Ритам

BEOGRADSKI HARDCORE SPEKTAKL ILI OBMANA?

Da li je hardcore punk scena najživlji deo госк scene Beograda ili kako odrasti uz muziku koju voliš?

Zlo poznato pod irnenom novi svetski poredak svoj uticaj, pored sfera za život najznačajnijih ispoljava i u domenu autentične urbane kulture (pod uslovom da se složimo da tako nešto zaista postoji). U ovom tekstu pokušaćemo da se osvrnemo na aktuelnu beogradsku hardcore "scenu" (popularno je iz više razloga ovu reč uvek pisati pod navodnicima, te se nemojmo sad otimati ovom ukorenjenom običaju) i ispratirao neke od fenomena vezanih za istu, a koje svaki svestan čitalac ovog magazina mora da ima uraalom prstu ako želi da ga okolina posmatra sa respektom. Aktuelni balkanski rat je pored svih svojih negativnih posledica po umno i fizičko zdravlje domorodačke populacije imao i presudan uticaj па razvoj lokalne hardcore publike. Posle berićetne sezone '9O/'9l . u kojoj je Beograd ugostio imena poput Asexsuals, Spei mbirds, Sacred Reich, Mega City 4, Dead Milkman i Slapshot, nastao je period apstinencije koji, sa manjim prekidima od strane imena za koja šire narodne mase (izuzimajući fanatične zinemakere koji ćine zanemarljiv procenat) nisu ni čule, traje i danas. "Nepravedne i ničim izazvane sankcije takozvane međunarodne zajednice" nisu nimalo pomogle celoj situaciji, tako da se domaći rad na muzičkom polju morao početi ceniti drugačijim aršinom nego do tada. Istovremeno, u trendu egzodusa koji je zavladao na ovim prostorima, veliki broj dotadašnjih aktivista HC scene napustio je svoja ognjišta i krenuo put belog sveta da tamo pronade sebi mesto pod kakvim-takvim suncem, a oni koji su ostali večinom su zapali ili u apatiju ili u grčevitu borbu za egzistenciju. Kombinacijom ova dva fenomena nastaje nova generacija beogradskog hardcorea specifična po mnogo čemu. Klinci koji su se okupljali ispred kafane "Ruski саг" (ranije nazvane po glavnom gradu države sa kojom nismo u ratu; "Zagreb") i izlazili petkora na Mašinac, koji su sa svojim prvim bandovima svirali pod nemogućim uslovima u "Dadovu" i na brojmm HC feštama po raznim mesnim zajednicama kojima je i bog, a i partijski sekretar rekao "laku noć", sada su postali face. Specrfičnosti nove HC generacije uslovljene su nekolikim pojavama. Pre svega, odsečenost od ostatka sveta koja’je sprečila gostovanja stranih bandova u nas, a onemogućila odlaske u Ljubljanu ili Zagreb, kao i rapidno širenje satelitskih antena po nebeskoj Srbiji, rezultirali su oblikovanjem muzičkog ukusa dobrog dela lokalne populacije prema modelu koji pruža po zlu čuvena multinacionalna korporacija - MTV. Istovremeno, Beogradje po prvi putu istoriji svojoj dobio klubove u kojima su se koncerti ređovno održavali, u kojima je muzika bila slična onome što mladi HC konzument sluša i kod kuće, te je logična posledica svega bilo i nastajanje stalne publike. KST je, sa svojim Off line programom koji je išao sredom uveče, pružio priliku mnogobrojnim novonastalim harđcore bandovima da se iskažu u uslovima koje su predašnje generacije mogle samo da sanjaju; bina, binska oprema, ozvučenje, lajt, čak i novac. Redovno dobra posećenost i odlična atmosfera na koncertima koji su se ovde održavali ostaće, verujem, u sećanju

svima koji su istim pnsustvovali i ne bt bilo preterano reći da je to u neku ruku bio i zlatni period BGHC-a. Ukidanje Off line-a se poklopilo sa otvaranjem kluba Bunker koji je imao manje-više isti program, doduše na nižem tehnološkom nivou, tako da su i dalje raalo ili nimalo afirmisani bandovi imali priliku da se iskažu u relativno dobrim uslovima pred relativno stalnom publikom. Mogučnost da se redovno održavaju koncerti i bombardovanje MTV hitovima sa svih strana rezultirali su pojavom većeg broja zaista kvalitetnih hardcore bendova koji su se otrgli partizanskom načinu rada, do tada uglavnom vladajućem na sceni (budimo, ipak pošteni, u zemlji realnog socijalizma kakva je YU bila do '9l. nije se ni moglo mnogo bolje). Ugledanjem na uglavnom američke uzore podignut je opšti kvalitet svirke i muzičkog razmišljanja u celini. Hadcore je izdignut iznad prostog opravdanja da se pravi buka i pretvoren u ravnopravnu muzičku formu. Da je ovo zaista bilo tako, svedoči i činjenica đa su HC bendovi od tada pa nadalje značajna stavka u rock životu Beograda, uzimajući učešća na svim važnijim manifestacijama (razni POK-ovi, BBS-ovi ili aktuelno sramotno udaranje po takozvanom novokoraponovanom kiču, a koje sprovode isti oni komunisti koji su ga do juče blagosiljali, na čelu sa borcem za pravđu, istinu i ekonomski prosperitet Nebojšom M/F Čovićem). Ipak, postavlja se pitanje koliko je sve to zaista i dalje hardcore? No, pre nego što na to odgovorimo, pozabavimo se nekim od imena koja morate da znate - ako nećete da ispadnete neznalice kad uveče izađete u čaršiju. Blološki rizici sviranja u Srbiji Као što rehoh. američki moderni HC izvršio je najveći uticaj na lokalne bandove. Čitava gomila grupa ugleda se na prevashodno njujoršku hardcore scenu, ranije okupljenu oko kluba CBGB i na bandove kao što su Agnostic front, Sick of it all, Pro-Pain, Madball, te svima omiljeni borci protiv rasne netrpeljivosti a za očuvanje prirode Biohazard. Sa druge strane, teksaška Pantera, čikaški Ministry, te gomila belih funk bendova predvodenih Peppersima, kao i Nirvana sa svojim surogatima ušli su kroz oči (MTV) i uši (muzika u Bunkeru i KST-u) u umove mladih beogradskih hardkorovaca. Tako je beogradski HC bio predodreden da postane ono što jeste; Amerika onakva kakvom je predstavljaju mediji. Prvi su promenu začeli Overdose (ili bi možda trebalo da napišem nikad prežaljeni Overdose), nastali iz thrash-grinđ postave Kerozin (možda je prava prilika da skrenem pažnju Ijudtma

22