Ритам

ji su bili na visini zadatka: dočekali su raširenih ruku jedan grunge koji je bio dovoljno atraktivan i pogodan za sve vrste eksploatacija: medijsku, političku, sociološku, modnu, pa i muzičku. Generacija X se bacila na grunge a iskusni bejbi-bumeri su ih tu sa zadovoljstvom dočekali. Nije bilo potrebno uporavljati producentskim kućama pa shatiti da: “Generacija X živi kodkućejer nema (ni približno) izgleda da nabavi sebi stan. Dakle, izdržavaju ih roditelji. Sa druge strane, Xeri imaju perspektivne poslove menadžera McDonaldsa, te zarađuju Sl3O dolara. Za te pare - računali su bejbi-bumerski moguli - svaki prosečni Хег može sebi nabaviti po 3-4 LP/EP grunge-a a da pritom ne zakine na kupovini soundtracka “Bodyguard” ili najnovijeg albuma Gartha Brooksa svojim roditeljima. Ostatak će potrošiti na neki novi slacker film, bušenje nosa, usne ili jezika, pa i na makaze za cepanje najnovijih flanelskih košulja i farmerki”. Zdravorazumska logika profita bejbi-bumera je upalila: otvorili su vrata delu američkog talenta i 1992. su stvoreni novi klasici grunge-a i slackera: od serije panameričkih grandžijada do tupavog “Wayne’s World” i kultnog-pre-nego-što-je-i-snimljen “Singles”. Industrija GenX se razvila a Douglas Coupland je sve to propratio svojom drugom knjigom - “Shampoo Planet”. Ipak, recesija koja je zakucala Ameriku pljunula je GenX pravo u lice. I ono malo posla što su imali, Xeri su izgubili. Sa druge strane recesija je bejbi-bumerima učvrstila položaje, pa i dovela njihovog “čoveka” na mesto predsednika SAD. 1993. Vrhunac Ipak, Xeri su opet smogli snage da od svojih roditelja, prekaljenih bejbi-bumera, zatraže još po koji dolar. Izbora nisu imali. “In Utero”, “Vs”, turneje Peari Jam i Nirvane se ne propuštaju. Sa druge strane, Richard Lanklater, autor “Slacker”-a, snima svoj drugi film “Dazed and Confused” - jednako prazan i briljantan kao njegov prethodnik. Douglas Coupland se pojavljuje na naslovnim stranama tako različitih časopisa kao što su hip “Wired” i japi “Saturday Night” dok konzervativni “New Republic” i čak “New York Times” pišu o Couplandu kao guruu jedne nove gen«racije - “Generacije X” tj. “13, Generacije” tj, “Generacije Posle’. : Grunge i Slacker postaju deo svakidašnjeg rečnika. U očima medi-

ја, Generacija X više nije neki izopačeni pokret. Sa njorn se živi i (pogotovu) trguje. 1994. Početak кгаја ili... Moralo je i do toga doći. Nakon serije remek-dela, popkultura Generacije X morala je da primi jedan dobar šamar. “Hit Parader”, biblija tinejdžerskog šunda, čestita novu 1994. svojim čitaocima sa specijalnim brojem o Perari Jam - uz Eddyev poster u prirodnoj veličini i niz sitnica iz privatnog života njegove družine, strepnje onih koji su mislili daje grunge prerastao u farsu, još jednu manipulaciju bejbi-humerskih magnata, počele su da se obistinjuju. Pojava “Reality Bites” u američkim bioskopima nije im donela spokojstvo. A i kako bi, kada su ga američki kritičari dočekali sa recenzijama u kojima je svaka treća reč “Generacija X”. Da, stvarnost zaista grize: i slacker postaje рагоdija. Kao jagoda na šlag dolazi treća knjiga Douglasa Couplanda - “Life After God” - nedeljama već bestseler па svim top-listama Seveme Amerike. Kockice se polako slažu - sada je definitivno jasno da je sam pojam kulture Generacije X napumpan i prevaziđen. Još jedna anti-materijalistička “pobuna” je propala. ... da li baš? Biće dovoljan jedan metak Kurta Cobaina da pravi status Generacije X, postane bolno jasan. Odozgo, Xerima se podsmeva bejbi-bum generacija, generacija koja ih je rodila podigla i “smestila” im ulogu totalnih autsajdera, prve američke generacije koja će živeti gore od svojih roditelja, prve generacije koja neće doživeti “američki san”. Odozdo, nadolazi jedna nova generacija - rođena za vreme demografske “rupe” sredinom/krajem sedamdesetih, generacija koja prihvata grunge i slacker kao subotnju zabavu, generacija kojoj se smeši lepa budućnost, dobri poslovi, dosta para, Da bi opstala, uklještena Generacija X će morati da se okrene novim pravcima u muzici, filmu, ali i politici. Zabudućnost Generacije X, pa i njene kulture, posebno je važno političko opredeljenje Хега. Krenuti levo, ka političkoj ispravnosti, značilo bi jedno angažovano, ali suvopamo i (na kraju krajeva) dosadno putovanje. Krenuti desno, ka ultra-materijalizmu i konzervativnosti, značilo bi da će Generacija X defmitivno postati još jedna “prodana” američka generacija - generacija sa par bisera i mnogo, mnogo bledila.

Aleksandar Mitić

29

к £j <Ј ХЈ Č N O 2s s\Jj a i © s a a aa ® w fl ЗР a ® © - Douglas Coupland: “Generation X - Tales For an Accelerated Culture - 1990 - knjiga kojaje dala ime i definisala čitavu generaciju tehno-pankera. - Douglas Coupland: “Shampoo Planet” - 1992 - blesava hronika ambicioznog reganovskog mladića - Douglas Coupland: “Life After God ” - 1994 - o prvoj američkoj generaciji odrasloj bez religije - Douglas Rushkoff: “The Gen X Reader” - 1994 - kompilacija najznačajnijih tekstova o Generaciji X; Douglas Coupland, “Slacker”, magazin “Details , crtani “Beavis & Butthead i Ren & Stimpy”, fanzin “I Hate Brenda” itd. - Pre-Slacker - 1987 “River’s Edge” - “Buntovnik bez razloga” osamdesetih; “Drugstore Cowboy 1989 - Gus Van Sant i Matt Dillon u najboljem izdanju - Slacker- “Slacker” - 1991,- “The” film o Generaciji X - Post-Slacker - “Wayne’s World” 1992 - Sleker film koji su čak i metalci razumeji; “Singles” spomenik sleker - Generaciji X: 1992 i mesto i muzika i priča. - Nirvana: “Ncvcrmind” - 1991 - rađanje grungc-a I deo - Pearl Јаш: “Ten” 1991 - radanje grunge-a II dco - Tvoj omiljeni (grunge?) album 1991 - 1993 -vidipod Soul Asylum Spin Doctors, Stone Temple Pilots, Helmet, Afghan Whigs, Alice in Chains, Smashing Pumpkin, The Posies, 4 Non Blondes i mnogo, mnogo drugih - Nirvana; “In Utcro” - 1993 - smrt grunge-a I deo - Peari Jam: “Vs.” 1993 - smrt grunge-a II dco (41ПТОГ