Родољубиве песме
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
Свештеника једног гоне Крвопије рода мога,
На неправду што | завико И у помоћ позво Бога.
На браћу се моју бедну Сручи сила и бес диже... У том болу стегох срце... Трамвај дање мили, гмиже.
Гужва овде, гужва тамо, Повезане Србе воде
Зато што су зажелели Трачак Сунца и Слободе.
Вара ли ме око мојег Стиснух јаче к срцу руку: Старца једног и младића Тирани немило туку.
Из гомиле глас заори: „Зар Србија да век живи, Аустрија била, прошла»! Удри, туци, сви су криви!“
У трен ока ја испадох Из трамваја у гомилу, Да бих како одбранио Окрвљену браћу милу:
— Та немојте људе тући, Ако Бога верујете! Криви ли су, правда има: Ваљда закон поштујете2