Ритам

kibucu, zatražila državljanstvo i provela tri meseca na vojnoj obuci. Potom se vratila u SAD, malo maštala o tome da postane glumica i najzad upisala jedan od kalifomijskih univerziteta, gde je počela da izučava sociologiju i kriminologiju. Već na studijama, ona je jednom nogom zakoračila u šou biznis: maskirana u krzneni kostim trola, vodila je turiste kroz zabavni park Magic Mountain. Prilikom jedne od tura, vozeći se na traktoru, doživela je nesreću - težak pad sa prikolice i povrede od kojih je zamalo umrla, sve to uz kasnije periode slepila i paralize. Oporavljajući se duže od godinu dana, dobro je razmislila o sebi i čvrsto odlučila: postaće glumica. Ovog puta, tom zadatku je pristupila ozbiljno i predano. Čim je izašla iz bolnice, pronašla je učitelja glume i počela da sudeluje u lokalnim zabavnim programima. Pojavila se u nekoliko reklama za Mc Donald’s i Burger King, a zatim i u nekoliko manjih uloga na televiziji (serije “Police Woman” i “Wonder Woman’ j. 1973. je snimila svoj prvi film, ali tom ulogom nije uspela da nadmaši svoje nastupe u reklamama, ni honorarom, ni kreativno. “Slumber Party ‘57” (1975), još jedan soft-core pomić, übedljivo je najgori film koji će biti pomenut u ovom članku. Momci iz školskog košarkaškog tima otišli su na gostovanje. Njihove ucveljene devojke ostale su same, pa odlučuju da se zabave organizujući sebi sedeljku kraj bazena. One tu prepričavaju svoja prva Ijubavna iskustva (sa sve fleš-bekovima) za koja će se kasnije ispostaviti da su samo fantazije - svih šest cura je nevino, Najzad, one poskidaju prslučiće i poskaču u bazen. Od šest pari sisa koji su ovekovečeni podvodnim snimkom, jedan pripada Debri Vinger. U svojoj zvaničnoj biografiji, Debra je sve to prećutala i kao svoje debitantske filmove navela dva, iako ne mnogo, ono ipak bolja dela; “Thank God It’s Friday” i “French Postcards” (1979). Kada je izgledalo da će se Cukorova surova ocena pokazati kao tačna, ona je snimila film “Urban Cowboy” (1980), posle kojeg je, zvanično, postala Debra Vinger - zvezda. DECA GLUMACA I DECA GLUMCI Kalifomijske studentske dane Majkla Daglasa obeležio je, više od svega, njegov život u komuni umetnički opredeljenih mladih Ijudi. Za svoje mesto stanovanja, ova družina je bila odabrala jedan živopisan planinski obronak u blizini Santa Barbare. “Popušili smo mnogo trave i uradili mnogo LSD-a. Voleo sam i jedno i drugo” - prisećao se Daglas u vreme reklamne kompanije za svoj prvi film. I dalje: “Bila je to prava uživancija - sedeti sa prijateljima pored bazena, go, i puštati drogu da ti klizi niz grlo”. A onda je odjednom osetio svu učmalost ovakvog načina života, sišao sa planine i upisao dramsku akademiju, Tek što je diplomirao, dobio je ulogu “hipi naučnika" ujednoj TV drami. Rad па filmu započeo je, medutim, nešto ranije, kao asistent montaže u “Lonely Are The Brave” (1962), egzistencija- lističkom vestemu čiji je reditelj bio Dejviđ Miler, a prva zvezda Majklov otac. Igrom slučaja, Mileru je nekoliko godina kasnije ponuđena režija filma “Hail, Hero!” i on je, na audiciji, između stotinak kandidata, za nosioca glavne uloge izabrao baš mladog Daglasa. Kasnije se zaklinjao da u to vreme nije imao pojma da je Majkl bio sin Kirka Daglasa. “Hail, Него!” (1969) bio je prvi u nepreglednom nizu filmova koji su se bavili problemom vijetnamskog rata kao povoda zs sukob generacija. Mada trezveno režiran, obiluje nedoslednostima, banalnostima, i izveštačenošću. Doživeo je brodolom i u recenzijama kritičara i na bisokopskim blagajnama.

Nije mu pomoglo ni prisustvo dvoje velikih glumaca, Artura Kenedija i Tereze Rajt (u ulogama Daglasovih roditelja). Majkl igra razmaženog bundžiju koji se, uprkos patetičnim pacifističkim izjavama koje izgovori čim otvori usta, dobrovoljno prijavio u jedinicu koja odlazi u Vijetnam. Njegova karijera je još dugo zatim bila na stranputici. Usledile su nove uloge i novi promašaji. 1972. Daglas je, i dalje tavoreći u istom glumačkom fahu, igrao u Diznijevoj produkciji “Napoleon And Samantha”, filmu u kojem je publici prvi put predstavljena Džodi Foster (vidi dole). Pojavio se i u TV seriji “The Streets Of San Francisco”. Prvi когак ka filmovima A produkcije načinio je igrajući u “One Flew Over The Cuckoo’s Nest” (1975). Ali, bilo je potrebno da prođe još jedna čitava decenija рге nego što je Majkl Daglas postao glumac od ugleda. Tipi Hedren, junakinja filmova “The Birds” (1963) i “Marnie” (1964) Alfreda Hičkoka, bilaje, pre nego Što će postati glumica, poznati foto model. Ovaj zaokret u karijeri uticao je, uskoro se pokazalo, i na sudbinu njene ćerke, Melani Grifit (1957). Kada je imala šest godina, devojčica je od Hičkoka dobila rođendanski poklon - lepo spakovan minijatumi mrtvački sanduk u kojem je ležala lutka - slika i prilika njene mame. Osam godina kasnije, prisustvujući jednom snimanju, upoznala je dvadesetdvogodišnjeg momka koji je u tom filmu bio partner Hedrenove. Nije prošlo mnogo vremena, a Melani se potmdila, i uspela, da svi saznaju da je čednost izgubila u četmaestoj, poklonivši je upravo njemu, Donu Džonsonu. Sledeće godine, počela je da živi sa njim. Grifitova je svoju prvu TV reklamu snimila kada je imala osam meseci. Isti posao radila je i kada joj je bilo šesnaest. “Onda su mi, jednog dana, u studiju rekli: ‘Vi treba da igrate glavne uloge u filmovima.’ Odgovorila sam: ‘Ne, hvala. Odlazim odavde’. Rekli su mi: ‘Stanite, Artur Pen bi želeo da vas upozna’. Ipak sam otišla kući, a Don je kazao: ‘Šta? Da li si luda? Ne želiš da se upoznaš sa Arturom Penom? Jesi lli pobrljavila?’” Melani se vratila u studio i dobila ulogu u “Night Moves” (1973), vrlo pristojnom i dirljivom filmu o razočaranju izazvanom napuštanjem snova i rušenjem nada. Partner joj je bio Džin Hekman, u ulozi bivšeg ragbiste, a sada privatnog detektiva u potrazi za odbeglom devojkom. Nju igra Melani tinejdžerku koja je pobegla od svoje bezdušne i uvek pijane majke, menjala muškarce jednog za drugim i na kraju završila u postelji sopstvenog očuha. Sa licem devojčice i telom žene (već u svojoj prvoj filmskoj sceni pokazala je obnaženi torzo), ona je vrlo korektno donela lik devojke koja je, ma kako Ijupka i zavodljiva bila, mnogo neukija i neiskusnija nego što zamišlja. Kritika skoro da se nije ni osvmula za ovim filmom. Zbog nekoliko grešaka koje su producenti napravili u plasmanu svog proizvoda, uspešni debi Melani Grift ostao je nezapažen, A onaje i dalje išla istim putem, još jednom igrajući malu nimfu u još jednom detektivskom filmu, “The Drowning Pool” (1967). Ovaj put, publicitet nije izostao. Štampa se setila i njene prve uloge. Uprkos prognozama o blistavoj budućnosti, Melani je na- stavila da tavori na pola puta između televizijske i filmske B produkcije. 1976. se udala za Džonsona, vrlo brzo razvela i postala dvostruki zavisnik, od droge i od alkohola. 1980. doživela je težak udes - na Bulevaru Sumraka pregazio ju je automobil. Jedva je preživela, sa nepune dvadeset četiri godine. Posle oporavka, latila se upravljanja sopstvenom karijerom sa mnogo više odlučnosti. Preselila se u Njujork i počela da pohađa tečaj Stele Adler. Stigli su i uspesi, i to u nizu -

60