Ритам

MATADOR (Matador) Reditelj: Pedro Almodovar Igraju: Assumpta Serna, Antonio Banderas, Nancho Martinez, Eva Cobo, Julietta Serrano, Carmen Maura NAJKONTROVERZNIJI evropski reditelj, Spanac oPedro Almodovar je sa svoja poslednja četiri filma („Žem, na rubu nervnog sloma”, 1988; „Zaveži me", 1990; „Visoke potpetice”, 1991; „Kika”, 1993.) postao najznačajniji i jedan od najgledanijih reditelja kako u Evropi tako i u Americi. Film .Matador" iz 1986,. (prvi put prikazxan na FEST-u '91.) vraća nas u period u kojem je Almodovar bio „samo" kkultni režiser iz španskog filmskog undergrounda. Kultni status mu je donela njegova provokativna poetika koja je obeležena umetničkom agresijom na opšteprihvaćene (malo) građanske kanone, razbijanje svakovrsnih tabua i čestih bizarni („Mračno skrovište", 1983.) napadi na represivno katoličanstvo. Svega ovoga ima i u .Matadoru”, priči čiji „detektivski” zaplet ne treba prepričavati, jer je on tu samo kao funkcija hujornih stiifstičkih egzibicija. Ovaj specifični kemp humor čiji je oslonac u „ironiji bez ironijske distance” ključna Je v eza koja se proteže u celikupnom Almodovarovom stvaralaštvu. Zahvaljujući kemp humoru subverzivnost Almodovarovih prosedea ispolirana Je do savršenstva tako da priče liče na neslane šale, a ne na vulgarne uvrede upućene gledaočevom moralu. Veliki broj likova, gotovo uvek zgodnih i lepih, i njihove mnogobrojne perverzije i intrige, buđući da film kao što sam rekao nema čvrstu fabulu, štite ga od dosade i čine ga uzbudljivim i zanimljivim,, Likovi u

„Matadoru" kao i u ostalim Almodovarovim filmovima ispunjeni su strastima ka seksu i smrti. U ovom spoju žudnje za seksom, kokja Je kođ Almodovara uvek pre ijubavi, i nastrane „želje” za smrću pravi se melodrama koja će u novijim, па početku teksta nabrojanim filmovima, biti osnova rediteljeve dramaturgije. Melodramska osnova koja je započeta u „Matadoru” biće „stepenice ka nebu” kojima će se Almoddovar „uzdići” iz undergrounda u overground i tako postati najgledaniji evropski autor u osamdesetim i prvoj poiovini devedesetih. Ovaj film pun seksa, po načinu prikazivanJa često па granici pornografije, nasilja i viška svih drugih emocija, primeren je trenutno vladajućem senzibilitetu pop-kulture. I sam Almodovar kaže; „Poznato je da je poruka mojih filmova uvek upućena srcu i genitalijama gledaoca”. * * *

Goran MIJAILOVIĆ

SNAJPERISTA (Sniper) režlja: Louis LLosa, igraju: Tom Berenger, Billy Zane KOMPLEKS vijetnamskog rata, već dvadeset godina uznemirava američki establišment. Nemirenje sa porazom karakteristično je koliko za piitičare, toiiko i za filmadžije. Jedan od najboljih argumenata zašfo je tako, ponudio je glavni junak Ted Kotcheffovog filma „Neobična odvažnost", koji kaže da Amnerikance peče savest zbog Vijetnama. рге svega zato što su u tom ratu bili neuspešni bavite se čime god želite, ali u tome budite uispešni. Otuda težnja da se Vijetnam potisne iz sećanja, a da se pobedama па drugim bojištima nadoknadi propušteno. To je, verovatno, jedini razlog zašto sefilm Louisa Llose „Snajperista” odigrava u

Panami osamdesetih, a пе u Vijetnamu šezdesetih. Sa stanovišta filmske ikonografije, džungle Azije i Srednje Amerike pođjednako su zelene, guste i neprobojne, ali u panamskoj su Amerikanci bili efikasniji. Olimpijskog vicešampiona u streljaštvu i službenika američke administsracije (Billy Zane), Vašington šalje u Panamu da. zajedno sa iskusnim profesionalcem, snajperistom koji iza sebe ima sedamdeset i četiri übistva (Tom Berenger), smakne izvesnog generala. Od njihovog prvog susreta polako otkrivamo da su to dva potpuno različita čoveka, čiji će se svetonazori sukobijavati do samog kraja. Berenger je egzamplar superiornosti protestantske logike, koja podrazumeva uspešnost i odanost svom zanatu, ma kakav on bio, dok je Zane personifikacija jalove, karijerističke administracije, koja odbija da prizna da je iz vašingtonske kancelarije, takođe moguće übijanje, ne metkom, već naredbama. Duboki antagonizam između dvojice glavnih junaka, reditelj Llosa gradi na način koji je atipičan za akcioni žanr kojem „Snajperista" pripada. Naime, ključne informacije o njima dvojici dobijamo većim delom iz dugačkih, skoro filozofskih dijaloga. mada svakako I njihovi postupci dosta govore sami za sebe. Zanimljivo je, takođe, i neobično za pomenuti žanr da se rasplet filma dogodi zahvaljujući samo jednom mefku, što je, u skladu sa devizom „Опе shot, опе kill", po kojoj se snajperisti razlikuju od ostalih vojnika, a ovaj film o njima, od nekih sličnih. * *

Milica ŽEBELJAN

MUZEVI I LJUBAVNICi Reditelj: Mauro Bolonjini Igraju: Džulijen Sands, Džoana Pakula, Čeki Kario RETKE su prilike u kojima se susrećemo sa rediteljima koji imaju definisane koordinate opusa i čije delo ima bnlagi ukus filmske istorije. Poznata tvrdnja Endrjua Serisa da pravi vek trajanja jednog filmskog reditelja пе prelazi petnaest godina, u slučaju italijanskog reditelja Maura Bolonjinija doživljava izvesne modifikacije. Bolonjini je, naime, u svom filmu „Muževi i Ijubavnici" pokazao sklonost prema ekranizacijama književnih dela, što je konstantna u njegovom radu u poslednje tri decenije. Po treći put u svom bavljenju filmom. Bolonjini se okreDće Albertu Moraviju. Bolonjini izražava portretisanjem ženskih iikova koji su, često, kobni saputnici dezorijentisanih muškaraca. U filmu „Muževi i IJubavnici" atmosferu razdora među likovima Bolonjini potencira njihovom posesivnošću i težnjom za potčinjavanjem svojih bližnjih. Bolonjini se ovim filmom pokazao kao ekskluzivni predstavnik zdravog akademizma, što u ovom slučaju nema karakter anahronosti, već potvrde ideje o relevantnosti raznovrsnih filomskih segmenata i onda kad se čini da su neke rediteljske priče definitivno završene. ** * *

Saša RADOJEVIĆ

71