove ploče sam dosta eksperimentisao sa alkoholom. Ja stvamo uživam u čudnim pićima...moram to da priznam. R: Lepo je to čuti. N.C.: Pa ipak sam ja Australijanac! R: Znam! Ljudi to često zaboravljaju, ali ima nasjoš nekolicina koji ćemo uvek podsetiti Ijude da je Nick Cave prvi put izašao na scenu u Melbumu! N.C.: Tačno! (zamalo osmeh) R: Uzgred, šta piješ dok snimaš ploču? N.C.; Uglavnom ono što nađem u frižideru. R; Nije važno šta? Pa ti si zaista Australijanac! N.C.: Da, samo ispraznim flašu koju dohvatim. R: Šta je sa „Lovennan” (još jedna sa „Let Love In ”)? I toje veoma snažna pesma. N.C.: Ispostavilo se da je to vrlo uspešna pesma, a to me je veoma iznenadilo. U suštini je to vrlo jednostavna stvar, skoro previše jednostavna da bi bila snimljena. AU, dogodile su se neke stvari koje su je pretvorile u remek delo koje sada čuješ na ploči. U osnovi je to pesma o čoveku koga je uništilo zlo i korupcija u njegovom životu, dok je tražio podršku ođ žene. Pokušavao je đa se ponovo rodi i pođmladi uz pomoć Ijubavi koju mu praža žena. Mislim da je to dobra i dopađljiva pesma, i biće to sledeći singl sa ove ploče. R; Za snimanje spota za ovu pesmu, ceo bend se podvrgao hipnozi, zar ne? N.C.: Tačno. Upoznali smo vrlo neobičnog čoveka, Davida Konovu, koji se bavi hipnoterapijom. Pored toga, u Engleskoj je poznat po kabare predstavi koja se već dve godine izvodi po pabovima. On hipnotiŠe Ijude i navodi ih da trče kao pihći, i tome slično. Pozvali smo ga da dođe i da nas hipnotiše, da vidimo šta ćemo izvoditi u različitim stanjima. R: Kak\nm stanjima? N.C.: Naveo nas je đa plačemo svi zajedno, da cvilimo, da se histerično smejemo, drhtimo... To je upalilo kod nekih, bolje ili gore, zavisi od čoveka. R: Na primer? N.C.; Mick Harvey se šetkao unaokolo kao pravi zombi tokom celog snimanja. R: A li?
42