Родољубиве песме

Са јасмина бисер на земљу се труни, А у чежњи мајка душу надом пуни.... И, чекајућ' сина, једне благе ноћи Заклопи. занавек исплакане очи.....

ТУЖАН ДАН.

(21. МАРТА 1921.)

С ону страну Јадранскога сињег мора Где се небо необично дивно плави,

Там у земљи некад моћног старог Рима, Прекоморски наш комшија славље слави.

И док данас пук Романов фесту чини, И слава се Рима древног у њем' буди, Срца наша бона крваре и плачу: Мајци су нам драгој похидани уди!

Трст, Ријеку, Истру, Задар и ГорицуБисер и алеме наше Груде дивнеТуђинци су истргли нам!.... Боли нови: Браћу нашу опет стежу ропске гривне!

Чујете ли, ви потомци славе старе:

С триумфом је Цезар долазио РимуШирећ' свој империј дињем Старог СветаИ несто је!... Тек што | спомен остао му!

Упамтите! Све:док једног сина нашег Буде текло, служећ' верно Отаџбини, Завет ће му свети бити: борба да се Род наш цео с Мајком драгом уједини!