Родољубиве песме

АЛЕКСИ ШАНТИЋУ.

— + 2.-. 1924. Г. —

Што Неретва плачно шуми И што звона тужно бију2 Што ли свуда по Мостару Батраци се црни вију2

Душа једног Великана Ишчезла је с' овог Света. Прхнула је у етерје

Да настави песму Лета.

Алекса нас оставио

Да потражи баште нове И у рајском перивоју Да опева вечне снове.

Његов Гениј певао је

Кад туђинцу Босна оде: — Не селите, браћо мила, Останите с нама овде!

јер вас сунце туђе неће

Гријат ко што ово грије, Грк је тамо комад хљеба Где свог нема, брата није!

Он је био песник Бола Братства, Слоге и Слободе; И кад Зору дочекао Остави нас: у рај оде..