РТВ Теорија и пракса

kome će biti potrebno voditi mnoge konkretne akcije na pravcu doslednog razvijanja samoupravnih odnosa. U profesionalnom pogledu, istovremeno, reči druga Tita definitivno dovode u pitanje i obaraju neke do sada opštevažeće definicije u novinarstvu. Za sada ćemo spomenuti samo dve, i to upravo zbog toga što se može dogoditi da ponavljajući stare termine nemamo u vidu nove istine i potrebe na koje ukazuje drug Tito. Često se, na primer, govori da biti dobar novinar podrazumeva, pre svega, iskustvo i svestrano poznavanje zanata i specijalizaciju. Jeste, važno je početi od vesti, ali ne da bi se tek jednog dana došlo do intervjua i komentara. Uostalom, i vest, intervju i komentar mogu lako i gotovo istovremeno da se savladaju baš na televiziji gde elektronika silom svojih zakona skraćuje puteve profesionalnog usavršavanja. Ostaje, međutim, nešto drugo, što je u ovom slučaju mnogo važnije i bez čega novinarska tehnika i iskustvo ostaju nemoćni. To su društveno-političko i ekonomsko obrazovanje, što postaje temelj i jedna od najvažnijih komponenata bilo kakve specijalizacije. Nije verovatno popularno reći, ali se ipak u duhu zapažanja druga Tita mora konstatovati da mi nemamo, na primer, stručnjake za mnoga pitanja koja je pokrenuo i pokreće Ustav. Spomenućemo, primera radi, ostvarivanje zajedničkog dohotka, udmživanje sredstava, minuli rad, samoupravne interesne zajednice, samoupravno planiranje, međurepubličko dogovaranje, delegatski sistem itd. Zbog toga se danas i javlja izvanredno velika potreba za idejno-političkim radom u redakcijama i to ne kao formalno-obrazovnom obavezom koja bi bila sama sebi svrha, već kao za pretpostavkom izgradnje i razvoja samoupravnih društveno-ekonomskih odnosa. Suvišno je reći, ali se ipak mora upozoriti, da ova pitanja programski Ijudi na televiziji moraju znati, isto onako kao što radnici u nekoj fabrici idu na kurseve kada se kupi neka nova mašina, ili knjigovođe odlaze na seminare da bi savladale tehniku novih propisa. Jer, sada se više ne postavlja pitanje šta, već kako raditi i od televizijskih programa društvo opravdano očekuje da to pokažu. Ovo utoliko рге što su svi učesnici u akciji na ostvarivanju Ustava obavezni da sudeluju u javnom razmatranju syih tih procesa, i da obezbede otvorenost svog rada. Smisao je, drugim rečima, da se svakog dana i uticajem sredstava informisanja, pa prema tome i snagom primera na televiziji, širi krug svesnih i dobro

9