Родољубиве песме

Грех је женској наук дати, На више је школе слати, Па још лица откривена2! Не то не сме наша жена!“

Муку мучи мајка бедна

И премишља срца ледна: „Па Алах је добро знао Зашто нас је на свет дао! Жени, мајци наук треба

Ко свагдања кора хлеба: Узгајач је први она

Деце многих милиона;

И каква је младеж рода, Такав нам је Дом, Слобода!“

Охрабрив се поче мати Мезимицу световати:

„У прах груби адет старп Праву Веру што нам квари! К сунцу прхни, кћери мила, Смело ширећ снажна крила! Нек просвета проспе семе У хареме наше неме

И културе зраци сину

Да расплину њину тмину! Напред, чедо, ти не клони, Ново Доба гласно звони,..!“

Кћерка мети храбро стиже, Род нам љуби и подиже...

ж Теби, свесна жено наша, Песник кличе: „Хвала! Јаша)!“

5) живела.