Ритам

elu, a istovremeno ukida potrebu za bilo kakvom koraunikacijom sa publikom koju ionako čine sve sami poznanici. U sve spada i mala zainteresovanost lokalne publike za bandove iz unutrašnjosti (uz izuzetke poput KBO! ili Atheist rap), uz podsmevanje istima (kao na koncertu Bombaškog procesa iz Kragujevca) ili sramotno malu posećenost (slučaj izuzetnih kragujevačkih Alan Ford ili jagodinskih The Pure), kao i jednako malu zainteresovanost bandova da sviraju u unutrašnjosti. Ruku na srce, teško da i jedan organizator izvan BG može da obezbedi bandu uslove kakve mu obezbeđuje Beograd, ali primetan je nestanak entuzijazma, koji je nekad bio sinonim za HC. Sve je bio hate... SMf su nekad bili najhvaljeniji beogradski HC bend sa svojim zezatorskim pristupom i muzičkim karikaturama, ali sudeći po svemu kaseta koja treba da izađe za ITV Melomarket neće izazvati euforiju koju je izazvao njihov prvi demo, davne '9l. Veterani Brainstorm su promenili 1000 postava do sada. ponajviše zahvaljujući nemogućnosti uklapanja Ijudi u viziju o bandu koju ima vođa istoga, Gvido "Old bone" Obradović, ali se ovom čoveku mora priznati fanatična odanost sceni koja se očitava u jedinom hardcore vinilu u YU '93., split LP-ju sa japanskim crustcore bandom Battle of disarm. Nažalost, band u posleđnje vreme ne drži koncerte zbog problema sa postavom. Protivtežu američkoj struji u ostalim evropskim zemljama čini tzv. crust core (ranije stench), struja proistekla iz evropske HC tradicije (Discharge, Disorder, Anti-Cimex, Shitlickers i ostali britanski i skandinavski bandovi), no kod nas interesovanje za ovo ne postoji, uglavnom zahvaljujući činjenici da je isti ostao veran underground razmišljanju te da ga nema na MTV-u i po šarenim muzičkim časopisima. No, ima u Beogradu i nekoliko grupa koje odskaču od hate forme. Pre svega mnogohvaljeni URGH!, band koji je svoj ekstremno brzi grundcore iskoristio da se dopadne odredenom broju Ijudi, kako u okviru publike, tako bogami i u okviru raznih institucija od važnosti za rock život velegrada, na žalost uglavnom zahvaljujući činjenici da su dotični ovu muziku shvatili kao parodiranje muzike (što URGH! nikad nije bio). Pa se nešto po svetskim merilima nezamislivo (grind na prvom programu državne TV) ovde lako sprovelo u delo i URGH! su postali heroji, koji vođeni svešću da se savremena muzika sva kreće u istom pravcu (gitare + plesni ritam), danas sviraju jako čudnu mešavinu stilova i dobro prodaju svoju samostalnu kasetu ("91/94"). Direktori samo po poreklu pripadaju sceni o kojoj sad pričamo, inače, po svemu ostalom, oni su uspešan rock bend, dobar i za dokazivanje haosa u kojem se ova zemlja nalazi jer nekad najoštriji (tačnije najglasniji) "kritičari" režima sad sviraju za već spomenutog Nebojšu M/F Čovića i vrte se po RTS-u, Malfunction su primer banđa koji od samog nastanka tesno sarađuje sa izdavačkom etiketom (LVO u ovom slučaju), pa će zanimljivo biti posmatrati koiiko će to dobra doneti jednima i drugima. Inače, izuzetno interesantan rollinsovski orijentisan HC. Po izlasku URGH! iz grind okvira i raspadu PMS (band koji se probio samo zahvaljujući ženskom polu članova i koji se, kada je postao stvarno dobar, zanimljiv i originalan i uspeo đa odsvira čak i koncert u Nemačkoj, raspao, tužno), grind scena se povukla u duboki undergound. Ipak, vredi spomenuti Acroholiu, band mnogo poznatiji u unutrašnjosti nego u BG (usput, grupa u kojoj svira autor ovog teksta), čije su kasete naišle na mnoge pozitivne reakcije širom Evrope i

USA. Ovaj band rrmogo više ide na svoje promovisanje putera tapetradinga na svetskoj podzemnoj sceni nego u zemlji, ali i nekoliko održanih koncerata u BG-u pokazuje da pravog interesovanja ovde za ovu vrstu muzike i nema, što donekle objašnjava anonimnost grupa poput Disfigured, Kakofonija ili Collapse, Šteta, jer se radi o interesantnim projektima koji nailaze na strahopoštovanje svudau svetu gde se piasiraju. Pomenimo još i Svarog, svojevrsnu supergrupu (članovi Overdosea, Sunrisea koji su bili vrlo interesantan ali nikad dovoljno vredan band, SMFa i Pussycat) koja svoju muziku temelji na sporom, teškom zvuku tipa Еуе Hate God ili Crowbar, što ovde teško daje garancija uspeha, ali s obzirom da članovi uživaju stams polubogova ne čudi dobra posećenost koncerata kojih je u poslednje vreme bilo i previše, dok izdanje još nije na vidiku. Tu su i Drift (ponovo, sticajem okolnosti banđ skromnog potpisnika ovih ređova), korabinacija hard rocka, death i doom metala sa noiseom i hardcoreom, band sa kasetom izdatom u sopstvenoj režiji. Možemo još pomenuti i Fake Madonna's Underwear koji sa svojim amerikanizovanim noise-rockom ovde pripadaju više zbog druženja nego zbog rauzike (i koji svoj album za TIOLI izgleda neće nikad dočekati, zajedno sa Darkwood dubom, žalosno je kako neki bendovi mogu da propadnu zahvaljujući izdavaču), nešto žešći , a ipak melodični Groovy Chikadee koji bi morali da postanu veliki jer su odlični, kao i 01! grupe: vrlo ozbiljne Zivotinje. proslavljeni Šaht, Destilacija mozga i ništa manje nego legendami Kontejner AD (teško mi je da priznam, ali i ovde sviram), koji svi još uvek veruju u, čini se, istrošenu punk госк ideju za koju će vreme pokazati da li je večna. Otkud vam ideja da su "WAR PIGS" iz Kovina? Šta reći kao zaključak? Hardcore u Beogradu pokušava da isprati hardcore u belom svetu šou biznisa i medija. Dok on tamo postaje nova grana muzičke industrije, ovde industrija tek treba da nastane, pa je logično što se mnogo toga prepisuje bez razmišljanja, što etikete posluju sa bandovima na robovlasničkim principima, a one prave HC etikete (Predskazanje, NTTBW, Intermusic) ne posluju sa bandovima nego sa gubitkom, što fanzine (a Beograd ih ima tri i to odlična: "Shaved Women"," Fast Fonvard" i "War Pigs" za koga je nestašni urednik ove novine svojevremeno greškom napisao da je iz Kovina, što je autora, tj. mene smrtno uvredilo) gotovo niko u BG i ne čita, što se izraz lokalnih bandova često iscrpljuje u formi, bez ikakvog stvamog sadržaja (recimo i to da dobar broj ovih grupa menja svoj zvuk na 6 do 8 meseci u zavisnosti od toga kakvu novu modnu ludost ispale strani mediji) i što se, konačno, teško može govoriti o bilo kakvoj autentičnosti na dotičnoj sceni. Take It Or Leave It, ali to vam je tako. Pa odaberite, da li želite samo da konzumirate ili život sadrži i nešto drugo. Za kraj mala pouka svima koji kažu da je za slavu ipak potrebno proliti puno znoja: novobeogradski bend Ekstremisti uživa populamost kosmičkih razmera svuda po unutrašnjosti Srbije, pa čak i u delu Mađarske (i Japana!), a da nisu tokom zadnje đve godine raorali ni da mrdnu iz sobe. Ne živimo više u drami otudenja, već u ekstazi komunikacije! HAUG!

Uroš Smiljanić

fotografije: Vesna Pavlović

24