Родољубиве песме

Па кад дозре класје златно На њивама краја мога, Срп зашушњи, коса севне: Обара се дар од Бога...

Виногради родни, пуни; То су ђердан мога села; Кад настане берба мила Песмом јечи нарав цела.

Ој љубљено, чарно село,

У обиљу среће свати!

Сред твог крила најслађе ми: Просневати и заперати.

ШЕНЛУК.

(8. НОВЕМБРА 1918.)

Топови грме, шенлук се чини, Орлови Бели кликћу на Дрини, Поздраве шаљу вековном робу: Демони црни снију у гробу!

Крше се крути, несносни ланци Освићу роду ведрији данци. Сунце Слободе с Авале сину,

С обзорја нашег расплину тмину....

Свуда се слави... Кандила горе... По целој Босни песме се хоре. У нашем селу ражњи се секу, Најбољи брави кољу и пеку.