Ритам

događaju nezavisnim kućama - one bankrotiraju, a onda Ijudi iz bendova i Ijudi iz kompanija počnu da se mrze međusobno. Bruce je moj prijatelj, vlasnik SUB POP-a, još od 1983. godine, tako da nisam želeo da dozvolim da počnemo da se mrzimo. I tako smo odlučili da se povučemo, da ostavimo sve iza nas, pre nego što stvari krenu nagore. Srećom po njih, stvari su se poboljšale, a srećom po nas, pronašli smo kompaniju u koju imamo poverenja... MATT: Ana našu nesreću, nismo uzeli te đeonice. Da smo to uradili sada bi bili bogataši. MARK: Ne znam da li si čuo da su prodali 49% svojih akđja ,r WEA" za 20 miliona doiara. MATT: Čoveče, imali bi bar milion da podelimo! Ali, šta je, tu je. Siguran sam da, ako ikada budem gladan, uvek mogu da zakucam na njegova vrata, ha, ha, ha... Do đavola, niko od ovih Ijudi koji imaju para se ne oseća krivim. MARK: Ma, osećaju se, ali na neki čudan način. MATT: Uto vreme smo još uvek razmišljali da li da ostanemo na nezavisnoj etiketi, pa smo i pregovarali s nekima, na primer sa Caroline Records koji su radili distribuciju za SUB POP. Oni su hteli da malo omekšamo gitare, i da po izlasku ploče iđemo na turneju 9 mesed po SAD,kao Smashing Pumplans. A mi nismo to hteli, bio je to već naš treći album. MARK: Mnogo bolje uslove su nam nudile velike kompanije, pa smo se upitali kakva je vajda od ostajanja na nezavisnoj etiketi, kad nas to ne zađovoljava. Tu je i pitanje distribucije, jer najveći problem sa SUB POPom je bio taj što kad odemo na turneju, nismo sigurni da će Ijudi u tom gradu moći dakupe našu ploču. RITAM; Mi smo mogli! MATT: Мога da ste vi izuzetak. Da smo to znali došli bi da sviramo u Jugoslaviji i Istočnoj Evropi. MARK: To ti je sad bivša Jugoslavija. MATT: Da, da, alijajošuvekpokušavam dajezovem Jugoslavijora, i jednom - kad sam pričao sa Chrisom Novoselićem - rekao mi je nešto kao "Misliš, Hrvatska?". Ali, znaš Chrisa, pa sam mu гекао, na mapi je to još Jugoslavija, izvini još uvek nisam nabavio nov globus. Ne želim, naravno, ovim bilo koga da uvrcđim. MARK: Tužno je i strašno sve to što se događa i ne mogu da zamislim kako je živeti u takvim uslovima. Kako li je Tito uspevao đa sve drži na okupu? Ne znam mnogo o Titu, ali meni je izgledao cool, nije bio pod čizmom Rusa, ali je ipak bio komunista, a opet nije bio ni neki diktator. RITAM: Hajde, nemojte đa me rasplačete, bolje đa pričamo o onome što se sad dešava s Mudhoney...

MARK: Nama je teško da govorimo o nekoj promeni našeg zvuka, jer je to nešto što proizilazi iz toga što sviramo već sedam godina zajedno, i krajnji rezultat bude "Му brother, The Cow” Ne kraj, kao pravi kraj, nego kraj ovog stepena, onoga što mi radimo. Nikada nismo bili od onih bendova koji sednu pa razmišljaju o tome šta je sada novo i pokušavaju da rade nešto moderno đa bi stekli širu publiku. Tako nešto nikada nećemo uraditi. Ono što ćemo raditi je da sviramo i pravimo pesme, jer to najviše želimo da rađimo. Hoćemo da snimamo ploče koje bismo slušali da mi nismo Mudhoney. MATT: A kad bi naša kompanija vršila pritisak đa radimo malo drugačije, možđa bismo bili i popularniji ...Da smo imali hit na prošloj ili ovoj ploči... Prevelik je to pritisak. Lakše nam je ovako. MARK: Ako tijeprvapločaprodatau 4 milionaprimerakazbog jedne hit pesme, a druga u milion, to se smatra neuspehom. MATT; (smeje se) Prodaš milion i to je neuspeh! MARK; Sa gledišta diskografske kompanije i "In Utero" je bio promašaj jer se prodao u manje primeraka nego "Nevermind". Istovremeno, Pearl Jam su se posle drugog albuma prodavali mnogo bolje nego Nirvana. Mi nemamo takve brige. Mi smo raali fenomen. RITAM: Na kraju, kažite mi šta grunge znači za vas. Jeste li se ikada osećali delom takvog pokreta, ili mislite da je sve to samo izmišljotina muzičke štampe? MARK; Pa, mislim da se o nekakvom pokretu može govoriti jedino zbog toga što se u istora trenutku u Seattleu pojavilo strašno mnogo novih, svežih i stvarno zanimljivih stvari. Čudno je, međutim, da najveći broj benđova koji se danas svrstavaju u grunge tada uopšte nisu bili popularni, izuzuzimajući Soundgatden. Sem toga, ne može ni da se kaže kako su sve te grupe zvučale slično, ili da su uspele samo zbog toga što su grunge ili zato što dolaze iz Seattlea... MATT: Ma, za sve je kriva britanska štampa i njeno otkrivanje i tumačenje ondašnje scene u Seattleu. Kada su oni krenuli da pišu o tome šta je grunge i "zvukSeattlea" bendovi nisu ni razmišljali o torae. Ali, kada je stvar postalapopularna... MARK: U ono vreme niko nije ni pominjao Alice in Chains ili The Cand!cbox... MATT: ..a Pearl Jam tada nisu čak ni postojali. Nama, naravno, ne smeta što su sve te grupe toliko populame. Naprotiv, mislimo da je to sasvim OK

Kiril Božinov

Aleksandra Nikšić)

25