РТВ Теорија и пракса

bi se opravdala potreba za rastom. Tako nauka služi bogatom da bude još bogatiji a žalosno-smešnom potrošaču da bude još smešniji i pomaže da oboje samoživo beže od velikog dela čovečanstva koje životari u zaostalim uslovima. c) Treći propulzivni faktor bio je prestiž, naročito između voaećih sila dva bloka. To je počelo u hladnom ratu kao jedna vrsta trojanskog konja koji je nauku uveo u bogato društvo. Treba napomenuti da je u tome bio znatno racionalniji Sovjetski Savez, koji je usporio razvoj nuklearnih elektrana još krajem pedesetih godina, nije iskrcavao čoveka na Mesec i nije pošao stopama paradera Kristijana Bernarda sa njegovim nenaučnim operacijama srca, јег je sve to bilo prerano. d) Naukom vođena tehnologija potrošačkog društva nepovratno guta bogatstvo zemlje. Nije dobro da najrazvijenije zemlje uništavaju vlastite izvore sirovina, ali je još mnogo teže što eksploatišu izvore nerazvijenih zemalja, kojima su one potrebne još đuže vremena kao materijalna podloga razvoja. c) Tehnologija je ozbiljno oštetila prirodu i okolinu čoveka. Ne iz neznanja već iz neodgovornosti. 5. lako je izložena analiza veoma nepotpuna, možda je ipak dovoljno rečeno da se uviđi kontrast između situacije u razvijenim kapitalističkim zemljama i onoga što smo mi radili. Jedan deo onoga što su stuđenti SAD i Zapadne Evrope kritikovali, mi smo počeli mnogo ranije, potpunije i temeljitije da napadamo, i dok su oni piotestovali protiv starog ргеко forme i anti-stila, dotle smo mi svim silama već gradili novo. Na unutrašnjem planu razgradili smo centre moći, centralizam i birokratiju, a stvarali novi stil đemokratije koji svet još nije piobao. Zemlja smo sa najbržim usmerenim društvenim promenama. - Na spoljnom planu radili smo na organizaciji zemalja u razvoju, od

kojih su mnoge tek oslobođene i pomagali one koje su se oslobađale od imperijalizma. 6. Na Zapadu »tatini mezimci« predstavljaju znatnu kupovnu moć i razumljivo je da se prema mladima okrenula odgovorajuća proizvodnja kako materijalnih tako i kulturnih dobara: a) Uticali su na modu oblačenja, koju su delom prihvatili i stariji. Simbo! te kulture oblačenja je farmerka. b) Koncerti poprimaju cirkuski karakter a ansambli obraćaju veliku pažnju da im izgleđ buđe isto toliko frapantan koliko i zvuk. c) Naglo raste izdavanje knjiga o astrologiji, magiji, istočnim religijama i parapsihologiji. d) U sredstva komunikacija prodiru stavovi: »Dosta te konvencionalne nauke, dajte nešto sveže, interesantno, čudno i nerazumljivo«. Vešti Ijudi sakupljaju pojave koje nauka još nije rešila i vrlo plitko, ali bučno je napadaju. Izgleda kao da Ijudi uživaju što su se tobož »oslobodili« nauke kad su se oslobodili vlastite iluzije da je ona svemoćna. Tako se stvaraju fenomeni »Denikena, Gelera i dr. U celoj toj »kulturnoj« panorami ima mnogo vrlo niskih nivoa, ali bi se naivno zaobišla dijalektika kad bi se za tu negaciju: Optuživali mladi što je do nje došlo i za put kojim su pošli. Smatralo da ništa ne doprinosi sledećem koraku. Ona je sigurno prolazna. Nije loše što je udareno po protokolarnom aspektu odevanja. Dobro bi bilo da su se i pre izučavale filozofije Istoka, ali ne u ovakvom crno-belom prilazu. Sredina u kojoj je došlo do te negacije sigurno je zaslužuje i to je samo jedan od vidova krize kroz koju опа prolazi. Na рг. u Francuskoj je potpuno zaleđena vertikalna društvena struktura, kako raste standard oni svi rastu gore, ali društveni odnosi između njih se menjaju. 6. Pitanje se postavlja kakve mi imamo veze sa tom negacijom. Odgovor može

165