Ритам

Tihe? vatre

Najbolji američki sastav sa one strane grunge manije, THE WALKABOUTS razrešavaju sve misterije dobre pop muzike koja svoje srce skriva u folku i coutryju. Mrštite se? A odakle su počeli The Pogues? Prc nego što zađete dublje u ovaj članak morate da primitc k znanju nckoliko stvarr Ja, dolc potpisani. iz više razloga baš ne Ijubim previše ono što sc naziva pop muzikom. Najpre. sam termin je nedefinisan, pogotovo danas kada su i Madonna, i Prince, i Nirvana, i R.E.M., ali i neki sa раг svetlosnih godina u zaostatku za navedenima po prodaji ploča (Walkabouts, npr.), poprilično vezani za ovaj termin. Da li to što su svi nabrojani (i mali milion drugih) na neki način u istom košu znači i da su međusobno slični? Ako ne, šta je onda to što ih razlikuje? Hoću da kažem, kakva je to razlika između Madonninih 15000000 prodatih "nosača zvuka" i Nirvaninih 10000000; lično - ne vidim je. Postoji li i jedan valjani parametar za utvrđivanje kvaliteta, odnosno razvrstavanje Ijigavog od iskrenog, poštenog popa? Ako ste iole svesni nema čoveka na svetu koji će vam prodati priču da su Suede Beatlesi devedesetih, jer ako ste svesni znači da niste nastrani, a ako niste nastrani znači da vam dođe da povratite kada ugledate tu feminiziranu *** (cenzura urednika) ili čujete to *** (opct cenzura urednika) jodlovanje koje proizvodi! Takođe, ni hrpa drugih britanskih bendova iritirajućeg izgleda i još gore muzike, uprkos tome što prodaju daleko manje ploča od Sucde, ne~može svesnog čoveka da pomeri (osim bukvalno - do kupatila na bljuvanje). To što ih britanska štampa i MTV industrija za zagljupljivanje kote k'o pacove i poturaju vam ih pod nos, potvrda je njihovog kvaliteta samo utoliko što ga nema, Kao što vidite, jedan od razloga, ako ne i najveći, zašto ne spadam u ultra potrošače popa, jeste taj što je granica između Ijigavog i vrednog popa veoma tanka i, još gore, vrlo propusna. Naravno, još jedan od razloga je i što meni lično više odgovara brža, impulsivnija, gori-krv-muzika, što ne znači da ne mogu da razlučim shitty pop (svi gore pomenuti bendovi osim Walkabouts) od onog kvalitetnog. Walkabouts su ne samo kvalitetan pop bend.već i najvredniji i najbolji među kvalitetnima. Kako to i zašto to, čitajte u sledećim redovima

POP KATARAKTE 0 Walkabouts se kod nas začudo zna ponešto, ali nikako ne dovoljno, Za to nisu krive sankcije UN-a, već neke druge koje im je politika njihove matične kuće, Sub Pop, zavela. U doba najveće ekspanzije Sub Pop-a, krajem 80-tih, sam izvođač je sve karte stavio na par bendova (Nirvana, Mudhoney, Tad i Soundgarden) računajući na njihovu veliku populamost kod klinaca, ne samo u Americi, već 1 šire (sada se bar jasno vidi koliko su valjali; ovaj se übio, a ostali mlate раге na majorkama i praznu slamu na pločama), Tako nije bilo profitabilno forsirati Walkabouts kojimaje jedina sličnost sa pulenima kuće ta što, kao i ovi, imaju duge kose, Jednostavno, band koji je stvarao lepe pesme, pune emocija i band u kojem peva muško-ženski par sa najlepšim vokalima na svetu, teško je išao ruku pod ruku sa tadašnjim krljajućim grunge trendom. Pošto Walkabouts nisu biti u trendu - nije biio ni medijske potpore za njih. Doduše, u jednom od ranijih brojeva "Ritma" pojavio se kratki osvrt na band, ali to je bilo sve što ste o njima mogii da nađete u domaćoj štampi. Kako kvalitet pre ili kasije ispliva na površinu, tako je sada konačno došao čas da saznate štogod više o grupi čije pesme slamaju i najtvrđa srca, o Walkabouts. Sam bend oformljen je 'B4. u Seattlu. Od tađa do dana današnjeg jezgro čine Carla Torgerson (vokal, gitara) i Chris Eckman (vokal, gitara). Zanimljivo je da u početku nisu imali ama baš nikakve veze sa folkom, a spajanje folka i rocka je ono u čemu su Walkabouts apsolutni svetski šampioni. Kako sami govore, lutali su kroz razne žanrove rock 'n' rolla (psychedelia, new wave, punk...) inspirisani

38