Ритам

SPIKE LEE I DALJE...

Ако se izuzme kratak period tokom sedamdesetih poznat kao era BLAXPLOITATION filmova, kada su vladali reditelji kao što su Gordon Parks i Melvin van Peebles, crna kinematografija u Americi praktično nije ni postojala još od dalekih tridesetih kada je legendarni Oscar Michaeux bio vladajuća figura. Po realizaciji filma “She’s Gotta Have It” Spike Leeja iz 1986. i “Hollywood Shuffle’ Roberta Townsenda iz 1987. godine, fdmski establištment je ponovo počeo da obraća pažnju na crne filmadžije. U narednom periodu, pokazaće se da je onaj od koga je talas započeo zapravo i ključna snaga tog novog pokreta. Za osam godina Spike Lee je, uz sve prepreke vezane za finansijsko-ideološke probleme, režirao sedam filmova i postao vodeći Afro Amerikanac u Holivudu. Međunarodni odjek njegovih filmova znatno je pomogao karijerama ostalih crnačkih sineasta, a saradnja sa drugim slavnim crncima iz nefilmskog sveta (Jordan, Public Епету, Tuson, Jesse Jackson) još više je učvrstila njegove pozicije. I dok su, posie premijera njegovih prvih filniova, mnogi belci u Americi panično upozoravali na rasizam, Jevreji na anti-semitizam, a pojedini crnci i na segregacionizam, Lee je, shvatajući u potpunosti moć i delotvornost medija kakav je film, pokušavao da, baš kao i njegov Mookie iz filma “Do the Right Thing” - “učini pravu stvar”. lako po obrazovanju i umetničkoj glazuri tipičan Njujorčanin, Lee je u stvari klasičan'južnjak. Rođen u Atlanti, Džordžija, 1959. godine, kao sin muzičara i nastavnice, sa porodicom vrlo rano prelazi u Njujork. Odrastajući, žarko je želeo da postane sportista, Vrsta sporta nije biia bitna, zavisila je samo od sezone. Svestan sopstvene konstitucije, brzo se okanio takvih ideja i upisao naNew York University Film School sa koje, sa diplomom u ruci, izlazi 1982. godine. “Joe’s Bedstuy Barbershop: We Cut Heads” (1982) bio je njcgov diplomski rad i najbolji studentski film; za ovo delo Lee je dobio i neko-

liko značajnih festivalskih nagrada. Pa ipak, njegova filmska kaiijera počela je neslavno i umalo fatalno deprimirajuće. U školi je napisao scenario koji se zvao “Messenger”: o kuriru - biciklisti koji je primoran da postane glava porodice pošto mu majka umre od srčanog udara. Projekat je bio preambiciozan i preskup, ali Lee je ipak uspeo da formira ekipu, nađe producenta i, čak, da od sopstvene babe pozajmi 20.000 S. Posle čekanja od skoro godinu dana Lee odbacuje ovaj projekat na koji je do tada potrošio oko 50,000 S, a da nije snimio nijedan jedini kadar. Počinivši tako kardinalan, a ipak vrlo čest greh za jednog mladog filmadžiju, u sopstvenoj retrospektivi (“Five For Five: The Films of Spike Lee”), Lee se zariče sam sebi da više nikada nećc započeti nikakav posao, a da prethodno nema zatvorenu kompletnu finansijsku konstrukciju. Ako nema para u banci - nema ni produkcije. Sledećeg leta, Spike Lee je u ruci držao scenario zafilm “She’s Gotta Have It”, dok je na bankovnom računu imao samo 12.0005. Bez obzirana sve, započeo je snimanje. Film je snimljen u julu 1985. godine za samo 12 dana. Sex “She’s Gotta Have - What?” - bilo je ključno pitanje koje se vrzmalo po glavama nujorških intelektualaca koji su u velikom broju pohrlili na premijeru Leejevog debitantskog ostvarenja. Odgovor je bio jednostavan - SEX, i upravo o tome govori ovaj film. I sama upotreba crnačkog žargona (“gotta”) u naslovu filma dovoljno je govorila. Тгасу Camilla John je mlada, nezavisna crnkinja oko čije se naklonosti bore tri “macho” crnca. Seksi i funky komedija, snimljena u crnobeloj tehnici (jednajedina sekvenca urađena je u boji) za samo 175.000 S, u produkciji Leejeve filmske kuće 40 Acres And A Mule Filmworks (ime potiče od prastarog zakona po kojem su robovi po svom oslobađanju od države dobijali po 40 ari zemlje i po mazgu), po mnogo čemu je bila značajna ne samo za razvoj crnačkog filma, već i za samog Leeja. lako je film u Americi bio prikazan u samo tri grada, odličan odziv na koji je naišao u Njujorku, a još bolji kadaje prikazan u Evropi i naročito Kanu (uostalom, svi se sećamo kohko je uzbuđenja kod publike Festa izazvala samo jedna projekcija ovog filma u Beogradu) stavili su Leeja na čelo američkih nezavisnih reditelja. I dok su kritičari übrzano ispisivali hvalospeve o novom “crnom Woody Allenu”, Lee se izvinjavao zbog grešaka koje je napravio tokom snimanja (osnovna zamerka filmu bilaje užasna gluma; Lee je to i priznao i па sebe uzeo svu krivicu) i pripremao novi projekat. U pitanju je bio scenario koji je napisao pre nego što je snimio “She’s gotta have it” ito pod imenom “Homecoming” 1988. godine, pojavio se drugi Leejev film “Scool Daze” Rasa Kada je Island Pictures objavio da će Lee režirati, sa potpuno crnom ekipom i podelom, muzičku komediju o učenicima fiktivnog “Mission Collegea” (svi studenti cmci) u Atlanti, iščekivanja i nadanja crnačke populacije u Americi naglo su

58