Ритам

PROFESOR GRIFF AND THE LAST ASIATIC DISCIPLES - "Pawns in Che game” (1990) (Skywalker rec. 90) Pošto je zbog svojih preterano radikalnih stavova proteran iz benda. bivši "rninistar informacija" Public Епешу snimio je poslednji zaista provokativni rap album, Koliko god da je bio osporavan, ismevan i pljuvan, professor Griff je napravio ploču s čijom žestinош teško da se išta upopulamoj muzici može uporediti. Nije ni čudo što je DJ. jedine emisije kojaje na ovim prostorima svojevremeno bila znaćajnija i od Dnevnika RTS-a, Rap liste radija B-92, delovao upravo pod ovim iraenom. ICE CUBE - "AmeriKKKa's raost Wanted" (Priority 90) Ice Cube, glavna autorska ličnost iz vremena prvog albuma N.W.A. Straight Outta Compton, jedini je bio u stanju da pmži kakav-takav odgovor na svinjarije koje je njegov bivši bend, uz svesrednu podršku medija, pravio početkom devedesetih. Uz veliku pomoć Public Епету i njihovog producentskog tima (the Bomb Squad), Ice Cube je stvorio album koji, mada u svojim najslabijim raomentima pokazuje sumanutu naraeru da hard boiled rap pribiiži onima koji nikada nisu ni želeli da ga razumeju, ne zaostaje bitno za briljantnim debijem M.W.A. ICE T - "O.G. - Original Gangster" (Sire 91.) Ice T je u devedesetim ostavio daleko većeg traga brilijantnim debijem Body Count, kao i zapaženim ulogama u nekoliko filmova. Čak i kada je glumnio u delima reditelja koje rap muzika i svetonazor koji ona podrazumeva nisu naroćito zanimali (Russel Mu!cahy, Walter Hill), on je deo tog duha uspevao da prenese znatno uspešnije od najvernijih obožavalaca Zivojina Pavlovića, poput Joima Singletona ili braće Hughes. lako njegov značaj nije bio naročit, O.G. je verovatno najinteligentniji gangsta rap album još od debija Boogie Down Productions. DREAM WARRIORS - "And now the legacy begins" (1991) JUNGLE BROTHERS - "Done by the forces of nature" (1990) Masovna histerija oko De La Soul omogućila je i nekim odličnim bendovima da se greškom bar na trenutak probiju u centar pažnje. Albumi Dream WQarriors i Jungle brothers | svakako nisu prvi pokušaji re defmisanja rapa istraživanjem korena, ali najuspeliji po svoj prilici jesu. BITCHES WITH PROBLEMS - "The bytches” (Rush 91) Lični favoritpotpisnika ovog teksta. Najbrutalniju hard boiled rap ploču svih vr.emena stvorile su. naravno, žene. Ne pokušavajući ni u jednom trenutku da imitiraju svoje muške kolege, one su daie tipično ženski prilog ovoj vrsti muzike. lako bi ponešto ogoljeni zvuk mogao da zasmeta, bez ove ploče nikada nećete razumeti šta je Ice Cubea tako prestravilo kada je pisao "A bitch is a bitch". Еуо još nekoliko joloča koje su, iako ne spadaju direfctno u ovu priču, neophodne za njeno razumevanj e: 1) Rage against the raachine - 1 st, (1993) 2) Body Count -1 st. (1993) 3) Disciplina Kičme - Zeleni Zub na Planeti Dosade (1989) 4) Senser - Stacked up (1994) 5) Biohazard - State of the World Adress (1994)

Sa suzom u oku moram priznati da bi se priča o rap muzici prve polovine devedesetih godina mogla sasvim komotno ispričati pominjanjem isključivo najgorih albuma ovog perioda, a da se ne izostavi gotovo ništa od značaja. Otuda je sastavljač ovog izbora bio u prilici da se u izuzetno jakoj konkurenciji odluči za samo pet najgorih albuma, izostavljajući u u potpunosti autore čija dela svojim (ne)kvalitetom možda još i više zaslužuju mesto među pet najgorih (MC Hammer, Tone Loc, Dr Dre...), ali im istorijski značaj nije tako velik i niko ih ozbiljan, uostalom, nikada i nije ozbiljno shvatao. De La Soul "Three feet high and rising" (Тотшпу Воу, 1989) Prince Paul, član legendarnih Stetsasonic, gajio je zmiju u nedrima ргоducirajući debi album DeLa Soul. Ovo nedelo je neizmemo usrećilo obe moždane ćelije prosečnog, kako evropskog tako i američkog japija, objasnivši mu da je rap muzika glupost, ponudivši mu prihvatljivo lice iste i omogućivši mu da se i dok pocupkuje u diskoteci oseća intelektualno superiomim u ođnosu na obične smrtnike. Smrtno zaljubljena muzička štampa tog vremena imala je običaj da nas übeđuje da "3 feet high and rising" pokazuje da u rap muzici postoji još "nešto" osim hard boiled rapa. Naravno da postoji (matični bend pomenutog zlosrećnog imenjaka Kneza Pavla, na primer...) ali bi za ono što se na đebiju De La Soul može čuti "nešto" ipak bila preteška reč. De La Soul .is dead" (Тошту Воу, 1991) Naziv njihovog dugo očekivanog drugog albuma, premda u priličnoj meri tačan, samo je na prvi pogled optimistički. Njihovi obožavaoci, kako medu publikom, tako i među kritičarima, najzad su shvatili da su Pet Shop Boys ipak daleko manje dosadni. Nažalost, činjenica da establištmentu band kao De La Soul više uopšte nije bio potreban, zasadila je, po svoj prilici poslednju belu radu i na grobu vrednih rap sastava. N.W.A. - "Niggaz4life" (Priority 1991) Ono što su za mačke filmovi o Tomu i Džeriju, a za četnike filmovi Veljka Bulajića, to je ovaj album za hard boiled rap. Ovoga puta bez Ice Gubea, N.W.A. se na ploči "Nigaz4life" isključivo trude da reč "fuck" pomenu više puta nego na, inače briljantnom, debiju "Straight Outta Compton", a da pritom nikome ne pokvare apetit. Ovaj zapanjujuće beskičmenjački projekat pod imenom koje je u rapu još uvek jako mnogo značilo, dao je za pravo svima koji su se iz petnih žila trudili da dokažu kako rap uopšte nije vredan ozbljnog razmatranja. Cypress Hlll- "Black Sunday" (Ruffhouse 1993) Pročitao sara u novinama da su u Novom Sadu otkriveni petogodišnji narkomani. Tek sada mi nije jasno kako je MTV-establišinent uspeo deci da proda band koji misli da marihuana može da zameni onaj organ koji nije zgodno pominjati u ozbiljnim novinama. Posle ogromnog uspeha Cypress Hill preostaje nam jedino da Bobi Stefanoviću preporučimo da se na vreme snabde dovoljnim količinama ove korisne biijke. Nikad se ne zna... " Judgement Night" (1993) Ova ploča bi za drugu polovinu devedesetih mogla da znači ono što je za prvu bio debi album De La Soul. Taman kada je na pomolu bila reinkarnacija rapa sa gitarom kao spasonosnim oružjem (Body Count, Rage Against the Machine, Senser, Biohazard...) soundtrack filma jednog od, istina najtalentovanijih, holivudskih štrebera, Stevena Hokinsa, dovodi ovaj koncept gotovo do besmisla, spajajući neke od najčuvenijih rap i rock'n'roll bendova s rezultatima koji su nam u najboljem slučaju i bez ove ploče bili poznati (Ice T i Slayer, Biohazarad i Опух, Run DMC i Living Colour).., Ne, ne, ne, ne pada mi na pamet da vredam vašu inteligenciju pođsećajući vas na singl iz 91. - "Bring the Noize" - Public Enemy/Anthrax. Ja to samo onako.

Uroš Stojanović

51