Ритам

Kraj poglavlja

Ili zašto je NeilYoung uvek aktuelan?

MTV. Dodela nagrada. Eddie Vedder je svojim kataklizmičnim, grlenira načinom pevanja ponovo übedio sve prisutne da će se neko uskoro übiti (uskoro i jeste). Potom je njegov band zastao za trenutak, da bi bio najavljen gost. Za nekoga ko ga nikad nije video, gost koji se pojavljuje bacajući duge, krakate noge pred sebe, mogao bi biti drvoseča koji je zalutao pod te reflektore, scenski radnik koji je pogrešno čuo najavu ili neki ostareli госкег. Muzika počinje i on je, naravno, dugokosi ostareli rocker koji se bori sa godinama i tim mladićima sa kojima deli scenu, kao da пе zna da je unapred izgubio bitku sa grupom čiji su likovi izlepljeni po milion zidova širom sveta. Pesma koju band počinje zove se “Rockin’ In A Free World”, Vedder je peva, a stari čovek počinje da se uvija, trese i razglavljuje nesrećni gitarski instrument u šaketinama koje bi udavile i slona. Odjednom, to nije više onaj stari dobri MTV Video Award, na kome se sve zna unapred. U četiri ujutro po našem vremenu, zvuk počinje da se raspada, jedva se nešto čuje, Pearl Jam kao grupa više ne postoje, mikrofoni se ruše, televizijski prenos doživljava svoj strašni, neumitni kolaps. Reditelj je otpušten dok pesmajoš zuji... Neil Young, sasvim sigurno srećan, odlazi sa scene. Uradio je samo ono što radi ceo život, i sve kulise su se srušile. Svaki talas je nov, dok se ne razbije Pomenuti ekplozivni događaj sa dodele MTV nagrada 1993. obeležio je tu godinu i svima koji to još nisu znali pokazao da je baš Neil Younga taj poslednji veliki maverick rock muzike. Od Pearl Jam i Nirvane do Teenage Fanclub i Kazne zauši, ođ kadje sa albumima "Freedom" (1989.) i "Ragged Glory" (1990.) ponovo izmislio sebe, svi kojijoš nešto znače u rocku utrkivali su se da otkriju da im je baš Neil Young rekao sve što treba o tvrdoglavosti i ranjivosti kao suštini rock'n'rolla. Njegov odnos prema njima, ostao je pomalo misteriozan, kao i obično. Ipak, ceo njegov "povratak" je, za razliku od muzeja vinilnih figura kog su priredili njegovi vršnjaci, imao svoj smisao. Young se kao preteča i predvodnik uklopio u pokušaje nove rock generacije da natrapa na neki viši smisao u životu, posle materijalističkih osamdesetih. On sam simbolizovao je jedan idealistički pokušaj da se nešto slično izvede krajem šezđesetih. Sama njegova pojava bila je kao poruka iz nekog prošlog vremena onima koji su nasledili rock'n'roll. Jedina poruka koju će ikada đobiti. Stoga ništa nije bilo čudno u tome što je neko nedavno ustvrdio da je nova ploča Neil Younga ("Sleeps With Angels", Reprise) posvećena Kurtu Cobainu, te da istoimena pesma predstavlja i poruku njegovim fanovima. Ali zašto bi Young ođjednom bio stidljiv, te komentarišući baš tu tragičnu sudbinu, uspešno izbegava pominjanje konkretnog imena, makar u nekom intervjuu? Bez obzira na ono što se desilo, pre će biti da je Cobainova sudbina, ako se o njoj radi, ovde samo ilustracija jedne priče koja teče od kada se snimaju rock ploče... Uostalom, pomenuta pesmaje samojoš jedna Youngova priča o privatnoj tragediji nekog ko je na sceni bio neko i nešto, a neimenovani lik iz nje svrstava se u seriju Youngovih antijunaka tog tipa, uz Clancyja, Bruce Веггуја i Johnny Rottena, sve stvamih Ijuđi... Kao što je Clancyju stao život kad se razboleo od multiple skleroze (“Nowadays Clancy

Can’t Even Sing”), kao što je Bruce Веггу bio roadie koji je boIje svirao gitaru od glavnog gitariste, рге nego šo je umro (“Tonight’s The Night”), a Јоћппу Rotten “kralj koji je otišao, ali nije z a b o г a v 1 j e n ” (“Му, my, hey, hey”), tako bi Cobain trebao da bude junak koji više nije mogao da živi u "Sleeps With Angels". Pošto se ne da proveriti tačnost podatka da je pesraa napisana kao reakcija na Cobainovu smrt, a ne zanemarujuči detalje kao što su Voungovi pokušaju da stupi sa Cobainom u direktan kontakt posle kome u koju je pao u Rimu (izgleda zaista njegov prvi pokušaj samoubistva), sećajući se onog blistavo idiotskog citiranja Voungove pesme usred Cobainove oproštajne рошке, ne možemo se oteti utisku da je “Sleeps With Angels”, svejedno, odavno smišljena ploča i pesma, priča u koju je Cobain upao kao gotov junak iz stvarnog života, jer mu je tu i bilo mesto. Uznemirujući ritam naslovne pesme, čudni gitarski prelivi i jasne slike ličnog kolapsa koji se događa u pesmi pred nama, a da ne možemo ništa da učinimo za glavnog junaka, čine od ove pesme i nešto više od oproštaja od Cobaina. Kao i kod cele ove ploče, našu pažnju drži gorkotopli, lični ton svake pojedinačne pesme, koja od ovih snimaka čini veliku ispovedaonicu Neil Vounga. Ako bolje poslušate, kao nikad do sad u njegovoj karijeri, na jednom mestu nalazite sve što je ikad predstavljalo njegov svet - od srceorvarajućih klavirskih tema (“Му Heart”), preko nesvakidašnjih, angažovanih country balada (“Westem Hero”) do petnaestominutnih gitarskih lelujanja izmedu mraka i svetla (“Change Your Mind” ili “Safeway Cart"), te uspelih viceva na temu punka ili grungea (“Piece Of Crap”). Više nego ikad, sve pesrae su povezane u istu priču, više nego ikad drži ih zajedno isti smireni ton, pomirenost sa sudbinom, Ipak, sa svih svojih šezdeset minuta, ovo je ipak samo malo kamemo delo - testament nalik John Hustonovom oproštajnom filmu “Mrtvi'. Young je bez straha dodirivao i ranije čudne predele Ijudskog postojanja, ali nikad nije zalazio na onu stranu (osim na svojoj najmračnijoj i verovatno najboljoj ploči - “Tonight’s The Night", što stavlja "Sleeps With Angels" u pravo društvo), Pri tom, kod njega nije bilo sumračnije ploče sa više optimizma - osećati se loše je deo života i tako dalje. Za razliku od ranijih gitarskih epova kao što su "Down Ву The River", "Cotvgirl In The Sand" ili "Cortez The Killer", u kojima Ijubavi nisu sretne, a smrt je bliska, ovde na centralnom mestu imamo "Change Your Mind", jednu od najvrelijih i najsrećnijih Youngovih velikih pesama, u kojoj beznađe prelazi u nadu u svakoj strofi. A između svake od njih električna gitara svira one male himne, a ne solo deonice, koje traju od početka vremena i izgieda da će ići do njegovog kraja. Taj solo je bio i ostao jedna od najvećih stalnih vrednosti rock muzike.