Ритам

Istinite laži

Beograd je često imao sreće. Čak i kad nije. okretao je u svoju korist nepovoljne događaje, Beogradski rock ima tu liniju koja ga je uvek spašavala od predvidljivosti i svakidašnjice bitisanja u ovoj zemlji, poprilično po strani od glavnih zbivanja. Ne znam ni sam otkud, ali nekako su se, kad ste to najraanje očekivali, uvek pojavljivali neki Ijudi koji su, suprotno opštera toku stvari, RAZUMELI šta se događa u rock'n'rollu tog trenutka. Muzika koja su pravili prozilazila je iz tog razumevanja i nikad nije bila kopija nečega spolja, nego plod ogromnog napora nekog odavde - ko razmišlja svojom glavom - da kaže nešto svoje na taj način. Dobro. to su neke osnovne lekcije. Ali trebalo je trajati. a malo ko je to ovde uspeo. Grupa Supemaut zato predstavlja više od jedriog od glavnih današnjih nastavljača te tradicije - Đile, Čeza i Sale su tri lika sa zastrašujućom kreativnom linijom na ovoj sceni neprekinutom od кгаја sedamdesetih do današnjih dana, ali negde ispod zemlje, malo dalje odjavnosti. Ali, ko ili šta je Supemaut? Đile - Postoje Argonaut, Jugernaut i Supernaut. Ćeza - Mitsko biće. Ime se pominje u nekoj pesmi Black Sabbath "Supemaut". Sale - Sa četvrtog aibuma. Đile - U grčkoj mitologiji, znam da je bio neko ko je napravio mit o Supernautu, pošto je objasnio da su argonauti i jugernauti glupost. Osnovna filozofska ideja iza tog koncepta Supemauta, bila je đa je pojam u materiji. Ali filozofi se još nisu dogovorili u čemu je on. Čeza - Pojam je u muzici. Reč svako tumači kako hoće. Neko je гекао - kad se promeni tonalitet, promeni se i država. Zato mi stalno menjamo tonalitet. Đile - Znaš ti onu foru, kad su 1945. provaljivali u crkve tenkom i onda pravo u oltar? Pop kaže "gde ćete tenkom preko oltara", a oni odgovaraju "da budemo bliži 80gu"... Tako bi i mi da nađemo neku mističnu vezu između Marksa i Isusa Hrista. Čeza - Ne. Mističnu vezu izmedu oltara i tenka... (opšti smeh - prim. aut.) I blizu smo da je nađemo. Đile - Negde između oltara i tenka je centar sveta. Ritam - Ali, šta ste to blizu da nađete? Čemu želite da se približite? Đile - Bogu. Čeza - Tenku. Sale - Đengi. Čeza - Ne, Bogu, ali kroz sebe. Prvo znači bliži sebi, pa onda i Bogu. Đile - Od drevnih naroda imaš tri Boga - od Grka je on Priroda, od Jevreja je Istina, a od Rimljana je Država. Tako da si nasledio triple trouble. Ritam - Fino. I kom Bogu se vi približavate? Đile - Mi se sve vreme neprestano udaljavamo od sva tri. Čuda tek slede Ritam - Možda je pravo pitanje - šta su Supernaut? Đile - Mi i nismo grupa. Mi smo trojca individualaca... Ćeza - ...mi smo korporacija... Đile - ...korporacija organskog razjedinjenja. Čeza - Zapravo. ne volimo mnogo ni da se družimo. Đile - I tako se ne bi nikad ni videli da nije došla Sonja Savić i okupila nas u svrhu pravljenja muzike za predstavu "Übistvo na ivici grada". Čeza - A ona je nastala tako što smo se mi godinama družili i razgovarali o raznim stvarima. Đile - Sonja je to sve uobličila i svaka joj časl. Ona se nadovezala na nešto što je davno radilo "Kugla glumište", predstava "Željezni džez" i druge. Jcdino Sonja drži i dalje ovde tu tvrdu altenativnu liniju i zato kape dole. Ritam - Znači postojala jc neka priča koju je ona pretvorila u predstavu? Đile - Da. To je priča o tri knjige koje su uticalc na nas, pošto su u nama stvorilc autocenzuru. Ritam - A to su? Đile - "Proces", "1984." i "Dnevnik lopova", iz kojih, deco, saznajetc da ćete

za pravu istinu morati sami da se potrudite. Kad smo došli kod Sonje, ona nam je rekla da neče da pravi predstavu sa nama, ako nećemo da pričamo istinu. E, to je nas zapanjilo - niko od nas nije nikad tražio da pričamo istinu. Tako da srao imali jednu šestomesečnu raspravu o tome - šta je istina? Ritam - Znači, to je predstava o istini? Đile - E, vidiš, interesantna reč - istina. čeza - Na kraju se sve svelo na to da ništa nije istina, ni priča, ni predstava... Đile - A najviše honorar za predstavu nije istina... Ritam - Stojte. Da se vratirao na Čezu koji pojraove... Sale - .ne povezuje. Ritam - ...i reči, uopšte, ne priznaje. Čeza - Zato se i bavim muzikom. Svaku reč svako može da tumači kako hoće. Ritam - A pozorište? I njega shvataš kao muziku? Čeza -Pa da. Naša pređstavaje snimljena kompletno u studiju, I biće objavljena na kaseti uz naše nove pesrae. Mi ne izgovaramo nijednu živu reč u predstavi. Ako reč nije istina dok je mi ovako izgovaramo, kad se snimi u studiju, donekle možda i postane... Đile - Nije, bre, tako. Nego smo svi nešto odvojeno rađili, ja slike, koje su sad scenografija, Čeza muziku, a Sale je davao svoj transcedentalni đoprinos, i onda se pojavila Sonja koja je sve to uobličila u jednu celinu, odnosno iluziju celine. Sto znači da je predstava istina i, istovremeno, nije istina. Čeza - Ma ne postoji celina, to je samo deo plus deo plus deo, ja plus ja plus ja. Sale - Vidi mali nominalista. Znači opšti pojmovi ne postoje. Đile - Čekaj. A šta je najmanji zajednički sadržatelj? Čeza - Ja. Đile - To i predsednik misli. Čeza - Ja isto mislim kao i on, ali na višem nivou. Univerzalnom. Đile - Mi, inače, uvek mislimo kao i predsednik. Mir, ravnopravnost. budućnost. Mi smo za budućnost odmah. Budućnost počinje Ritam - Da li je rauzika Supemauta eklektična? Čeza - Donekle... Đile - Retro. Ne znam ja ništa novo. Ako neko zna nešto novo neka mi javi. Čeza - Ja ne znam šta je to retro. To sara pročitao u onom broju "Ritma", ali mi uopšte nije jasno u odnosu na šta muzika Supemauta može da bude retro? Ritam - U odnosu na budućnost. Đile - U odnosu na budućnost sada. Vidiš, a kako možeš da znaš šta je budućnost ako ne znaš šta je prošlost. Čeza - Ali, gde se tu uklapa reč retro? Đile - Ovde su mnoge priče prazne. Ovde jezik izumire. Ljudi govore rečnikom od dvadeset reči. Pre neki dan kažem nekom da je nešto "neporočno", on me gleda, vo. I onda se pojavi neko na televiziji da me übeđuje da je desnica u kulturi prava stvar. Ovde, bre, ne postoji ni levo ni desno. Ako u Evropi postoji, ko kaže da ovde postoji. Samo, Ijudi neće da se probude i da vide. Ma bitan je, bre, jezik, da li on raste ili umire, to imaš u " 1984.". Čeza - Jeste bitan za društvo, ali nije za Supemaut. Jezik ima svrhu očuvanja bića, pa i nacije, nacije - halucinacije, i sličnih stvari. Ali stvari koje se ne izgovaraju rečima imaju višu vrednost, po meni. Ritam - U redu. Odakle ste naučili osnovne pojmove u muzici? Čeza - Pa, ja sam generacija... Đile - .1942. - Bate Kovača... Sale - ...generacija koja raste... Čeza - ...1978., post-punk, ne bi navodio nijednu grupu posle Sex Pistolsa, osim Јоу Division, oni su mi bili jako dragi. Ali to je čisto emocionalno povezivanje. Neke nazovi eksperimentalne stvari koje su se radile u nazovi rock muzici. inspirisale su me da radim ono što radim. Neka eklektika tu postoji, u odnosu mene naspram Đileta, Đileta naspram Saleta i Saleta naspram mene. Svako je nešto svoje doneo, svako je slušao nešto posebno u onim najbimijim godinama - trinaest, četmaest - ja sam slušao malo Rolling Stonese i onda je došao punk, Čini mi se kao da pre nisam ništa slušao, potpuna mi je rupa tu. Đile - Krajem sedamdestih je bilo dobro vreme. Ljudi su pokušavali da žive drugačije nego njihovi roditelji. Bar su pokušavali. A onda je to sve volšebno nestalo do kraja osamđesetih, danas mi dolaze neki bolidi da mi pričaju o punku, tradiciji, devetnaestom veku, o današnjem konzervativizmu... Čeza - Eto, XIX vek u slikarstvu, to je kao šezdesete u muzici. Mene baš zanima da pravim muziku koja bi bila kao đa je iz našeg mozga nestala sva muzika šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih...

30