Ритам

bandovima poput Talking Heads, ХТС, Velvet Underground, pa čak i Smiths, 'BB. izdaju svoj prvi album "See Beautiful Gardens" (Pop Llama) koji, osim sporadičnih pozitivnih kritika, nije imao poseban odjek. Tokom snimanja te ploče, nekada vatreni Ijubitelji countrya, Chris i Carla, složili su se u kojem će se smeru kretati muzika Walkabouts übuduće, što su potvrdili najpre albumom "Cataract", a potom i EP-jem "Rag And Вопе" (oba za Sub Pop). Sub Pop je u to dobajoš uvek bila mala finna sa jednim jedinim problemom koji je mučio glavešine -kako zaraditi za kiriju + režijske troškove. Objavljivanje Walkabouts albuma možemo shvatiti poluočajničkim pokušajem da se "nabode" neki novac. Međutim, übrzo će se dogoditi grunge, stvar koja će sasvim zaseniti ovaj odličan sastav. Tako se Sub Pop usredsređuje na mužu para iz novonastalog trenda, aza Chrisa, Carlu i prijatelje počinje trnovit period, koji je, s druge strane, znatno inspirativniji budući da bez muke nema ni dobre pesme. No, vratimo se pločama. Već rekoh da su Walkabouts "uhvatili" svoj zvuk na prvim Sub Pop pločama "Cataract" i "Rag And Bone" (objavljene zajedno na disku '89.). Premda ovaj band nije prvi (niti poslednji) koji je sjedinio folk i госк, tradicionalno i moderno, mora im se priznati da taj spoj u njihovom slučaju izgleda sasvim prirodno, kako u bržim, veselijim numerama, tako i u baladama. Ako bismo za momenat ovaj disk posmatrali kao njihovo jedino ostvarenje, zaključili bismo da im predstoji velika budućnost, što su i potvrdili svojim narednim izdanjima. Najpre se u zenitu grunge-ludila pojavljuje album "Scavenger" ('91.), poslednja ploča za američki Sub Pop, a samim tim i prelomna u karijeri Walkabouts. Ako su na "Cataract” i "Rag And Bone" stidljivo ispoljili svoj raskošni talenat za pravljenje pop pesme, onda su ga na "Scavenger" LP-ju znatno unapredili i dali mu krupnije mesto u svom muzičkom izrazu. Pesme kao "Nothing Is A Stranger", "Hang Man", "Stir The Ashes", "The Night Watch" govore tome u prilog (dodatna zanimljivost koja govori njihovoj širini u prilog: gostovanja Natalie Merchant i Brian Enoa). Da skratim - radi se o još jednoj sjajnoj ploči koja se možda i dopala Sub Pop šefovima, ali ne toliko da bi band dobio kakvu fmansijsku i marketinšku pomoć od kuće iz Seattlea (kratko i jasno - nisu bili ni nalik na grunge!). Naravno, to ih nije pokolebalo, te su nastavili da pišu pesme verujući da će pre ili kasnije naići na firmu koja će imati puno razumevanja za Walkabouts. Ljudi koji su distribuirali Sub Pop izdanja u Evropi - Glitterhouse iz Nemačke, nisu se mnogo razmišljali oko izdavanja sledećeg albuma banda. Tako se '93,. pojavio "New WestMotel", dvostruki album koji će Walkaboutsima obezbediti počasno mesto u srcima mnogih Evropljana. OVE ČIZME SU UAPRAVLJBUE ZA GAŽBUJE I "New West Motel" je, kao i sve do tada, ali i do sada što je band izdao, istkan od najfinijih emocija, zaraznih melodija i pamtljivih refrena. Još jedna od onih ploča koje Ijubomomo slušate potpuno sami verujući da nema dovoljno vredne osobe sa kojom biste podelili pregršt lepih pesama. Neizostavna je i predivna kombinacija muškog i ženskog vokala (da li sam rekao da bolje nijc bilo od Lee Hazlewood i Nancy Sinatra doba?!). Lepota ovih pesama, spontanost i čistota duše kojom zrače u stanju su da istope santu leda, a nekmoli jedno obično Ijudsko srce. Toje ono što razlikuje istinsku pop pesmu od Ijige, ono što Wa!kabouts razlikuje i od Nirvane, i od R.E.M., od svih tih kreativno onemoćalih pop sastava što su propali kao magarac u onoj priči kada se našao između dva stoga sena. Nije mnogo vode proteklo, a Walkabouts su završili novi album potkraj iste, prošle godine. I ovaj je dupli, i ovaj je za Glitterhouse, i ovaj je, već po pravilu, briljantan. Naziv mu je "Satisfied Mind" i sastavljen je od obrađenih pesama drugih autora koji su na ovaj

ili onaj način inspirisali band i uveli ga u taj čudesni svet muzike. "Satisfied Mind" urađen je u tipičnom country duhu, dominiraju balade dobrim delom pozajmljene od starih majstora, a poznato je da je country teren po kojem Walkabouts hodaju uspravno i ponosno. Tu su i neke meni poznatije face: "Buffalo Ballet" napisao je John Cale, "Free Мопеу" - Patti Smith i Lenny Кауе, a i Nick Cave je našao svoje mesto na "Satisfied Mind". Izvanrednu country verziju "Loom Of The Land" otpevala je Carla (ala ga je otpevala, svaka joj častl), pa je slatka Sally morala da postane slatki Непгу, Skrenuo bih vašu pažnju na još par komada: "The Storms Are On The Ocean" (The CarterFamily), "Feel Like Going Home", Charlie Richa u kojoj je sa Carlom pevao i Mark Lanegan iz Screaming Trees, ali ultimativni hit je "Lover's Crime" (Pewee Madux, übijte me ako sam ikada čuo to ime!), Pored Lanegana na "Satisfied Mind" pomogle su ira brojne njuške poznate široj publici (Peter Buck, Larry BaiTet...). Inače, pre ovog albuma pojavio se još jedan, takođe dupli, "Shelter For An Evening" koji su snimili samo Chris i Carla. Radi se o snimku njihovog akustičnog koncerta u Hamburgu, kombinaciji obrada i njihovih pesama. Kako ja nemam običaj da pišem o nečemu što nisam čuo, tako neću pisati ni o "Shelter For An Evening". Interesantan je podatak da je album trebalo da se pojavi u ograničenom tiražu, ali je Glitterhouseu stiglo toliko narudžbina da se od te ideje na kraju odustalo, Bogu hvala, STARI NOVI AMERIČKI ROCK No, ovo nije sve o Walkabouts. Ove godine su izdali još jedan, treba ii da kažem dvostruki, album. Dakle, u nepunih godinu i po dana čak četiri (4), ako računamo Chrisov i Carlin solo projekat, dupla albuma, pa vi vidite! Voleli ih vi ili ne, morate priznati da se radi o kuriozitetu kojim se malo ko u rock 'n' rollu može podičiti, pogotovu što su svi odreda zlata vredni! Ploča se zove "Setting The Woods On Fire" i, za razliku od "SatisfiedMind", znatno je rokerskija, dinamičnija, nemimija. Ako kažem da je i "Setting The Woods On Fire" satkan od najčistijih emocija i da čete i na njemu pronaći najlepši duet muškog i ženskog vokala u poslednjih 100 godina, počeću da se ponavljam. Međutim, od te konstatacije nemoguće je pobeći, niti pronaći neku novu koja bi obuhvatila i opisala atmosferu i lepotu ovog albuma koji će se tvrdoglavo kao čičak zakačiti za vašu dušu. Verujete, nisam ni prvi ni poslednji koji za bežanje od stvarnosti po čitav dan upražnjava ovaj dope otkako ga se dokopao. Zato, ako mi verujete, ma i ako mi ne verujete, nabavite ovaj dijamantski rudnik - satisfaction guaranteed!!! Eto, privodim i ovaj članak kraju (mada mi se nikako ne da da ga završim). Trudio sam se i uspeo sam da eskiviram sve te izlizane fraze i tupljenja o Gram Parsonsu i "Cosmic American Music", Neilu Youngu, pustinji i lutajućem duhu američkih prerija, ne stoga što pretpostavljam da su vam sva ta opšta mesta postala dosadna (a verujem da jesu), nego zato što su The Walkabouts na svojim pločama obogaćenim gomilom novih kratkih priča na taj pijedestal popeli neke nove pojmove koje će klonovi velikog majstora Zikice Simića na svim bivšim YU prostorima obilato koristiti u svojim prepisanim člancima. Stariji među vama setiće se termina iz sredine osamdesetih - "novi američki rock", termina koji se vezivao za sve bandove iz Država što su se oslanjali na country-traditional nasleđe tamošnje muzike (Violent Femmes, R.E.M., Hiisker Dii, Thin White Rope...). Danas, deset, pa i više godina posle svega, rodonačelnici žanra su ili posustali ili se pretvorili u neupotrebljivu gomilu smeća koja se polakomila ugovorima za major etikete. Što se mene tiče The Walkabouts su jedini preostali pripadnici tog, nekada velikog plemena, koji su svojim napornim, krvavim radom ne samo opstali, već su uspeli da se održe tamo gde ima mesta samo za jednog od njih - na vrhu.

Aleksandar Delibašić

39