Ритам

BJESOVI Bjesovi kas (ITV Melomarket) iONDA OD JEDNOM ni od kuda kao i obično, a opet kao nikada рге, šest tipova izbace osam snimaka izrazite profilisanosti, osam kompaktnih pesama od kojih se četiri vrte oko sedam minuta ili preko, a da ne zapadaju u ju-rock gnjavažu, tipa vidi kako sviram ргеко prepona. Šest savršeno usklađenih tipova koji su želeli da prave muziku kako su oduvek želeli da slušaju, hard госк odsviran iza svake pretencioznosti, a ipak monomentalan, stilski jednostavan, producijski perfektпо dorađen, odsviran inspirativno, sa dva remek dela („Vraćam se dole" i .Gavran”) u izvanredno izbaiansiranom materijalu. Pošto odvojite pare i kupite svoj komad (za sada samo па kaseti, CD se očekuje u septembru, ali ja ga ne bih čekao) , suočićete se sa činjenicom da u svojoj kolekciji imate proizvod koji kroz usvojen svetski standard, potpuno ođgovorno i pročišćeno, nudi nešto svakom na planeti razumljivo. Prvi put u ovoj zemlji, skoro četvrt veka od pojave famaznog LP-ja grupe 220 postavljen je klasični uzor, nešto neophodno za sve dalje pomake, parađigma za budućnost ploča koju možete da nosite svojim ortacima engleščićima i Svapskim svinjama i kažete im; ja sam ođavde, ovo Je srpski mainstream... Baš kao pre dvadeset i više godina na planeti, dok su ideje stvarale produkciju. Da li će đo toga doći ili će ovo biti još jeđan ekces, posledica nenormalnih okollnosti u kojima živimo, više nije bitno. Standard je ponovo postavljen, klasičan uzor je pred vama i pokaziuje svima da za konačni proizvod nije bitno pod kakvim okolnostima nastaje, već da vi sami stvorite okolnosti koje vam trebaju. U slučaju bjesova to je išlo dotle da ih nije mrzelo da odvoje dodatnih 1000 DM za

drugi remiks ploče i tako ostanu bez poslednje раге samo da bi njihov proizvod dobio zamišljeni oblik, što je i cilj svakog dela. To Je i odgovor ovdašnjoj ponudi poluproizvoda kao finalnog produkta. Nema više. Posle prošlogodišnje senzacionalne avanture Đileta Markovića u Supernautu, još Jedan siikarski poduhvat, do duše drugog usmerenja, ali jednake snage, za sva vremena. *****

Uroš ĐURIĆ

PLEJBOJ Sviraj dečko (Radio 892/CD, PGP RTS/LP i kaseta) Plejboj se može smatrati nekolm vrstom „supergrupe” beogradske funkc-rock generacije prelaza 80-ih i 90-e (v. „Ritam" br. 2, decembar '92) . čiji je agresivni početak karijera izazvao uzbuđenje nepoznato još od demo-dana Katarine 11. Bitnije je, međutim, da njihovo delovanje omogućava izvesno postavljanje granica i klasifikovanje recentne beogradske scene, па kojoj, izuzev sastava Darkwood Dub. Kristali, Fake Madonna’s Underwear, Supernaut, Pandovisia, nema snaga koje bi omogućile jasno razlikovanje trendovskih i žanrovskih sadržaja kakvogtakvog kvaliteta. Prednost Plejboja je, dakie što su od početka u poziciji da se za njih može „navijati”. No, to može da bude i mač sa dve oštrice, Ta druga oštrica može biti i impresija nakon prvog susreta sa materijalom na da ga nazovem albumom, grupe: nema iznenađenja. Isuviše dobro poznat koncertni materijal prosto je pretočen u svoju doteranu studijsku verziju. Samo po sebi, to nije ništa loše, ali kada je u pitanju sastav od koga se toliko očekuje, postavlja se

pitanje njihove kreativne dugovečnosti. Očigledno je ovo izđanje došlo ne mnogo рге onog indisponirajućeg momenta u kome se ne zna šta i kako dalje. Naravno, to ne umanjuje njegov kvalitet, ali omogućava konstataciju da je ono što je па njemu reprodukovano, dovedeno do gomje granice receptivne rastegljivosti. U svakom slučaju, od generalnih opaski, ono što je najveća mana ovog albuma, mislim da se ne može prebacivati članovima grupe; produkcija postaje gorući problem ovdašnjeg rokenrola, a taj problem je tim uočljiviji kada se radi o, sa te strane, tako zahtevnom primeru kakav je muzika koju sviraju Plejboj. Plejboj su odlični učenici dopisne muzičke škole, što je na ovdašnjoj sceni ravno najvišoj akademskoj tituli. Očigledno je da su verzirani u muziku i u slušalačkom i u zanatskom smislu, odn. da drugo izvode iz prvog, što je osnovni ргеđuslov ozbiljnom i smislenom bavljenju onim što oni rade. Njihov najjači adut upravo je svirački virtuozno, ponekad čak do egzibicionizma, Uz to ide i fakat da im je, kao pre svega sviračkom sastavu, potreban frontman, čak i u glasovnom smislu. Plejboj kao da imaju problem direktnijeg izraza, onog „uđarca u glavu i stomak" koji slušaoca uzbuđuje i definitivno opredelju]e. Njihova muzika puna je implicitne seksualne energije koja Još nema mogućnost da postane orgiastička. A tim putem se mora ići da bi bela krv provrila na način cme. !kada se, na kraju. svedu računi, ,žvezdana algebra” će pokazati skor koji Plejboju ide u prilog. A sve što je pre пје napisano, treba shvatiti kao pokušaj konstruktivnog razmišljanja o radu onih koji takav pristup, za razliku od kloniranih posthardcore-post-noise-post-do-kurca karikatura i zaslužuje. ** * *

Bojan ŽIKIĆ